Prilicno povrsan tekst. Trenutno uvecana (za 100 odsto invalide), Tudja nega i pomoc iznosi 40 hiljada i najveci broj korisnika su mentalni invalidi…autisticna deca i ostali. Dalje ne bih komentarisao. Ovaj povrsan clanak bavi se samo jednim prozorom u kuci a i to lose
A „penzionerska kartica“ ! Šta bi penzioneri bez nje ? Istina,nisam je izvadio,ali priča se da vredi .
Ja i supruga smo postali spremni na loše,još pre 13 godina kada su nam deca otišla daleko od Srbije.
Моја покојна мајка је била, прво у приватном дому, затим у државном, где је умрла. Ова два дома су небо и земља. У вези државног дома се могу неколико примедби навести, али обзиром на стање у држави и цене коштања, је без размишљања бољи од приватног дома.
У приватном дому је зарада најважнија и апсолутно све је томе прилагођено. Све је угланцано и сређено, међутим услуга је катастрофа. Свака радња се плаћа, а бездушно се штеди на сваком кораку. Остали су ми у сећању као савремени пацови.
У државном још можете наћи какав-такав људски однос. Имају дежурног лекара, а вожња на контроле се не наплаћује. Понављам, далеко је од савршеног, али ко није захтеван и свестан је ко је и шта је, препоручујем им државни дом.
Прибављање документације је катастрофа. Намерно је закомпликовано и безпотребно растегнуто, да би се онај ко сређује папире изнервирао и променио одлуку.
Ја сам налетео на неку данице у центру на Вождовцу. Мантала ме као вола, уз саплитања и препоручивања приватних домова. Имао сам лудачку срећу што сам налетео на неку њену пајташицу, која ми је помогла да је скинем са … врата. Ништа није случајно, као и код државних лекара. Све је усмерено ка нервирању и мрцварењу, да би неко коначно отишао код приватника. Да бог да им преселе паре, а од Косовара сам чуо клетву : Да бог да деци куповали лекове, са опљачканим парама.
Odakle ste ovu izvukli…
I vi ste našli sagovornika u Nadezdi Sataric!!! Prvo se raspitajte o njenim zloupotrebama dok je radila na B. kosi u Gerontoloskom
Živimo u zemlji gde su vlasnici političari i tajkuni. Mi ostali smo pacijenti poneki sa pelanama i u kolicima. I plaćamo debelo. Pitanje požara je kad će ne dal će.
„Sve je prodato, samo smo mi jo[ jeftino kupljeni!“ – kako glasi jedan dobar komentar!
Ovo je istina..pola starih i dementnih ljudi je u ne legalnim smestajima..a tu su jer nemaju gde..a ako smestaj postane legalan ti ljudi to ne mogu da plate jer su legalni domovi preskupi..potrebna je kategorizacija i malo blazi standardi..
Stepen uspešnosti i nivo civilizovanosti jednog društva se upravo meri brigom o onima koji su najugroženiji (Pearl Buck, američka spisateljica i novinar).
1) Ti kojima se obraćate, stari i nemoćni, ne čitaju ovo. Oni koji ih neguju, deca, supružnici.., nepogrešivo znaju da ako se vi domogne vlasti neće više biti pomoći ni za ovih 51.000. Jedino mogu da se nadaju, ako imaju empatije koliko i vi, da će ovo što sledi pod tačkom 2 biti brzo i efikasno;
2) Penzioneri se i bez ovakvih spinova groze vašeg dolaska na vlast, a ovo samo podupire njihovu svest da bi brzo na prosjaki štap, a ubrzo, zna se…
Znate ono o piletu i kučinama… Proučite to!
Jel ti toimozbiljno?! ili su ter kao malo deta ispustii na glavu?
Pročitaj šta si nažvrljao!
Tebe su izvesno ispuštali u kontinuitetu. Od kolevke, pa do… sada.
Govedo botovsko! Ždredi taj parizer-sendvič i ćuti.
Ovde se svima crno piše, a ne samo starijim osobama. Režim ne vodi računa o starima (ali, ni o mladima), o muškarcima (ali, ni o ženama), o deci (ali, ni o roditeljima), o obrazovanima (ali, ni o neobrazovanima) i tako možemo da nabrajamo u nedogled.
