„Nosite se i vi i vaša vladavina prava, kakva vladavina prava?!“, poručio je početkom avgusta u Sremskim Karlovcima Milorad Dodik. Ta izjava na najsažetiji način odražava stav vlasti u Republici Srpskoj i Srbiji prema vladavini prava. Neposredni povod za ovu izjavu bila je presuda Suda BiH kojom je Dodik pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uz zabranu obavljanja javne funkcije u periodu od šest godina. Sa druge strane, ona se savršeno uklopila u kampanju koju su tih dana vodili mediji bliski vlasti u Srbiji o „tužilačkom državnom udaru“ zbog hapšenja i određivanja pritvora dvojici bivših ministara u vladi Republike Srbije i još jedanaest drugih lica u vezi sa rekonstrukcijom železničke zgrade u Novom Sadu. Reakcija vlasti na ta dva događaja potpuno je ogolila stvari i otklonila svaku sumnju, ako je i uopšte bilo, šta njeni najviši predstavnici zapravo misle o vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa. A Milorad Dodik je samo iskreno, na sebi svojstven način, izneo ono što je postalo sasvim očigledno.
Nosite se i vi i vaša vladavina prava, kakva vladavina prava, poručio je nedavno Dodik. Ova izjava se savršeno uklopila u kampanju koju su tih dana vodili mediji bliski vlasti u Srbiji o „tužilačkom državnom udaru“
Njegova izjava o vladavini prava na najbolji način sažima sve ono što je predsednik Srbije izjavljivao povodom rada sudova i tužilaštva u periodu nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Počev od prejudiciranja rezultata istrage i tvrdnje da nadstrešnica nije pala zbog korupcije, preko pretnji da će „oni tužioci i sudije koji ne budu štitili poredak i zakon biti promenjeni“, do toga da je pokretanje postupka protiv dvojice bivših ministara i drugih lica zbog korupcije „deo uvezene, da ne kažem mafijaške strukture u tužilaštvu“.
Poljuljani temelji
Mada je data u kontekstu unutrašnjih događanja, izjava Milorada Dodika je prevashodno upućena Evropskoj uniji i predstavlja izraz frustracije koja postoji među vladajućim strukturama u Republici Srpskoj i Srbiji zbog stalnih zahteva Evropske unije za poštovanje vladavine prava. A vladavine prava nema bez nezavisnog pravosuđa, što vladajući establišment vidi ne samo kao prepreku apsolutnoj vlasti, već i kao pretnju za ostanak na slobodi. Ta frustracija je dodatno pojačana izjavama pojedinih evropskih zvaničnika da su zahtevi građana i studenata na protestima zapravo identični onima koje postavlja Evropska unija. Međutim, za sada, takve izjave ostaju sporadične. Evropska komisija i vlade država članica su i dalje prilično uzdržane prema rastućoj represiji i nasilju u Srbiji. Jedan od razloga za takvu uzdržanost bi mogao biti nedostatak komunikacije sa u ovom trenutku dominantnom opozicionom političkom snagom – studentskim pokretom, koji se, nakon medijski propraćenog odlaska biciklista i maratonaca u Strazbur i Brisel, povukao u neku vrstu samoizolacije. Osim toga, moguće je da u Briselu postoji procena da bi mešanje na strani nekog od aktera moglo ugroziti eventualnu posredničku ulogu Unije u rešavanju političke krize, sličnu onoj koju je odigrala u Crnoj Gori i Makedoniji.
AfD u Nemačkoj, Reformska stranka u Velikoj Britaniji i Nacionalno okupljanje u Francuskoj, imaju otvorenu Trampovu podršku. Iako se radi o heteregenom pokretu, zajednička mu je ista ideološka matrica: populizam i odbacivanje liberalnih vrednosti
Sa druge strane, i predsednik Vučić, za razliku od Dodika koji se odavno javno svrstao uz Putina i Rusiju, vodi računa da ne iritira previše Evropsku uniju i daje pomirljive izjave da Srbija ostaje privržena evropskom putu, koji je odavno u ćorsokaku. Zbog toga u komunikaciji sa predstavnicima Evropske unije nastoji da održi privid reformi usmerenih ka jačanju vladavine prava i demokratije. U suštini kupuje vreme očekujući da će u međuvremenu doći do promena odnosa snaga unutar država članica, koje će, ako ne otkloniti, ono bar relativizovati zahteve u pogledu poštovanja vladavine prava i demokratije. Naime, često se zaboravlja da ono što se događa u Srbiji nije izolovan slučaj, već deo šireg procesa koji je zahvatio i samu Evropsku uniju. Poslednjih desetak godina u pojedinim državama članicama otvoreno se osporavaju osnovni postulati liberalne demokratije: sloboda izražavanja, sloboda medija, akademske slobode, slobode udruživanja i mirnog okupljanja. Dovode se u pitanje i sami temelji vladavine prava, kao što su načelo podele vlasti i nezavisnosti sudstva.
