Umesto da bude brana nasilnicima, policija u Srbiji postaje služba nekažnjivog nasilja. Umesto da građani od policije očekuju zaštitu, oni strahuju od nje. Ređaju se slučajevi policijske brutalnosti, ubistvo Dalibora Dragijevića u Boru, nasrtaji na mirne demonstrante i nemo posmatranje policajaca kako „kapuljaši“ tuku studente i građane, zversko prebijanje penzionera Ilije Kostića u novosadskoj policijskoj stanici… Kako smo došli do tog apsurda za Radar svedoče sadašnji i nekadašnji policajci.
Advokat Zlatan Vulić, nekadašnji šef kriminalističke policije u Jagodini, kaže da sve počinje od uspostavljenog pravila da je podobnost uslov za izbor na rukovodeća mesta u policiji. „Oni iz vlasti koji su ih postavljali pritiskaju ih, a onda je to okidač da se prekoračuju ovlašćenja, da se sprovodi nasilje“. Predsednik Novog policijskog sindikalnog saveza (NPSS) Momčilo Vidojević smatra da je porast policijskog nasilja poslednjih godina plod negativne kadrovske politike u MUP u mandatima Nebojše Stefanovića, Aleksandra Vulina i Bratislava Gašića. „Loši kadrovi su postavljeni na rukovodeća mesta na kojima se direktno odlučuje ne samo o bezbednosti građana nego i o njihovim životima“, kaže Vidojević. Nekadašnji inspektor Siniša Janković, osnivač Instituta za istraživanje korupcije Kareja, kaže da je policijsko nasilje odraz opšteg stanja u društvu pa su nažalost žrtve čak i studenti i građani koji odaju poštu stradalima u Novom Sadu. „Ovo nasilje na ulici prema mirnim demonstrantima diktirano je iz centara zloupotrebljene političke moći. Ona je inspirator nasilja i to potvrđuje i audio-snimak na kome se čuje šta pripadnik vladajuće partije Damir Zobenica kaže.“
Korupcija kao generator kriminala i nasilja
Policajac Dragan Žebeljan, zamenik predsednika sindikata policije Sloga, dodaje da „policajci ne smeju biti paravojna formacija, niti batinaši, a da njihove metode i postupci ne smeju ličiti na srednjovekovnu inkviziciju“. Kada se to dešava onda je to znak da nismo u demokratskoj državi. Svako zloupotrebljavanje ovlašćenja policajaca, kaže Žebeljan, narušava poverenje građana u policiju. Po mišljenju Zlatana Vulića nekada su postojali kontrolni mehanizmi i kada se prekorače ovlašćenja uslede ozbiljne sankcije. „Sada toga nema jer je naše društvo postalo devijantno. Niko neće da se suprotstavi centralnoj političkoj volji vrha vlasti. To definiše sva postupanja unutar MUP-a. Sve je manje ljudi na rukovodećim mestima kojima su zakonita postupanja imperativ. Naročito je tako kada se radi o osetljivim predmetima. Stanje bezbednosti generalno je veoma loše. Ceo sistem, od policije, tužilaštva pa do sudova, ne suzbija nasilje i ono se multiplicira, pa se i nasilnici osećaju slobodno da nastave. Tu je i rekordna korupcija koja je postala generator svih vrsta kriminala, pa i nasilja“, objašnjava ovaj nekadašnji šef kriminalističke policije Jagodine.
U Novom Sadu imamo sumnju da su neki civili i kriminalci ušli u policijsku stanicu. Da li to što ćute znači da policija pruža asistenciju kriminalcima i u policijskim stanicama
Momčilo Vidojević
Predsednik NPSS Momčilo Vidojević upozorava da su kvalitetni, časni i pošteni policajci ili proterani iz MUP-a ili su sami dali otkaze, a deo koji je ostao u policiji nema mogućnost da profesionalno obavlja policijski posao. „Kao plod svega toga imamo nehumana postupanja sa čak smrtnim ishodima i težim povredama prema nemoćnim i starim građanima. Loše rukovođenje policijom vidljivo je i u vreme protesta građana ili sada tokom protesta studenata. Veoma loša je praksa da se među demonstrante šalju policajci u civilu. Niko od nas nije očekivao ovakvu brutalnu primenu sile i teranje policije na kršenje elementarnih ljudskih prava građana i studenata. A naročito da se policija nađe u ulozi asistenata batinaša. A tako je od Savamale do protesta u Novom Sadu“, kaže Vidojević.