Režim je fokusiran isključivo na svoje čvrsto držanje vlasti, kao i sa vlašću povezanom mogućnošću da se stiče imovinska korist, ništa drugo i niko drugi ih prosto ne zanima. Svi koji hoće i mogu da se upregnu u to njihovo vrzino kolo su naravno dobrodošli, a to je uglavnom već formirana armija stranačkih poslušnika i pripadajućih poltrona.
Sve je tačno…nedjutim naš odnos prema starijima nije nov…sećam se kad sam krajem 80- ih godina radila na zameni u neodložnoj pomoći jednog DZ u Beogradu …da je i tada bilo lekara koji su govorili, na on/ ona ima više od 70 godina…što znači nebitni za neki ozbiljniji pregled/ lečenje…kad sam pitala zar ne misle da to može da bude njihov deka/ baka bilo je bez odgovora…to se sve može nazvati nedostatkom EMPATIJE I ODGOVORNOSTI, a i osnovne humanosti koji treba da ima neko ko radi taj posao…
To je ta Vučićeva briga o „našim bakama i dekama“.
I posle Vucica bice neki drugi Vucic, nema nade. Srbi trebaju da se resetiraju, da krenu od nule, da pokusaju da postanu ljudi, do sada im to nije uspelo.
Socijalna politika u Srbiji se sprovodi samo u minimalnom procentu koliko da zadovolji 30% najosnovnijih kriterijuma kako ne bi upadali u oci na dnu tabele „zemlje u kojima postoji socijalna zastita gradjana“. Trenutna vlast u Srbiji resava samo stvari gde mogu imati konkretnu materijalnu dobit. I to isplativu, po njihovim apetitima, a koji su sve alaviji. Od pomoci starima i deci sa p. potrebama nema nikakva korist za njihove dzepove bez dna. Pa sto bi se oni time bavili… Nije ih briga ni za ljude ni za zemlju. Samo sopstveni profit. A nama ostaje da verujemo da je karma cudo…
Nije ovo ništa u poređenju sa onim što će biti za par decenija kada ovde bude bilo 5 miliona ljudi, a od toga trećina penzosa. Država će izgledati k’o starački dom u veoma lošem stanju.
исправила бих наслов тексата, не црно им се пише већ ЦРНО НАМ СЕ ПИШЕ. као радник у социјалној заштити знам да уназад 30 година да није изграђен ни једанн Дом за старе, нити су у постојећим проширени капацитети.- Да не говорим да је посебан проблем недостатак прихватилишта и за децу и за старе, посебна проблем је код деце која су асоцијална и млађа од 14 година као Коста К, та деца су међу нама, угрожавају друге а Центри су немоћни јер немају где да их сместе. Да не говорим да се на место у Домовима за душевно оболела лица чека годинама и да таквих установа има јако мало. Такође сматрам да деменција која је постала босест савременог доба узима маха, не постоје Домови за дементна лица већ се смештају у Домовима за старе те не својоим вољом већ природом болести ремете мир и оно мало здраве старе популације у Домовима за старе. Ситуација је таква да данас у Домовима старих имате и старе психички очуване, и дементне и ментално ометене и душево оболеле, жалим људе који раде у Домовима у оваквом хаосу, зарађују минимално а раде као у рудницима . Потребна је суштинска промена система социјалне заштите али и улагање. Замислите колико је за један Ехпо могло да се изгради установа. И шта би са онима који су проневерили новац за изградњу Домова за децу. Систем је труо, самогнев народа не треба да буде усмерен на раднике у социјалној заштити јер су они изједначени са корисницима већ на систем и државу
Ruku na srce većina tih starih ljudi glasa za ovog na vlasti, uključuju i mog oca. Koji se kao i većina njegovih vršnjaka žali na stanje zdravstvenog sistema ali je spreman da proda svoj glas za povećanje od 2 hiljade penzije i da vređa omladinu koja maršira kroz Srbiju. Kad ih pitaš ko je kriv sležu ramenima jer da su žuti još uvek na vlasti ne bi ni imali penzije. Zato mi ih nije žao.
