Dok se sa režimskih glasila kroz riku besnih čuju naredbe za hapšenje po nepostojećim krivičnim delima protiv ustavnog poretka, a vođa se javno vajka da mu na pamet sve češće pada osveta, Srbija je u međuvremenu postala zemlja u kojoj prvi put posle 2000. godine, postoje politički zatvorenici.
Naime, već duže od 40 dana u zatvoru na Klisi boravi šest političkih aktivista: Srđan Đurić, Mladen Cvijetić, Marija Vasić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Lazar Dinić, dok u beogradskom Centralnom zatvoru štrajk glađu zatočenog aktiviste Srđana Žunića ulazi u 7. nedelju.
Ulazak u zemlju se zabranjuje studentima Beogradskog univerziteta, kao Heleni Strugar, državljanki Crne Gore, dok je za drugima raspisana poternica i u odsustvu je određen pritvor Branislavu Đorđeviću, Mili Pajić, Anji Pitulić, Jovanu Dražiću, Doroteji Antić i Dejanu Bagariću. Kolumnista portala Peščanik Dejan Ilić uhapšen je pod optužbom da je svojom izjavom izazvao uznemirenje javnosti, ali i pušten istog dana. Potom je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović izdao obavezno uputstvo u predmetu Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal za obavezno privođenje Zdravka Ponoša zbog njegovih objava na društvenoj mreži Iks, koje je poništio Visoki savet tužilaštva.
Zloupotreba pravosuđa
Sagovornici Radara slažu se u oceni da ne samo da u pomenutim i drugim slučajevima ne postoje elementi krivičnog dela, već da je reč o zloupotrebi pravosuđa u svrhu sejanja straha od javnog istupanja:
„Ne postoji ni jedan jedini element da se u aktuelnim protestima ide na rušenje ustavnog poretka, govori za Radar Miloš Janković, advokat i nekadašnji zamenik zaštitnika građana. „Ovde se već mesecima pokazuje, i to konkludentnim radnjama, a ne samo deklarativno, da niko nema nameru da nešto ostvari korišćenjem nasilnih metoda, mi ne možemo govoriti o nasilnom rušenju ustavnog poretka. Jasno je da ovo nije kriza države već kriza vlasti, koja se može rešiti samo na slobodnim izborima.“
Sagovornik Radara ističe primer Pete beogradske gimnazije, gde je nova direktorka postavljena ali ne može da rukovodi i obezbedi funkcionisanje gimnazije:
„Vlast može da šalje prosvetne inspekcije i da preti hapšenjima kroz izjave najviših državnih službenika, ali za to stanje nisu krivi oni koje vlast doživljava kao prepreku, nego ona sama.“
Primena represivnih mera na ove nenasilne proteste bi, prema Jankovićevim rečima, samo još više podigla nesporni animozitet većine građana Srbije prema vlasti:
„Mi imamo političke zatvorenike u Srbiji, ali vlast nije dosledna u tim hapšenjima. Neki se lišavaju slobode zbog izjava a neki ne, i to je pokazatelj da samo hapšenje nije pravi cilj, već je to zastrašivanje ljudi. Formalno-pravno, tužilaštvo, odnosno sud, može pronaći elemente nekog krivičnog dela, ali moramo jednu stvar imati na umu. Ako vidimo da kuća gori sa druge strane puta, mi ćemo uzeti kofe i mimo pešačkog prelaza ćemo pretrčati, i gasićemo taj požar. Mislim da ako bi došlo do suđenja, moramo imati u vidu i stanje u kome se nešto desilo. Kao što i saobraćajni policajac ne bi trebalo da ispisuje kazne nama koji pretrčavamo sa punim kofama, bez obzira na to što je vaša kofa plava a nečija crvena, nečija voda možda je i malo prljava ali sve to gasi požar. Policajac ne treba da nas kažnjava nego da vidi da li postoji još neka kofa i da uzme da gasi taj požar sa nama. Ova metafora bi mogla da posluži i onima iz pravosuđa da treba da razmišljaju o tome da li je umesno da se bave kažnjavanjem ljudi koji pretrčavaju ulicu ili i oni treba da se priključe gašenju.“
Mi imamo političke zatvorenike u Srbiji, ali vlast nije dosledna u tim hapšenjima. Neki se lišavaju slobode zbog izjava a neki ne i to je pokazatelj da samo hapšenje nije pravi cilj, već je to zastrašivanje ljudi
Miloš Janković
Janković ističe da je režim sada u situaciji ribara kome se riba koprca u ruci, jedini način da je zadrži je da je jače stegne: „Međutim, problem je što je ta riba klizava i ako je prejako stisne ona će pobeći. Preterana represija prema građanima znači i potpuno urušavanje ove vlasti, koja je već debelo uzdrmana.“
Umesto da štite Ustav…
Ustavni poredak ruše oni koji ga navodno brane, a to je režim Aleksandra Vučića, tvrdi advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Aleksandar Olenik.
„Novosadski aktivisti u zatvoru na Klisi, gde ih bukvalno jedu stenice, jesu politički zatvorenici par ekselans. Oni su navodno snimani da govore nešto što priča dve trećine građana Srbije po kafanama danima i mesecima, a onda je taj snimak došao u režimske medije, nakon sat-dva, bez ikakve reakcije policije i tužilaštva. Potom je prošao čitav dan bez ikakve reakcije. Jedna grupa učesnika u tom razgovoru imala je zakazan neki događaj u Zagrebu i oni sutradan bez problema kreću na put. Drugi deo te grupe aktivista koji je ostao u Srbiji, biva uhapšen.“
Sagovornik Radara ističe da advokati odbrane dve nedelje nisu imali uvid u predmet, dakle na osnovu čega je određen pritvor, koji su dokazi i šta je optužba.