Dragan Žebeljan, iz sindikata Sloga, upozorava na praksu da osobe bez obeležja policije hapse demonstrante: „To je izuzetno zabrinjavajuće jer građani ne mogu da razlikuju policijske službenike od potencijalno zlonamernih pojedinaca. Hapšenja bez jasnih obeležja podrivaju kredibilitet policije i izazivaju nepoverenje i strah među građanima. Takođe, na protestima je primećeno prisustvo lica sa kapuljačama i maskama. Ne znamo da li se radi o nekakvim ostrašćenim stranačkim pristalicama, huliganima ili ubačenim osobama koje treba da izazivaju incidente. Oslanjanje na takve prakse i tolerisanje ubačenih elemenata je nedopustivo u jednoj demokratskoj državi. Zato zahtevamo da se hitno utvrdi ko su oni, kakva je njihova uloga, i zašto policija u uniformi toleriše njihovo prisustvo. Policija mora biti transparentna u svom radu“, zaključuje Žebeljan.
„Policajac ne sme biti mučitelj, huligan ili ubica“
Nekadašnji inspektor Janković kaže da se može primetiti da Služba unutrašnje kontrole (SUK) policije vrlo efikasno postupa samo kada su osumnjičeni policijski službenici koji nemaju zaštitu, ali kada se radi o ubistvu Dalibora Dragijevića i prebijanju Ilije Kostića, MUP ćuti. „Upravo ovih dana imamo dva primera postupanja prema policajcima koji nisu zaštićeni: uhapšen je policijski službenik iz Zemuna koji je napao građane u Novom Sadu dok su odavali počast stradalima pod nadstrešnicom. A zadržavanje je određeno i četvorici policijskih službenika Uprave za obezbeđenje koji su, u pratnji Predraga Rankovića Peconija, pretukli lekara iz Novog Sada“, objašnjava Janković.
Bizarno je da se u prikrivanje ubistva Dragijevića uključio ceo lanac odgovornih, sa jasnom namerom da prikriju izvršenje krivičnog dela ubistva
Siniša Janković
Žebeljan kaže da sindikat Sloga zahteva da nadležni sprovedu hitnu i detaljnu istragu povodom ubistva Dalibora Dragijevića i prebijanja Ilije Kostića. „Oba slučaja moraju biti temeljno ispitana. Poverenje jednom izgubljeno veoma je teško povratiti. Policija je kao institucija od vitalnog značaja za bezbednost i stabilnost našeg društva. Ona ne mora biti omiljena, ali ne sme biti omražena. Sindikat policije Sloga nastaviće da insistira na profesionalnosti, zakonitosti i transparentnosti u radu policije. Samo na taj način možemo osigurati da policija zaista bude servis svih građana, a policajac na ulici čovek od ugleda i poverenja. Ne mučitelj, huligan ili ubica!“, smatra Žebeljan.
Za sve naše sagovornike stradanje Dalibora Dragijevića pod policijskom torturom je alarm za uzbunu koji pokazuje hitnu potrebu za većim stepenom odgovornosti i nadzora policije. „Policajci nisu i ne smeju biti ubice već profesionalci – komšije od poverenja. Zbog svega toga rad Sektora unutrašnje kontrole je izuzetno važan. Ali, nažalost, iz ličnog iskustva sa radom SUK-a mogu reći da ne radi profesionalno ni transparentno već po diktatu dnevne politike“, objašnjava Žebeljan.
Momčilo Vidojević iz NPSS kaže da javnost mora da bude upoznata ko su policijski službenici koji su obavljali takozvane informativne razgovore sa sada pokojnim Dragijevićem. „Tužilaštvo mora da ih procesuira i da iznese građanima u što kraćem roku šta se desilo. Ako prikrivaju krivična dela, to je novo krivično delo. Mora da odgovara i onaj ko je izdao saopštenje da je Dragijević umro prirodnom smrću, kao i svi koji su znali šta se desilo, a nisu podneli krivičnu prijavu. Svi u lancu koji su znali, ako nisu prijavili, odgovorni su. Dužnost je svakog policajca da svako krivično delo prijavi“, jasan je Vidojević. On ističe da o prebijanju Kostića ćuti policijska uprava u Novom Sadu, kao i Služba unutrašnje kontrole i kabinet ministra koji, kako kaže, ćute i za stradanje Dragijevića u Boru. „U Novom Sadu imamo sumnju da su neki civili i kriminalci ušli u policijsku stanicu. Da li to što ćute znači da policija pruža asistenciju kriminalcima i u policijskim stanicama, osim što smo to videli na demonstracijama“, kaže Momčilo Vidojević, predsednik NPSS-a.
