Patrik Drid, dekan novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (FSFV), stupio je na dužnost 1. marta prošle godine. Nekoliko dana kasnije dao je intervju Sportskom žurnalu, i rekao i sledeće:
„Filozofija džudoa i samboa nisu samo oblikovale moju akademsku karijeru, već su me i transformisale kao ličnost.“
Nema sumnje u to da sport, pa i borilačke veštine, mogu čoveka da naprave solidnim filozofom-praktičarem, naročito u domenu etike. Filozofija džudoa, kažu stručnjaci, orbitira oko dva principa. Jedan se u slobodnom prevodu zove „dobra upotreba energije“, drugi „uzajamna dobrobit“. Pogledajmo onda kako dekan koristi energiju i kako shvata uzajamnu dobrobit.
Patrik Drid je rođen 1968. godine. Kao džudista i samboista predstavljao je Jugoslaviju na međunarodnim takmičenjima. Danas se u Međunarodnoj federaciji univerzitetskog sporta (FISU) bavi i jednim i drugim sportom, internacionalni je sudija u oba sporta i pride potpredsednik Evropske sambo federacije (ESF). Na novosadskom FSFV je diplomirao, magistrirao, doktorirao, i odavno predaje. Autor je, koautor i recenzent velikog broja naučnih članaka u međunarodnim časopisima. Poslednji članak koji pominje evropska naučna mreža „Riserč gejt“ (Research gate), a da je u njemu Patrik Drid (ko)autor, objavljen je u aprilu, i ima zanimljiv naziv: „Vršnjačko nasilje u omladinskom sportu“.
Čini se da je dekana i ta tema inspirisala kao svojedobno džudo i sambo. Ispred FSFV nije bilo nikakvog nasilja pre ponedeljka, 28. aprila, pa je Drid rešio da izvede naučni opit i pozove policiju da razbije protest ispred fakulteta.
„Sve je počelo u prepodnevnim časovima, kada su studenti zvali građane da im pomognu da odbrane fakultet od dekana Drida, koji je lično počeo da uklanja blokadu i transparente sa ulaza dan ranije.
Neposredno pre 11 časova žandarmerija dolazi ispred fakulteta i počinje da potiskuje okupljene ljude sa obe strane zgrade fakulteta. U tom okršaju batine su dobili skoro svi, bez obzira da li su studenti, profesori, novinari, komšije, ili slučajni građani. Prema rečima jednog sugrađanina, policija se nije obazirala na namere demonstranata i šutirala ga je brutalno dok je pokušavao da odbrani sebe i slabije učesnike i učesnice. Studenti i građani uspeli su da istisnu policiju, koja se povukla nešto pre 13 časova, međutim ne pre nego što je sprovela dekana Drida, koji je tom prilikom bio masovno vređan i polivan vodom”, zapisao je za Radar Igor Mihaljević.
Patrik Drid uzgred tvrdi i da je prva tri meseca podržavao zahteve studenata; sve dok „nisu prešli na stranu koja je skroz politizovana“. Ne vidi nikakvu nesaglasnost između te tvrdnje i činjenice da se njegovo ime našlo na listi uglednika koji su pred izbore 2023. godine javno podržali listu Aleksandra Vučića
Studentkinju Katarina Milankov, jednu od učesnica biciklističke „Ture do Strazbura“ onesvestio je žandarmski udarac štitom u glavu, a profesorku Filozofskog fakulteta Smiljanu Milinkov, koja je pokušavala da zaštiti studente, žandarm je izvukao iz gomile i oborio na zemlju. Dekan Drid je za Informer i srodne medije govorio o tome da su zapravo njega samog „opozicioni batinaši“ povredili i umalo linčovali, te zaključio da je „neko ušao sa velikim parama“ i da zato profesori „odjednom traže radikalizaciju i smenu Vučića“. Uz to je izneo i interesantno shvatanje autonomije fakulteta svodeći je na slobodu profesora da „organizuju svoje kurikulume, a ne da rade neke stvari koje su političke“. Sam Aleksandar Vučić je u istom medijskom prostoru takođe pominjao linč „čoveka koji je samo hteo da radi“.
Patrik Drid uzgred tvrdi i da je prva tri meseca podržavao zahteve studenata; sve dok „nisu prešli na stranu koja je skroz politizovana“. Ne vidi nikakvu nesaglasnost između te tvrdnje i činjenice da se njegovo ime našlo na listi uglednika koji su pred izbore 2023. godine javno podržali listu Aleksandra Vučića.
