Gospodine Boricicu, zasto ste u svojoj opseznoj reakciji, u kojoj pise sve drugo samo ne RAZLOG zbog koga ste profesorku izbacili sa fakulteta, preskocili da pomenete STUDENTA Aleksandra Jaksica? „Od studenta koji je optužio profesorku za plagijat do direktora jednog od najbogatijih gradskih preduzeća.“ Postavljen je 2022. god. Tada je imao 29 iskusnih godina. Pre toga momak je bio visoko pozicionirani sluzbenik Narodne banke. U slavnom stilu srpske Sluzbe, prvo nekome napakujete, a onda pronadjete izvodjace radova.
РАЗЛОГ ЗА КАЖЊАВАЊЕ, а не за избацивање, Поповићке је било преузимање 150 страница преминулог колеге, и то је, ваљда, најважније. Колико знам и студент којег помињете је добио од декана казну за недолично понашање, као и онај професор који је сарађивао око министровог доктората.
Gospodin objasnjava stvari kao da niko od citalaca ne zna i ne vidi gde zivi. Previdja osnovnu cinjenicu da je ovo mala zemlja sa urusenim institucijama u svakom pogledu, ali da se dobro zna ko je ko. Lako se prepoznaje motiv kada neko to pokusava da ignorise, sto on pokusava povrsnim, teatralnim opservacijama. Nivo ovog teksta nije niti vrednosni, niti profesionalni, vec banalan, dvosmislen i manipulativan.
Неке су институције уништене, а неке још функционишу, попут, ево, Универзитета у Београду, Економског факултета и сл. иако под великим притиском.
Ja sam iz Crnogorskog plemena Vasojevića iz Lijeve Rijeke odakle je i uvaženi profesor , a moj dalji rođak . Mi smo poznati oratori i uvek smo u pravu i kad nismo . Pokušao sam da razumem profesorove ,, činjenice “ ali mi nije pošlo za rukom , pa bih mu bratski savetovao da bude jasniji i precizniji kad su tako ostljivi nesporazumi u pitanju . A kad su u pitanju studentska nastojanja za normalnu državu , nisi se baš pretrgo u podržci , a trebao si .
“Drobiš Milisave na nevidjeno, tako da ti je kašika vazda umočena u obje ćase pune koristi,no nejaka ruka s kojom uzdižeš istinu,ne rani ničije čekanje!”
To,svojatanje sa prof. Branislavom Boričićem, koji vuče korijene iz Lijeve Rijeke,ne preporučuje Te mom zaključku ni levakom niti dešnjakom,mada je jedno sigurno;time si se ofajdio i brk omastio punoćom-dajući vidni doprinos Tvojem, i onako potankom prezimenu!”
“Na sreću nek Ti se piše-Milisave,ka Dani tudje maslo s kojim gotovi naučnu misao,te uz pomoć uredničke lopate, dobija zagon i s lakoćom sve ćera u krug,kako bi maraton uspio,računajući i na to da mnogi odustanu i pre nego li ih urednička lopata ne odbaci,čineći time sebi korist ili štetu?”
I tek što se pokaza daljim rodjakom i sebe uvrsti u poznate oratore, “iz neočekivane blizine udari junački, kako ti i basta- da ste u pravu (plemenski) vazda i kad ,niste!”
Milisave,muko naša,”ni da Te u tim godinama učim podigravanju,ni da ti slomim sapi težinom mamuzanja nad koijim uzdižem pobedničku kamdžiju!”
O Radaru i „Jadu mladoga Vertera“ ne treba trošiti reči,jer tu ljubavi odavno nema-jer „sve je proždrla korist jedne grupe za rad jednog kontraverznog.kao bogatog pojedinca koji udeljuje jednomesečnu radost-nejakima,kao nagradu!“
Pokušavao sam,kako da nisam,“da tom podeljenom,kao utopljenom moru,često razvodnjenom na gole otoke,koji jave k čitaocu, vratim dostojanstvo dubine,ali sam bio zabranjivan da tečem mimo njihovih podela-u ribnjaku utopljenih duša u kojim plivaju od imena i neki namamljeni somovi!“
To, da prof.Boričić je „ostao nejasan kod sve jasnosti koju ne skriva iznešeni broj 52. je sračunata podvala,koju može samo da smisli jedana takva starost.“
I na kraju,”sudiš u Tvoju korist, te prof.Boričiću osporavaš pravo na svoje mišljene ili sud njegove partije,svejedno, zamerajući mu što nije podržao dovoljno studente i po tvojem sudu,trebao je…Avaj!
P.S.
“Ne učini li UPRAVA vidnim slova ovog komentara svakom;bilo vezanom ili slobodnom robu od Interneta,radi istine i prava na pobunu-kao samoodbranu,telepotovaću svoj duh svuda gde to potreba bude zahtevala, kako bih rogovima jednoumlja naudio potsmehom,izvrćući mu repove ruglu-kao skrivenu stranu istine,koja se često skriva da postoji!”
