Lik i delo predsednika opštine Obrenovac Milorada Grčića mogli bi da posluže kao paradigma kadriranja u Vučićevoj Srbiji. Pozitivna ili negativna, pitanje je perspektive. Optimista bi cvrkutao da je reč o dokazu nezapamćene, izuzetno napredn(jačk)e društvene mobilnosti na kakvoj bi nam pozavidele i meritokratski mnogo više opredeljene sredine – vlasnik pečenjare je predanim radom dosegao visine, postavši čelnik jednog od najvažnijih javnih preduzeća (koje je od aprila 2023. akcionarsko društvo), a potom i beogradske opštine. Cinik bi verovatno iste reči prosiktao, a realista i pesimista bi se ovog puta usaglasili u pitanju: ko bi još, dovraga, strukturu kompleksnu poput Elektroprivrede Srbije na upravljanje godinama davao nekome ko očigledno to ne radi dobro? I, još važnije, zašto?
Od šest havarija do nove funkcije
Potonja teza dobila je i potvrdu – glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović saopštio je prošle srede da je zbog štete u EPS-u veće od milion evra uhapšeno 15 osoba, a da je među njima i Grčić, koji je bio vršilac dužnosti direktora (još jedan lajtmotiv SNS-ove Srbije!) od marta 2016. do odsudnog januara 2022. godine. Mesec dana pre no što je podneo ostavku, naime, Srbiju je zadesio atipično decembarski sneg, zbog čega je bez struje ostalo 136.000 ljudi, odnosno 2.200 trafostanica širom zemlje. Nipošto prvi problem u snabdevanju električnom energijom za Grčićevog vakta. Štaviše – u poslednjim nedeljama njegovog rukovođenja, EPS je zadesilo čak šest havarija.
Po davanju ostavke na mesto šefa EPS-a u januaru 2022, Grčić je oformio Kancelariju za saradnju sa lokalnim samoupravama, na čije je čelo postavio – sebe
„Grčiću, što mi nisi javio da si imao manji požar na B1 (bloku Termoelektrane ‚Nikola Tesla‘, prim. nov.)“, pitao ga je Vučić na pres-konferenciji u decembru 2021, a na odgovor da je sve brzo rešeno, te da v. d. nije hteo da opterećuje predsednika, usledila je opaska: „Da me ne opterećuješ… Ja mislim da do Nove godine ti to stabilizuješ, a onda, Mićo, nešto drugo da radiš.“
Tadašnja premijerka Ana Brnabić izvršila je dužnost dežurne mutivode, rekavši da je „Grčićeva ostavka stvar formalnosti“, ali da su za činjenicu da se u jednom trenutku svih šest blokova TENT-a našlo van stroja odgovorni „svi kontrolni mehanizmi“.
I optimista i cinik bi različitim intonacijama pomislili isto: evo još jednog dokaza da se kod nas rad nagrađuje, a greške kažnjavaju. Neće biti, poručili bi realista i pesimista, pošto je, u tipično naprednjačkim rokadama, Grčić zaista dobio „nešto drugo da radi“, praktično odmah. Povereno mu je mesto pomoćnika Miroslava Čučkovića, tadašnjeg predsednika opštine Obrenovac, da bi u julu 2024. zauzeo Čučkovićevo mesto nakon što je ovaj kao bliski saradnik Aleksandra Šapića postao menadžer Grada Beograda.
Ako je Grčić slika i prilika uspona u naprednjačkoj Srbiji, ostaje da vidimo i da li će njegov pad poslužiti kao svojevrsna matrica za buduća žrtvovanja konja za kraljevstvo, ili pešaka za kralja
Prema Stefanovićevim rečima, Grčić se tereti za zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja u sprovođenju javnih nabavki. „Ovo je tek početak velike najavljene akcije na suzbijanju korupcije“, predočio je javni tužilac, i tako javnost podsetio na činjenicu da je borbu protiv mešetarenja pre njega nagovestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Sigurno ne da bi umirio studente“, šapuću optimista i cinik, a preostala dvojica podvlače: ne, ne, baš da bi ih umirio – uostalom, pravi obračun s korupcijom bi režim previše koštao (sa čime bi Milan Radoičić, Zvonko Veselinović, Željko Mitrović, Slobodan Tešić, Nikola Petrović… verovatno bili saglasni), pa će kao žrtveno jagnje poslužiti i Grčić. Nad evrointegracijama Srbije ionako dugo već visi problem izostanka makar jednog značajnog hapšenja funkcionera zbog korupcije, a koje bi se prema zahtevima Poglavlja 23 visoko vrednovalo.
Razvojni put i važan konflikt
Nije se Grčić rodio u fotelji, premda bi mnogi rekli da je s njom srastao – u Obrenovcu je društveni uticaj isprva sticao kao vlasnik kafića i pečenjare „Fantazija“. Politički ga je prvi put ovaplotio na lokalnim izborima 2008. godine, kao nosilac liste „Snaga Obrenovca – Milorad Grčić“. To udruženje građana bilo je tada u koaliciji s Demokratskom strankom, a Grčić je obavljao funkciju zamenika predsednika opštine Obrenovac. Kada se utopilo u lokalnu filijalu SNS-a, došlo je i do raskida saradnje sa strankom koju je predvodio Boris Tadić.
