Smrt D. D., osumnjičenog za skrivanje tela devojčice Danke Ilić, u policijskoj stanici u Boru ponovo je otvorilo pitanje torture i zlostavljanja u institucijama u Srbiji. Iako je Institut za sudsku medicinu u Beogradu završio obdukciju i uradio nalaz u kojem se konstatuje da je smrt D. D. (40) nasilna, Više tužilaštvo u Zaječaru još ne reaguje adekvatno. Radar saznaje da je lekar koji je obavio obdukciju, odmah, što je bilo pre tri nedelje, pozvao telefonom nadležnog tužioca, što je inače praksa. Obavestio ga je o preliminarnom nalazu da je smrt nasilna, što je bilo dovoljno da tužilaštvo počne sa predistražnim radnjama, ali se to nije desilo. Umesto toga Više tužilaštvo u Zaječaru, kako je samo saopštilo, čekalo je pisani nalaz koji im je stigao 22. aprila. Ni to nije bilo dovoljno, pa je tužilaštvo saopštilo da će izveštaj tek razmotriti i da će javnost obavestiti o preuzetim koracima. Podsetimo, MUP je tog 7. aprila, dan nakon što je D. D. pritvoren, saopštio da je on preminuo „prirodnom smrću“.
Slično je bilo i sa stradanjem S. B. (74) u zatvoru u Padinskoj Skeli. To se desilo 7. februara, a obdukcija je obavljena dan kasnije, dok je javnost za njegovo stradanje saznala tek mesec i po dana kasnije. Osumnjičeni za to delo su saslušani u Višem tužilaštvu u Beogradu tek 14. marta.
Fizičko maltretiranje
Advokat Miloš Janković, koji je bio zamenik Zaštitnika građana, rukovodilac Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i član Komiteta UN za prevenciju torture, kaže za Radar: „Evropski komitet za sprečavanje torture obavlja posete Srbiji od 2004. i uputio je veliki broj izveštaja nakon redovnih i vanrednih poseta. Preporuke se odnose na preduzimanje mera u cilju sprečavanja slučajeva torture i zlostavljanja u policiji, pritvorskim jedinicama, zatvorima, psihijatrijskim bolnicama, socijalnim ustanovama i prihvatnim centrima za migrante.“
Dvojica policajaca su mu stavili lisice na ruke, šamarala su ga i šutirala po nogama. Nakon što je prebačen u Policijsku stanicu Zemun, primoran je da kleči u sanitarnom čvoru i liže keramičku površinu oko čučavca, dok su policajci puštali vodu
Zlostavljanje i tortura u Srbiji su tako primećeni i van naših granica, pa se to konstatuje u izveštaju od 25. januara 2024, Evropskog komiteta za sprečavanje torture, čija je delegacija bila u našoj zemlji prošle godine. Odnos prema ovom pitanju, što se konstatuje i u izveštaju, bitan je i za pristupanje Srbije EU. U izveštaju piše povodom stanja u zatvorima i pritvorima: „Tokom posete, delegacija je intervjuisala značajan broj lica koja se nalaze u pritvoru, od kojih je više od 40 odsto iznelo verodostojne navode o zlostavljanju.“ Intervjuisan je ukupno 131 pritvorenik u okružnim zatvorima u Beogradu, Novom Sadu i Subotici i Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica. Povodom intervencija policije u izveštaju piše: „Delegacija je primila brojne navode o fizičkom maltretiranju osumnjičenih za krivična dela od strane policijskih službenika, uglavnom na području Beograda.“ U izveštaju se navodi više primera za koje se konstatuje da su forenzičari Komiteta pregledali povrede (uključujući fotografske dokaze) i „utvrdili da su u skladu sa vremenom i mehanizmom navoda“.
Pritvorenik iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu ispričao je delegaciji Evropskog komiteta da su ga u trenutku hapšenja 17. februara 2023. dvojica policajaca, nakon što su mu stavili lisice na ruke, šamarala i šutirala po nogama. Nakon što je prebačen u Policijsku stanicu Zemun, naveo je da je bio primoran da kleči u sanitarnom čvoru i liže keramičku površinu oko čučavca, dok su policajci puštali vodu. Ispričao je i da su ga u kancelariji inspektora više puta šamarali i šutirali u stomak dok je sedeo na stolici sa rukama vezanim na leđima. Konstatuje se koje su povrede zabeležene u njegovom zdravstvenom kartonu.