Zarat.
Ни мени, искрен да будем, није било све јасно после првог читања, али сам у другом схватио да су чињеницу о преузимању 150 страница текста покојног колеге од стране Данице Поповић констатовали: Стручна комисија, Етичка комисија и, на крају, Наставно-научно веће Економског факултета, и то тајним гласањем, те да ниједну од поменутих одлука није оспорио Управни суд, што се не би могло закључити из текста Поповићке, већ напротив. И то је, мислим, оно најважније. Што се тиче подршке професора Боричића нашим захтевима, првог дана након проглашења блокаде добили смо његову подршку и био је присутан на нашим блокадама у Карађорђевој и Гаврила Принципа, па није добро да пишете о нечему што не знате. То што нам је на пленумима говорио да ће наша борба морати да траје много дуже него што смо мислили, није нам се допадало, али нисмо то никада схватили као његово ускраћивање подршке. Мислим да тешко можете нашег поштеног професора широких погледа тако злонамерно укалупити у црногорске племенске оквире, а саветовао бих Вам и да текст који изложите јавности прво дате некоме на правописне корекције.
…..“преузимању 150 страница текста покојног колеге од стране Данице Поповић констатовали: Стручна комисија, Етичка комисија и, на крају, Наставно-научно веће Економског факултета, и то тајним гласањем, те да ниједну од поменутих одлука није оспорио Управни суд, што се не би могло закључити из текста Поповићке, већ напротив.“
I jedna a ne 52.stranice „otudjene istine, su dovoljne jednom razumnom,da na usta razgoropadjenoj zveri stave korpicu i time spase nedužne uši od bolesne upornosti,da stalnim nasrtajem nadlaje prostor i svemu pomeri granice-u svoju korist!“
„Branislav nije Milija a Dana nije Vukićevićka,te odatle i moje zauzimanje za vrednosti koje će nadživeti klimave veze sa intelektualnom stvarnošću!“
P.S.
Схватићете, па и ви из Радара, да сте убили критичку мисао, право на преиспитивање, ви нисте, ви такође нисте, ви само спроводите и извршавате. Ова жена је само друга страна медаље. Не очекујем да објавите, као што не очекујем да се у времну развлачења истине, чује икакав разуман и објективан став. Може бити само један…али то је реплика из филма Горштак…
Ali sve se ovo zna. Ništa ne može da promeni istinu, nikakvi tekstovi, čak ni u tako visoko kredibilnom i meni omiljenom listu – Radaru.
Nemam šta da dodam. Sve je lepo rečeno. Profesore, sada možete očekivati od Popovićke drvlje i kamenje.
Argumentovano, snazno. Bravo.
Važno je čuti i drugu stranu, posebno kada se jasnim argumentima suprotstavi paušalnim stavovima. Danica Popović ne treba više da se osvrće na to svoje nečasno delo, jer se samo još više sramoti, i sebe i Univerzitet na kojem je radila.
Mudro ste preporučili kontaverznoj doktorantkinji da nam ne odvlači više pažnju čitanjem njenih dosadnih odbrana…
„52.stranice su presudile i svaka odbrana je novi napad na logiku našeg razmišljanja!“
Pa, kom opanci – Tom i Džeri!
Gospodine Boricicu, zasto ste u svojoj opseznoj reakciji, u kojoj pise sve drugo samo ne RAZLOG zbog koga ste profesorku izbacili sa fakulteta, preskocili da pomenete STUDENTA Aleksandra Jaksica? „Od studenta koji je optužio profesorku za plagijat do direktora jednog od najbogatijih gradskih preduzeća.“ Postavljen je 2022. god. Tada je imao 29 iskusnih godina. Pre toga momak je bio visoko pozicionirani sluzbenik Narodne banke. U slavnom stilu srpske Sluzbe, prvo nekome napakujete, a onda pronadjete izvodjace radova.
РАЗЛОГ ЗА КАЖЊАВАЊЕ, а не за избацивање, Поповићке је било преузимање 150 страница преминулог колеге, и то је, ваљда, најважније. Колико знам и студент којег помињете је добио од декана казну за недолично понашање, као и онај професор који је сарађивао око министровог доктората.
Gospodin objasnjava stvari kao da niko od citalaca ne zna i ne vidi gde zivi. Previdja osnovnu cinjenicu da je ovo mala zemlja sa urusenim institucijama u svakom pogledu, ali da se dobro zna ko je ko. Lako se prepoznaje motiv kada neko to pokusava da ignorise, sto on pokusava povrsnim, teatralnim opservacijama. Nivo ovog teksta nije niti vrednosni, niti profesionalni, vec banalan, dvosmislen i manipulativan.
Неке су институције уништене, а неке још функционишу, попут, ево, Универзитета у Београду, Економског факултета и сл. иако под великим притиском.