Pre trinaest godina, njegov menadžerski potencijal je prepoznat i nagrađen, pa je imenovan za v. d. direktora Rudarskog basena „Kolubara“. Godine 2015. postao je direktor Kancelarije za društveno odgovorno poslovanje u EPS-u, da bi, prema pisanju medija, po davanju ostavke na mesto šefa EPS-a, oformio još jednu kancelariju, onu za saradnju sa lokalnim samoupravama, na čije je čelo postavio – sebe.
Ipak, to nije jedini njegov tadašnji postupak. Čak nije ni najvažniji. S ostavkom je državnom vrhu navodno predao i otvoreno pismo u kojem je do tada tinjajući sukob s tadašnjom ministarkom energetike Zoranom Mihajlović preinačio u frontalni, dozvolivši sebi da kaže „sve što mu na srcu leži“, kako je napisao. Ostane li Mihajlović gde jeste, upozorio je, elektroenergetskom sistemu Srbiju prete „smrtna kazna i propast“, a njeni „mentori iz zapadnih ambasada i poslovni partneri“ izvesno se neće uznemiriti ako Srbija postane „šaka jada koju svako može da pozoba“.
Pravi obračun s korupcijom bi režim previše koštao, sa čime bi saglasni bili Milan Radoičić, Zvonko Veselinović, Željko Mitrović, Slobodan Tešić, Nikola Petrović… Kao žrtveno jagnje poslužiće i Grčić
Bivša ministarka i Grčićeva partijska saborkinja bila je među prvima koje su mediji nakon njegovog hapšenja pitali za komentar. „Nikada nije kasno da oni koji su oštetili državu, građane ove zemlje, budu procesuirani i kažnjeni. Najvažnije je da država radi svoj posao“, rekla je Mihajlović u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Bez visokih titula
U još jednom aspektu je Grčić bio otvoren – nije vaspitan da se „smeška licemerima iz ‚kruga dvojke‘“, Srbija i „naš narod, naša država su mu u srcu“, a i nema visoke titule. Davnih dana je govorio kako je 1990. godine upisao jedan državni fakultet – ne zna se koji – ali da je od učenja odustao zbog ratova i sankcija. Studentsku mladost produžio je u 35. godini života, upisavši Fakultet za uslužni menadžment u Sremskoj Kamenici, koji je, potvrdili su 2016. u toj visokoobrazovnoj ustanovi za Istinomer, završio sedam godina kasnije, odbranom diplomskog rada s nazivom „Promocija kao instrument marketing strategije“. Nažalost, zbog neobičnog Pravilnika o kancelarijskom i arhivskom poslovanju koji predviđa da se završni radovi čuvaju dve godine, primerak Grčićevog diplomskog rada ostao je i ostaće van domašaja javnosti.
Ja mislim da do Nove godine ti to stabilizuješ, a onda, Mićo, nešto drugo da radiš – Aleksandar Vučić, 26. decembar 2021. godine
Ako je Grčić slika i prilika uspona u naprednjačkoj Srbiji, ostaje da vidimo i da li će njegov pad poslužiti kao svojevrsna matrica za buduća žrtvovanja konja za kraljevstvo, ili pešaka za kralja… Nije Grčić prvi funkcioner koji je pušten niz bujicu studentskih zahteva – mada ih do recentne smene i hapšenja Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski… baš i nije bilo – a izvesno je da neće biti i poslednji. Jedan scenario predviđa potvrdu njegove krivične odgovornosti, pa makar i posle nekoliko godina, a drugi – pa, pravosudno razvlačenje do besmisla i potonju rehabilitaciju, čemu se već nekoliko puta svedočilo.
Uostalom, ne bi bio prvi put ni da Grčić politički preživi svilen gajtan. Krivična prijava koju je Ministarstvo energetike još za vakta Zorane Mihajlović podnelo protiv Grčića zbog nesavesnog postupanja, te dovođenja državnog vrha u zabludu da je EPS spreman za zimsku sezonu (pominjala se i šteta od 500 miliona evra, dakle više stotina puta veća od one koju je Stefanović pomenuo), odbačena je 2022. godine.
Nakon hapšenja, javnost je saznala da se Grčić tereti za krivična dela počinjena 2019. godine, da je zloupotrebe službenog položaja državni revizor notirao dve godine kasnije, a tužiteljka Jasmina Paunović ukazala je da se predmetna krivična prijava u fioci VJT nalazi od 2022. godine.
„Za njih je režim godinama prikupljao podatke, da ih diskredituje u određenom trenutku, kad to bude potrebno, da zaštiti sebe. Sad je došao taj trenutak“, predočio je Siniša Janković, bivši inspektor radne grupe MUP-a za ispitivanje spornih privatizacija, ujedno naznačivši i koji je od dva navedena scenarija verovatniji.