Drugi čovek detaljno opisuje da je uhapšen u Beogradu 4. novembra 2022, i da ga je patrola interventne policije fizički teško maltretirala u ponižavajućim uslovima ispred garaže koju je koristio za skladištenje droge. U njegovom zdravstvenom kartonu su takođe evidentirane povrede koje se navode u izveštaju.
Povrede prilikom hapšenja
Pritvorenik sa kojim se delegacija sastala u Okružnom zatvoru u Beogradu naveo je da ga je grupa od četiri policajca na protestu 15. februara 2023. uhapsila na ulici zbog sumnje da je počinio krivično delo terorizma, te je opisao kako su ga tukli i zlostavljali, a njegove povrede su lekari detaljno konstatovali. Drugi pritvorenik iz istog zatvora, koji je uhapšen istom prilikom, opisao je Evropskom komitetu kako je prebačen u sedište MUP-a, gde su ga udarali pesnicama u stomak i glavu i gurali uz zid tokom ispitivanja kako bi ga naterali da otključa mobilni telefon.
U njegovom zdravstvenom kartonu su evidentirane „abrazija 0,5 cm na levoj parijetalnoj oblasti“. Još jedna osoba uhapšena na istom protestu 12. februara 2023. opisala je kako je udarena nogom u glavu. Nakon toga, tokom saslušanja u kancelariji inspektora kriminalističke policije Beograda, udarali su ga pendrekom po nogama i pesnicom u stomak kao bi ga prinudili da potpiše priznanje. Lekari su konstatovali „na levoj butini eliptični hematom od oko 8 cm“, i fotografisali. Postupak zbog zlostavljanja je pokrenut u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Prilikom hapšenja 5. februara 2023. policajac je osumnjičenom pritisnuo čizmu na glavu dok je on ležao na podu, ruku vezanih lisicama iza leđa
Pritvorenik iz Okružnog zatvoru u Beogradu naveo je da ga je, nakon što je progutao određenu količinu droge, kada je uhapšen na ulici 14. februara 2023, policija odvela u njegov stan na pretres, gde ga je nekoliko policajaca šutiralo i udaralo pesnicama u grudi i rebra dok je ležao na podu. U njegovom zdravstvenom kartonu je upisan sledeći zapis: „Zadobio je povrede prilikom hapšenja – udaran je rukama i nogama – šutiran“ pa su detaljno opisane povrede po nogama, rukama, grudnom košu i leđima. Još jedan pritvorenik u Beogradu koji je uhapšen zbog droge opisao je kako su ga tukli u odeljenju za borbu protiv narkotika gradske policije, a da su mu na insistiranje advokata lekari konstatovali povrede na leđima.
Uhapšen zbog nasilja u porodici, naveo je delegaciji Komiteta da su ga policajci nekoliko puta šutirali u glavu i rebra u njegovoj kući u Resniku. Prilikom saslušanja, tužilac, koji je konstatovao povrede, nije prihvatio njegovo objašnjenje da su samonanete, koje je dao po prethodnom uputstvu policije. Zatim su mu konstatovane povrede.
Još jedan pritvorenik iz Beograda naveo je da su ga policajci gurnuli niz stepenice njegove kuće u trenutku hapšenja u Lazarevcu i šutnuli u rebra. Konstatovane su mu povrede na glavi i grudnom košu.
Takođe još jedan pritvorenik je opisao kako su ga policajci tukli prilikom hapšenja kada je izašao iz automobila. Zatim su mu u policijskoj stanici u Zemunu stavljali plastičnu kesu na glavu i puštali više strujnih udara ručnim uređajem, jer su tražili informaciju o laboratoriji za pakovanje droge. Konstatovane su brojne povrede zbog kojih je pokrenut postupak u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, a takođe je predmet pritužbe Službi unutrašnje kontrole.
Psihičko zlostavljanje
Delegacija Komiteta se sastala sa pritvorenikom 20. marta 2023, odmah nakon prijema u Okružni zatvor u Beogradu. On im je naveo da ga je policijska patrola uhapsila na auto-putu prethodne večeri, izvela iz automobila, i naterala da leži na zemlji sa rukama vezanim na leđima, a zatim ga šutirala po raznim delovima tela. Sećao se i da su ga udarili debelom knjigom po glavi. Konstatovan mu je prelom maksilarnog sinusa, a i brojne druge povrede. Prilikom lekarskog pregleda u bolnici intervenisao je policajac koji je u njegovo ime objasnio lekaru da su povrede nanete slučajnim padom.