Niste u pravu. Nije ovo stanje samo od pre 13 godina. Svi pređašnji su ovima današnjim vlastodršcima svojom vladavinom utirali put. Niko ne zaslužuje ovakav maltretman kada ostari pa za koga god da glasa. Inače, ovaj tekst je baš za dodatno obedačivanje.
Svekrva je dobila netačnu dijagnozu, kada je greška ispravljena nije radio aparat u operacionoj sali, direktorka klinike je odbila da je pošalje u drugi klinički centar sa obrazloženjem da nije hitan slučaj, tako da je preminula ne dočekavši operaciju.
Mami su bezmalo godinu dana lečili jedan problem, nisu primetili da treba na dalje analize, nazivali je lenjivicom koja odbija da hoda, a preminula je od kancera kostiju, metastazama na jetri, plućima i dalje nisam plaćala snimanja.
Tata ima stalne vrtoglavice, nesvestice, jedva hoda,ne može ni dvorištem sam da prošeta, otežano govori, ne može da povuče pravu liniju olovkom, dezorjentisan je, mašta je često njegova stvarnost, u snu ima veliku pauzu između udaha, guši se, za sve to njegova dijagnoza je samo Parkinson i kada ide u BG, zbog pokušaja da ga prihvate i razbiju mu kamen u bubregu i ureteru, on dobija pokriće samo za svoje putne troškove, jer se vodi kao neko koje sposoban da brine o sebi.
To je pravo na dostojanstvenu starost u Srbiji u kojoj nam predsenik plače zbog svojih roditelja, a za tuđe ga zabole uvce.
Stric supruga došao je iz Beča da ovde provede starost, kada je upoznao naš zdravstveni sistem spakovao se i vratio odakle je došlo, prošla ga nostalgija.
Ovakvi tekstovi se napišu samo u slučaju kada se „već sve desi“.
Pare na ruke onom koji je nadleznom za to i kasnije neodgovorni dobije dozvolu za rad i radi kako mu interes nalaze…
P.S.
Teze je naci onog koji posluje po svim pravilima od onih 277. koji rade kako hoce.
„Sve je prodato, samo smo mi jo[ jeftino kupljeni!“
Prilicno povrsan tekst. Trenutno uvecana (za 100 odsto invalide), Tudja nega i pomoc iznosi 40 hiljada i najveci broj korisnika su mentalni invalidi…autisticna deca i ostali. Dalje ne bih komentarisao. Ovaj povrsan clanak bavi se samo jednim prozorom u kuci a i to lose
A „penzionerska kartica“ ! Šta bi penzioneri bez nje ? Istina,nisam je izvadio,ali priča se da vredi .
Ja i supruga smo postali spremni na loše,još pre 13 godina kada su nam deca otišla daleko od Srbije.
Моја покојна мајка је била, прво у приватном дому, затим у државном, где је умрла. Ова два дома су небо и земља. У вези државног дома се могу неколико примедби навести, али обзиром на стање у држави и цене коштања, је без размишљања бољи од приватног дома.
У приватном дому је зарада најважнија и апсолутно све је томе прилагођено. Све је угланцано и сређено, међутим услуга је катастрофа. Свака радња се плаћа, а бездушно се штеди на сваком кораку. Остали су ми у сећању као савремени пацови.
У државном још можете наћи какав-такав људски однос. Имају дежурног лекара, а вожња на контроле се не наплаћује. Понављам, далеко је од савршеног, али ко није захтеван и свестан је ко је и шта је, препоручујем им државни дом.
Прибављање документације је катастрофа. Намерно је закомпликовано и безпотребно растегнуто, да би се онај ко сређује папире изнервирао и променио одлуку.
Ја сам налетео на неку данице у центру на Вождовцу. Мантала ме као вола, уз саплитања и препоручивања приватних домова. Имао сам лудачку срећу што сам налетео на неку њену пајташицу, која ми је помогла да је скинем са … врата. Ништа није случајно, као и код државних лекара. Све је усмерено ка нервирању и мрцварењу, да би неко коначно отишао код приватника. Да бог да им преселе паре, а од Косовара сам чуо клетву : Да бог да деци куповали лекове, са опљачканим парама.