Oni su navodno snimani da govore nešto što priča dve trećine građana Srbije po kafanama danima i mesecima, a onda je taj snimak došao u režimske medije nakon sat-dva, bez ikakve reakcije policije i tužilaštva
Aleksandar Olenik
„Posle dve nedelje advokati dobijaju dozvolu i vrše uvid u spise i nađu da tamo ipak postoji neka naredba suda da se vrše specijalne dokazne radnje, odnosno nadzor nad komunikacijama. Kako god, jasno je da u tome što su oni rekli nema elemenata krivičnog dela. Vi možete da razmišljate o čemu hoćete ali tek ako preduzmete neke konkretne radnje, u smislu pripreme, organizovanja ili podstrekavanja, vi tek tada činite krivično delo.“
Olenik ističe da ostaje nejasno kako su ti snimci, ukoliko postoji naredba suda za nadzor komunikacija, dospeli u medije tom brzinom. On podseća da je vlasnik Informera rekao da je razgovor snimljen telefonom jednog od učesnika: „Onda, posle dve nedelje dobijamo informaciju da je to snimanje ipak rađeno po nalogu suda. Sad, ili je jedno ili je drugo, a ja mislim da je zapravo treće, odnosno da je u pitanju zloupotreba.“
Podsetimo, pomenuti medij je nedavno snimao neformalni skup u Centru za kulturnu dekontaminaciju, što je prezentovano kao novi, krunski dokaz obojene revolucije…
„To je dakle jedna političko-pravna svinjarija gde ljudi već duže od 40 dana leže u zatvoru, na pravdi boga, a mi koji smo bili sa njima na istoj strani u prva tri dana nismo stali iza njih. Reakcija je izostala, oni će biti minimum šest meseci u pritvoru, a svaki dan koji provedu u pritvoru je delom i odgovornost nas koji ih nismo na vreme zaštitili.“
Sonično oružje
Olenik ističe da je posebno interesantno postupanje u pogledu objava o soničnom oružju: „Sve što govorimo kritikujući vlast ne nailazi na bilo kakvu reakciju osim histerične reakcije na pominjanje zvučnog topa. Meni, iskreno govoreći, nije jasno otkud takva reakcija i zašto im je to toliko važno. Oni su uradili mnogo gorih, ružnijih stvari, težih krivičnih dela nego što je upotreba zvučnog oružja nad mirnim demonstrantima, ali to je iz nekog razloga izazvalo nesrazmernu i šokantnu reakciju tužilaštva. Mislim da je režim spreman na primenu sistematskog nasilja, ali ne do kraja i na način kako to imamo u Belorusiji, jer im problem pravi podrška studentima koja je na 60 do 70 odsto i u takvoj konstelaciji ako bi se krenulo na otvoreno gaženje ljudi na ulici kao u Rusiji onda bi došlo do otvorenog sukoba.“
Aktivista Srđan Žunić štrajkuje glađu od hapšenja 12. marta, njegov advokat Predrag Marković potvrdio je da je za to vreme izgubio 26 kilograma:
„Srđan uzima vodu i vitamine. Svakoga dana mu uzimaju krv na analizu i lekari prate njegovo stanje, ali sve ovo jednostavno predugo traje. Pritvor nije i ne sme biti mera represije. Naša žalba Apelacionom sudu na rešenje o pritvoru i dalje nije dostavljena i po svemu sudeći oni će nastojati da ga drže u zatvoru do isteka 30 dana pritvora. Rekao mi je da oseća simptome dubokog umora, ali da je ohrabren stotinama pisama podrške građana koje je dobio.“
Supruga Srđana Žunića, Dragana, nastavila je njegov protest ispred zgrade Predsedništva u vremenu koje joj preostane od brige o njihovom maloletnom detetu, jer je porodica bez prihoda, a u četvrtak, kada ovaj broj Radara bude na kioscima, biće u prilici da ga poseti u Centralnom zatvoru. Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu traži kaznu od 10 meseci zatvora za Žunića zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti.
Aktivista Srđan Žunić štrajkuje glađu od hapšenja 12. marta, njegov advokat Predrag Marković potvrdio je da je za to vreme izgubio 26 kilograma
„Kaže Andrej, sve vreme si vodio računa o ekonomiji, a zanemario si sistem i činjenicu da kada ljudi žive najbolje, nikada ne odaju priznanje tebi… Umesto sistemom, bavio si se ljudima i zato plaćamo cenu…“ Ovaj citat iz najnovijeg intervjua predsednika Republike, u kome je još rekao da se bori sa porivom da se sveti za „sve zlo naneto njemu i njegovoj porodici“, pored psihološkog stanja citirane individue, ukazuje i na izvestan metod u ludilu vlasti.
Naime, žar sa kojim istaknuti jurišnici vlasti traže hapšenja aktivista i pojedinaca zbog navodnog pokušaja rušenja ustanovljenog poretka, pored poslovičnog besramlja, nosi i nijansu autentičnog razočaranja. Po svoj prilici ovaj poredak dubinske, kapilarne korupcije čitavog društva u kome oni dobro žive, shvataju kao ustavnu kategoriju i stoga svi koji od te i takve privatne države primaju platu ili imaju šansu da uopšte rade, moraju da joj budu pokorni i zahvalni. To je ona ista država gde advokati sa položenim pravosudnim ispitom smatraju da su deca vlasništvo države, a da tužilaštvo ne sme da bude nezavisno od izvršne vlasti.