Pritvorenik iz Okružnog zatvora u Novom Sadu naveo je da mu je u trenutku hapšenja 5. februara 2023. policajac, uz pritisak, stavio čizmu na glavu dok je on ležao na podu, ruku vezanih lisicama iza leđa. Međutim, prilikom prijema u policijsku stanicu Novi Sad, službenik je zabeležio „stariji hematom na levom obrazu“. Ipak prilikom pregleda u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, konstatovano je da je to nova povreda.
Drugi novosadski pritvorenik opisao je da su ga tukli kada su ga vezali lisicama i oborili na zemlju dok se nije onesvestio. Tvrdio je da je, dok je ležao na zemlji, nekoliko minuta bio prinuđen da diše kroz izduvnu cev policijskog vozila. U Policijskoj stanici Novi Sad dobio je uputstvo od policije da ne otkriva poreklo povreda, jer bi to moglo da mu pogorša situaciju. Hitna pomoć je konstatovala: „Vidljive povrede na licu i periorbitalni hematomi na oba oka, pacijent tvrdi da su povrede ’od pre’ i da se odnose na njegov pad na zemlju i odbija da bude odveden u prostorije Hitne pomoći“. Kasnije, na zahtev njegovog advokata po službenoj dužnosti, konstatovane su sveže povrede. Predmet je prosleđen Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Drugi novosadski pritvorenik opisao je da su ga tukli kada su ga vezali lisicama i oborili na zemlju dok se nije onesvestio. Tvrdio je da je, dok je ležao na zemlji, nekoliko minuta bio prinuđen da diše kroz izduvnu cev policijskog vozila
Pritvorenik koji je uhapšen 14. februara 2023. u Subotici u vezi sa ubistvom svog partnera, navodno je, nakon priznanja krivičnog dela, udaren pesnicom u oko u Policijskoj stanici Subotica. Konstatovan je hematom na oku i predmet je prosleđen Osnovnom tužilaštvu u Subotici. Pritvorenik takođe u Subotici naveo je da je u vreme hapšenja 17. novembra 2022, nekoliko puta šutnut dok je ležao na podu sa rukama vezanim na leđima, nakon što je policija pronašla oružje u njegovoj kući prilikom pretresa, a povrede su naknadno konstatovane.
Pritvorenik iz KPZ Sremska Mitrovica naveo je da je, kada je uhapšen u Rumi, 2. novembra 2022, nasilno gurnut na zemlju, a potom, nakon što je prebačen u Policijsku stanicu Ruma, da ga je nekoliko policajaca tuklo nogama, pesnicama i pendrecima. Konstatovano je više povreda po telu.
Advokat Miloš Janković navodi da Evropski komitet za sprečavanje torture obraća posebnu pažnju na policiju, jer često dolazi do prekoračenja, zloupotrebe i zlostavljanja. „Postoji nekoliko ključnih elemenata iz preporuka Komiteta i našeg Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture koji su upućivani poslednjih 10 i više godina, kada je u pitanju policija. Neophodno je uvesti da se vrše audio i video- snimanja postupanja policije, jer bi se tako stekao uvid kako su postupali. To nije samo pitanje zaštite građana već i policijskih službenika, ako im se neosnovano stavlja na teret da su prekoračili službena ovlašćenja. Ukoliko nema snimaka intervencije policije jako je teško dokazati da je došlo do zlostavljanja. Bitno je i da policijski službenici imaju jasno istaknute oznake njihovog identiteta.
Svedoci smo, kada su bile demonstracije, da interventne jedinice izlaze obučene bez bilo kakvih oznaka i svi smo svedoci da su oni tukli građane koji nisu pružali ni aktivan ni pasivan otpor. Svi znamo da je bilo torture, ali ne može da se utvrdi koji su je tačno policajci činili. Jako je loše što su i tadašnji direktor policije (Vladimir Rebić) i ostali u komandnom lancu tvrdili da je policija postupala po pravilima službe, iako smo svi videli da nije tako, već su tukli građane. Setimo se samo kako su policajci, što je snimljeno kamerama, pretukli trojicu mladića koji su mirno sedeli na klupi. Imamo i situacije ne samo da policajci nemaju oznake, već da ih nemaju ni policijska vozila“, kaže Janković.