Odakle ste ovu izvukli…
I vi ste našli sagovornika u Nadezdi Sataric!!! Prvo se raspitajte o njenim zloupotrebama dok je radila na B. kosi u Gerontoloskom
Živimo u zemlji gde su vlasnici političari i tajkuni. Mi ostali smo pacijenti poneki sa pelanama i u kolicima. I plaćamo debelo. Pitanje požara je kad će ne dal će.
„Sve je prodato, samo smo mi jo[ jeftino kupljeni!“ – kako glasi jedan dobar komentar!
Ovo je istina..pola starih i dementnih ljudi je u ne legalnim smestajima..a tu su jer nemaju gde..a ako smestaj postane legalan ti ljudi to ne mogu da plate jer su legalni domovi preskupi..potrebna je kategorizacija i malo blazi standardi..
Stepen uspešnosti i nivo civilizovanosti jednog društva se upravo meri brigom o onima koji su najugroženiji (Pearl Buck, američka spisateljica i novinar).
1) Ti kojima se obraćate, stari i nemoćni, ne čitaju ovo. Oni koji ih neguju, deca, supružnici.., nepogrešivo znaju da ako se vi domogne vlasti neće više biti pomoći ni za ovih 51.000. Jedino mogu da se nadaju, ako imaju empatije koliko i vi, da će ovo što sledi pod tačkom 2 biti brzo i efikasno;
2) Penzioneri se i bez ovakvih spinova groze vašeg dolaska na vlast, a ovo samo podupire njihovu svest da bi brzo na prosjaki štap, a ubrzo, zna se…
Znate ono o piletu i kučinama… Proučite to!
Jel ti toimozbiljno?! ili su ter kao malo deta ispustii na glavu?
Pročitaj šta si nažvrljao!
Tebe su izvesno ispuštali u kontinuitetu. Od kolevke, pa do… sada.
Govedo botovsko! Ždredi taj parizer-sendvič i ćuti.
Ovde se svima crno piše, a ne samo starijim osobama. Režim ne vodi računa o starima (ali, ni o mladima), o muškarcima (ali, ni o ženama), o deci (ali, ni o roditeljima), o obrazovanima (ali, ni o neobrazovanima) i tako možemo da nabrajamo u nedogled.
Režim je fokusiran isključivo na svoje čvrsto držanje vlasti, kao i sa vlašću povezanom mogućnošću da se stiče imovinska korist, ništa drugo i niko drugi ih prosto ne zanima. Svi koji hoće i mogu da se upregnu u to njihovo vrzino kolo su naravno dobrodošli, a to je uglavnom već formirana armija stranačkih poslušnika i pripadajućih poltrona.
Sve je tačno…nedjutim naš odnos prema starijima nije nov…sećam se kad sam krajem 80- ih godina radila na zameni u neodložnoj pomoći jednog DZ u Beogradu …da je i tada bilo lekara koji su govorili, na on/ ona ima više od 70 godina…što znači nebitni za neki ozbiljniji pregled/ lečenje…kad sam pitala zar ne misle da to može da bude njihov deka/ baka bilo je bez odgovora…to se sve može nazvati nedostatkom EMPATIJE I ODGOVORNOSTI, a i osnovne humanosti koji treba da ima neko ko radi taj posao…
To je ta Vučićeva briga o „našim bakama i dekama“.
I posle Vucica bice neki drugi Vucic, nema nade. Srbi trebaju da se resetiraju, da krenu od nule, da pokusaju da postanu ljudi, do sada im to nije uspelo.
Socijalna politika u Srbiji se sprovodi samo u minimalnom procentu koliko da zadovolji 30% najosnovnijih kriterijuma kako ne bi upadali u oci na dnu tabele „zemlje u kojima postoji socijalna zastita gradjana“. Trenutna vlast u Srbiji resava samo stvari gde mogu imati konkretnu materijalnu dobit. I to isplativu, po njihovim apetitima, a koji su sve alaviji. Od pomoci starima i deci sa p. potrebama nema nikakva korist za njihove dzepove bez dna. Pa sto bi se oni time bavili… Nije ih briga ni za ljude ni za zemlju. Samo sopstveni profit. A nama ostaje da verujemo da je karma cudo…
Nije ovo ništa u poređenju sa onim što će biti za par decenija kada ovde bude bilo 5 miliona ljudi, a od toga trećina penzosa. Država će izgledati k’o starački dom u veoma lošem stanju.