Autoritarizam u Evropi
Migrantska kriza poslužila je desničarskim populističkim partijama da, pod izgovorom zaštite tradicionalnih, hrišćanskih vrednosti, nametnu autoritarni oblik vladavine u pojedinim državama članicama. Najdalje su u tom pravcu otišle Poljska, pod vladavinom partije Pravo i pravda i Mađarska, s tim da se Poljska posle izbora 2023. godine vratila principima liberalne demokratije. Mađarsku u stopu prati Slovačka nakon izbora Roberta Fica za premijera 2023. godine. Iako čine izrazitu manjinu u Evropskoj uniji, ne treba zaboraviti da su vladajući režimi u Mađarskoj i Slovačkoj deo širokog pokreta koji ima moćne saveznike među krajnje desničarskim partijama u Evropi. Većina njih ima bliske odnose sa zvaničnom Moskvom odakle dobijaju i finansijsku pomoć. Nakon povratka Trampa na mesto predsednika SAD te partije su u naletu širom Evrope. Neke od tih partija, AfD u Nemačkoj, Reformska stranka u Velikoj Britaniji i Nacionalno okupljanje u Francuskoj, imaju otvorenu Trampovu podršku. Mada se radi o heterogenom pokretu, zajednička mu je ista ideološka matrica: populizam i odbacivanje liberalnih demokratskih vrednosti na kojima se temelji Evropska unija. Prvo na udaru našlo se nezavisno pravosuđe kao garant ljudskih prava i demokratskih sloboda. Umesto podele vlasti, propagira se ideja jedinstva vlasti i nadmoći parlamenta u odnosu na sudsku vlast. Time se navodno ustav i zakoni od naroda otuđenih sudova vraćaju građanima kao nosiocu suvereniteta.
U komunikaciji sa predstavnicima EU Vučić nastoji da održi privid reformi usmerenih ka jačanju vladavine prava. U suštini kupuje vreme očekujući da će u međuvremenu doći do promena odnosa snaga unutar država članica
Sa ovim obrazloženjem je u Poljskoj vladajuća većina pod dominacijom partije Pravo i pravda kršeći ustav i suprotno odlukama ustavnog suda prekomponovala sastav ustavnog i vrhovnog suda i time otvorila vrata za stavljanje celokupnog pravosuđa pod političku kontrolu. Slično se dogodilo i u Mađarskoj gde je promovisan koncept neliberalne demokratije, koji doduše zadržava demokratske institucije, ali ispražnjene od svake suštine i van efektivne sudske kontrole. Najbolje ga opisuje Vojteh Sadurski kao „plebiscitarnu demokratiju u kojoj biračko telo odobrava nepoštovanje ustava od strane vlade“. U takvom sistemu politička većina može uspešno da relativizuje ustav i načela demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Na sličan način funkcioniše postojeći pravni i politički sistem u Srbiji. Definicija takvog sistema staje u dve reči kojima predsednik Vučić odgovara na optužbe za kršenje zakona i ustava: „pa šta?“. To „pa šta“ u suštini znači isto što i Dodikovo „nosite se i vi i vaša vladavina prava“. Po tom shvatanju, tužilaštvo i sudovi nisu tu da kontrolišu vlast, već da čuvaju poredak i zakone onako kako ih tumači sama vlast.
Gašenje demokratije
Zbog toga svaki nagoveštaj otkazivanja poslušnosti pojedinih tužilaca i sudija izaziva nervozu i paniku kod nosilaca političke vlasti. Do te mere da je nedavno pokretanje postupka od strane Tužilaštva za organizovani kriminal protiv bivših ministara i ostalih funkcionera zbog sumnji na korupciju ocenjeno kao „tužilački državni udar“.
Prema tome građani u Srbiji moraju biti svesni da je problem sa kojim se suočavaju mnogo širi i da prevazilazi granice Srbije. Svidelo se to nekom ili ne, jedinog saveznika u borbi za vladavinu prava i demokratiju građani mogu pronaći u Evropskoj uniji, bez obzira na njene mnoge slabosti i tromost institucija. Svetla demokratije se polako gase širom sveta. Odavno su se ugasila, ako ih je uopšte i bilo, na istoku, dok u SAD još samo trepere. Uz poneki izuzetak, svetla demokratije ostaju upaljena samo u Evropi. A Srbija je valjda deo Evrope. Zato ponovo valja štelovati biciklove i pripremati patike.