Brutalnost prema demonstrantima
On ističe i da je neophodno da u svim policijskim stanicama gde se privode osobe postoji video-nadzor i da se koristi, kao i da se koristi prilikom intervencija policije. „I kada postoji video-nadzor često se ispostavi da, baš u prijavljenim slučajevima torture, kamere nisu radile. Nedavno je prijavljeno zlostavljanje prilikom intervencije policije protiv mladih, zbog čega je jedan mladić štrajkovao glađu. Ta intervencija nije snimana, ili jeste, ali snimak nije dat tužilaštvu. Sa druge strane imamo primere kada policija deli javno snimke intervencije. Bilo bi važno da policijski službenici, kada god primene silu prema građaninu, da ga odvedu na lekarski pregled ili da pozovu lekara da ga pregleda. Neophodno je da toj osobi odmah omoguće pristup advokatu. To su dve stvari koje bitno mogu uticati na sprečavanje, ali i otkrivanje torture“, navodi Janković.
Advokat Janković ističe i da u Srbiji postoje veliki nedostaci u radu zdravstvenih službi, kada je u pitanju tortura, a to, kako kaže, nije naglašeno u izveštaju Evropskog komiteta. „To je jedna činjenica iz prakse, da se lekarski pregledi osoba koje su doživele torturu u policiji obavljaju veoma površno. Takve osobe se pregledaju sa odećom i ne pregledaju se svi delovi tela, a najveći problem je što se pregledi vrše u prisustvu policije. Ukoliko je neki policajac zlostavljao neku osobu, zamislite da li će ona u njegovom prisustvu to moći da kaže lekaru. Kada neko ima masnicu ispod oka i pruge po telu koje odgovaraju otiscima pendreka, onda u većini slučajeva ti ljudi, kada je tu prisutan policajac, kažu: Sapleli smo se u kupatilu. Lekari bi morali u svom radu da precizno utvrde sve povrede, da ih opišu, da ih prikažu na grafikonu i da fotografišu te povrede. Imamo slučaj lekara u Zrenjaninu koji pregleda pacijenta samo ako on to izričito traži, a pritvorenik to neće uraditi ako je zatvorski ili policijski službenik pored njega“, navodi Janković.
Policajci su ga tukli prilikom hapšenja kada je izašao iz automobila. Zatim su mu u policijskoj stanici u Zemunu stavljali plastičnu kesu na glavu i puštali više strujnih udara ručnim uređajem
Po pitanju rada tužilaštva u slučajevima torture, advokat Janković navodi da tužilačke istrage moraju da budu blagovremene, temeljne i delotvorne. „Istrage tužilaštva u slučajevima kada se stavlja na teret policijskim ili zatvorskim službenicima da su nekog zlostavljali, nisu uglavnom blagovremene. U velikom broju takvih slučajeva imamo da se oštećeni čiji je iskaz krucijalan saslušava prekasno, nekada i nakon šest meseci. Odmah treba saslušati oštećenog i neophodno je pribaviti sve druge materijalne dokaze. Da se, na primer, pribavi video-nadzor, saslušaju svi svedoci, da se izvrši uvid u dnevnike događaja… Ako se to ne uradi blagovremeno i temeljno, onda će se jako teško utvrditi slučaj zlostavljanja“, navodi Janković.
U radu u zatvorima, prema rečima advokata Jankovića, takođe ima puno problema. „Imamo nedavno smrt zatvorenika u Padinskoj Skeli (S. B., star 74 godine). Očito je i iz tog slučaja, a i drugih, da se u zatvorima ne sprovodi klasifikacija zatvorenika po zakonu. Čovek koji je nastradao, a koji je bio u zatvoru jer nije platio prekršajnu kaznu, bio je u zatvorenom odeljenju u najrestriktivnijem režimu. U tom istom zatvoru mnogi osuđeni za teška dela su se nalazili u otvorenom delu zatvora, gde je liberalniji režim prema osuđenicima“, podseća Janković.
Srbija je sa svim primerima torture postala društvo nasilja. Umesto da se vlasti i većina institucija pod njenom kontrolom, pre svega MUP i tužilaštvo, bore protiv toga, ne samo da to ne čine nego nekada i prikrivaju takve slučajeve. Tako pokazuju odsustvo bilo kakvog razumevanja osnovnih ljudskih prava. Politički demonstranti se javno prebijaju, u zatvorima vladaju zakoni džungle, a u istragama se maltretiraju osumnjičeni, što je ne samo necivilizacijski, već je i kontraproduktivno za otkrivanje i dokazivanje zločina.