исправила бих наслов тексата, не црно им се пише већ ЦРНО НАМ СЕ ПИШЕ. као радник у социјалној заштити знам да уназад 30 година да није изграђен ни једанн Дом за старе, нити су у постојећим проширени капацитети.- Да не говорим да је посебан проблем недостатак прихватилишта и за децу и за старе, посебна проблем је код деце која су асоцијална и млађа од 14 година као Коста К, та деца су међу нама, угрожавају друге а Центри су немоћни јер немају где да их сместе. Да не говорим да се на место у Домовима за душевно оболела лица чека годинама и да таквих установа има јако мало. Такође сматрам да деменција која је постала босест савременог доба узима маха, не постоје Домови за дементна лица већ се смештају у Домовима за старе те не својоим вољом већ природом болести ремете мир и оно мало здраве старе популације у Домовима за старе. Ситуација је таква да данас у Домовима старих имате и старе психички очуване, и дементне и ментално ометене и душево оболеле, жалим људе који раде у Домовима у оваквом хаосу, зарађују минимално а раде као у рудницима . Потребна је суштинска промена система социјалне заштите али и улагање. Замислите колико је за један Ехпо могло да се изгради установа. И шта би са онима који су проневерили новац за изградњу Домова за децу. Систем је труо, самогнев народа не треба да буде усмерен на раднике у социјалној заштити јер су они изједначени са корисницима већ на систем и државу
Ruku na srce većina tih starih ljudi glasa za ovog na vlasti, uključuju i mog oca. Koji se kao i većina njegovih vršnjaka žali na stanje zdravstvenog sistema ali je spreman da proda svoj glas za povećanje od 2 hiljade penzije i da vređa omladinu koja maršira kroz Srbiju. Kad ih pitaš ko je kriv sležu ramenima jer da su žuti još uvek na vlasti ne bi ni imali penzije. Zato mi ih nije žao.
Niste u pravu. Nije ovo stanje samo od pre 13 godina. Svi pređašnji su ovima današnjim vlastodršcima svojom vladavinom utirali put. Niko ne zaslužuje ovakav maltretman kada ostari pa za koga god da glasa. Inače, ovaj tekst je baš za dodatno obedačivanje.
Svekrva je dobila netačnu dijagnozu, kada je greška ispravljena nije radio aparat u operacionoj sali, direktorka klinike je odbila da je pošalje u drugi klinički centar sa obrazloženjem da nije hitan slučaj, tako da je preminula ne dočekavši operaciju.
Mami su bezmalo godinu dana lečili jedan problem, nisu primetili da treba na dalje analize, nazivali je lenjivicom koja odbija da hoda, a preminula je od kancera kostiju, metastazama na jetri, plućima i dalje nisam plaćala snimanja.
Tata ima stalne vrtoglavice, nesvestice, jedva hoda,ne može ni dvorištem sam da prošeta, otežano govori, ne može da povuče pravu liniju olovkom, dezorjentisan je, mašta je često njegova stvarnost, u snu ima veliku pauzu između udaha, guši se, za sve to njegova dijagnoza je samo Parkinson i kada ide u BG, zbog pokušaja da ga prihvate i razbiju mu kamen u bubregu i ureteru, on dobija pokriće samo za svoje putne troškove, jer se vodi kao neko koje sposoban da brine o sebi.
To je pravo na dostojanstvenu starost u Srbiji u kojoj nam predsenik plače zbog svojih roditelja, a za tuđe ga zabole uvce.
Stric supruga došao je iz Beča da ovde provede starost, kada je upoznao naš zdravstveni sistem spakovao se i vratio odakle je došlo, prošla ga nostalgija.
Ovakvi tekstovi se napišu samo u slučaju kada se „već sve desi“.
Pare na ruke onom koji je nadleznom za to i kasnije neodgovorni dobije dozvolu za rad i radi kako mu interes nalaze…
P.S.
Teze je naci onog koji posluje po svim pravilima od onih 277. koji rade kako hoce.
„Sve je prodato, samo smo mi jo[ jeftino kupljeni!“