Naše društvo postalo je devijantno. Niko neće da se suprotstavi centralnoj političkoj volji vrha vlasti. To definiše sva postupanja unutar MUP-a.. Naročito je tako kada se radi o osetljivim predmetima
Zlatan Vulić
Nekadašnji inspektor Siniša Janković objašnjava da događaj u kome je žrtva trogodišnja devojčica, i koji je maksimalno uznemirio javnost, zahteva visoko profesionalno policijsko postupanje. A bilo je sve suprotno od toga. „Osim vrhunske profesionalnosti, mora da se isključi svaki upliv sa strane, posebno uticaj političke moći. Međutim, vršen je pritisak da slučaj hitno bude rešen. To je bilo jasno iz izjava predsednika Vučića: „Kada se u pola tri kao noćas pojavio novi trag, oni izveste i mene… Nadam se da će uspeti da rasvetle i taj slučaj.“ Predsednik je prvi obavestio javnost da je predmet rešen: „Imam loše vesti za ovo dete, za našu Danku iz Bora. Policija je uhapsila dva lica koja su izvršila ubistvo male Danke i koliko sam to shvatio priznali su to obojica. Sa kakvim mi monstrumima imamo posla. Oni policiju sada vode do mesta gde su bacili telo deteta.“ Tu izjavu je predsednik dao 4. aprila 2024, ali telo deteta nije pronađeno do danas“, kaže Janković.
Progon savesnih policajaca
Komentarišući slučaj ubistva Dalibora Dragijevića, Janković je kategoričan da javnost mora da bude obaveštena o tome da su policijski službenici ubili nekog. „Da još bude bizarnije, u prikrivanje ubistva uključio se ceo lanac odgovornih, sa jasnom namerom da prikriju izvršenje krivičnog dela ubistva. Ipak, na kraju tog lanca nalazili su se časni obducenti Instituta za sudsku medicinu koji su nedvosmisleno utvrdili da je smrt nasilna i da je uzrokovana monstruoznim premlaćivanjem.“
Izvestiti nadređenog starešinu o rešenom predmetu je za svakog policajca posebna profesionalna čast, objašnjava Janković. „Međutim, ta je čast u direktnom sukobu sa časnim postupanjem u predmetu. Od aprila meseca ove godine prošlo je mnogo vremena, ali se još uvek ne znaju rezultati provera koje je izvršila Služba unutrašnje kontrole. To ukazuje da izvršioci krivičnog dela ubistva Dragijevića imaju neki vid zaštite. Koliko je ta zaštita jaka, ostaje da se vidi.“ Ali je činjenica da je ubistvo izvršeno u predmetu koji je bio pod svetlima javnosti i o kome su najviše policijske starešine i funkcioneri bili detaljno izveštavani.
„Ovo ubistvo i prebijanje penzionera Ilije Kostića ukazuju da se pomeraju granice kad je policijsko premlaćivanje građana u pitanju. To je svakako zabrinjavajuće, ali je posebno opasno što na to nema nikakve reakcije MUP-a“, zaključuje dugogodišnji inspektor Siniša Janković.
Policajci ne smeju biti paravojna formacija, niti batinaši, a njihove metode i postupci ne smeju ličiti na srednjovekovnu inkviziciju
Dragan Žebeljan
Paradoks je da su i naši sagovornici trpeli progon zbog svojih kritičkih reči. Kao što je i policajka Katarina Petrović jer je ukazala na izveštaj koji otkriva da je kum predsednika Nikola Petrović vinovnik saobraćajne nesreće, ali i Slobodan Milenković i njegov tim koji su otkrili Jovanjicu ili inspektor Milan Vukomanović, koji je proganjan zbog postupanja protiv finansijera SNS i omiljenog trgovca oružjem ove vlasti Slobodana Tešića, ili policajci koji su vodili istrage protiv zemunskog klana i zatim Darka Šarića…
Policija u kojoj se proganjaju najbolji kadrovi i koja stiče zločinačku reputaciju, ne može biti institucija građana već falanga vladajuće stranke.