Ja sam iz Crnogorskog plemena Vasojevića iz Lijeve Rijeke odakle je i uvaženi profesor , a moj dalji rođak . Mi smo poznati oratori i uvek smo u pravu i kad nismo . Pokušao sam da razumem profesorove ,, činjenice “ ali mi nije pošlo za rukom , pa bih mu bratski savetovao da bude jasniji i precizniji kad su tako ostljivi nesporazumi u pitanju . A kad su u pitanju studentska nastojanja za normalnu državu , nisi se baš pretrgo u podržci , a trebao si .
“Drobiš Milisave na nevidjeno, tako da ti je kašika vazda umočena u obje ćase pune koristi,no nejaka ruka s kojom uzdižeš istinu,ne rani ničije čekanje!”
To,svojatanje sa prof. Branislavom Boričićem, koji vuče korijene iz Lijeve Rijeke,ne preporučuje Te mom zaključku ni levakom niti dešnjakom,mada je jedno sigurno;time si se ofajdio i brk omastio punoćom-dajući vidni doprinos Tvojem, i onako potankom prezimenu!”
“Na sreću nek Ti se piše-Milisave,ka Dani tudje maslo s kojim gotovi naučnu misao,te uz pomoć uredničke lopate, dobija zagon i s lakoćom sve ćera u krug,kako bi maraton uspio,računajući i na to da mnogi odustanu i pre nego li ih urednička lopata ne odbaci,čineći time sebi korist ili štetu?”
I tek što se pokaza daljim rodjakom i sebe uvrsti u poznate oratore, “iz neočekivane blizine udari junački, kako ti i basta- da ste u pravu (plemenski) vazda i kad ,niste!”
Milisave,muko naša,”ni da Te u tim godinama učim podigravanju,ni da ti slomim sapi težinom mamuzanja nad koijim uzdižem pobedničku kamdžiju!”
O Radaru i „Jadu mladoga Vertera“ ne treba trošiti reči,jer tu ljubavi odavno nema-jer „sve je proždrla korist jedne grupe za rad jednog kontraverznog.kao bogatog pojedinca koji udeljuje jednomesečnu radost-nejakima,kao nagradu!“
Pokušavao sam,kako da nisam,“da tom podeljenom,kao utopljenom moru,često razvodnjenom na gole otoke,koji jave k čitaocu, vratim dostojanstvo dubine,ali sam bio zabranjivan da tečem mimo njihovih podela-u ribnjaku utopljenih duša u kojim plivaju od imena i neki namamljeni somovi!“
To, da prof.Boričić je „ostao nejasan kod sve jasnosti koju ne skriva iznešeni broj 52. je sračunata podvala,koju može samo da smisli jedana takva starost.“
I na kraju,”sudiš u Tvoju korist, te prof.Boričiću osporavaš pravo na svoje mišljene ili sud njegove partije,svejedno, zamerajući mu što nije podržao dovoljno studente i po tvojem sudu,trebao je…Avaj!
P.S.
“Ne učini li UPRAVA vidnim slova ovog komentara svakom;bilo vezanom ili slobodnom robu od Interneta,radi istine i prava na pobunu-kao samoodbranu,telepotovaću svoj duh svuda gde to potreba bude zahtevala, kako bih rogovima jednoumlja naudio potsmehom,izvrćući mu repove ruglu-kao skrivenu stranu istine,koja se često skriva da postoji!”
Zarat.
Ни мени, искрен да будем, није било све јасно после првог читања, али сам у другом схватио да су чињеницу о преузимању 150 страница текста покојног колеге од стране Данице Поповић констатовали: Стручна комисија, Етичка комисија и, на крају, Наставно-научно веће Економског факултета, и то тајним гласањем, те да ниједну од поменутих одлука није оспорио Управни суд, што се не би могло закључити из текста Поповићке, већ напротив. И то је, мислим, оно најважније. Што се тиче подршке професора Боричића нашим захтевима, првог дана након проглашења блокаде добили смо његову подршку и био је присутан на нашим блокадама у Карађорђевој и Гаврила Принципа, па није добро да пишете о нечему што не знате. То што нам је на пленумима говорио да ће наша борба морати да траје много дуже него што смо мислили, није нам се допадало, али нисмо то никада схватили као његово ускраћивање подршке. Мислим да тешко можете нашег поштеног професора широких погледа тако злонамерно укалупити у црногорске племенске оквире, а саветовао бих Вам и да текст који изложите јавности прво дате некоме на правописне корекције.
…..“преузимању 150 страница текста покојног колеге од стране Данице Поповић констатовали: Стручна комисија, Етичка комисија и, на крају, Наставно-научно веће Економског факултета, и то тајним гласањем, те да ниједну од поменутих одлука није оспорио Управни суд, што се не би могло закључити из текста Поповићке, већ напротив.“
I jedna a ne 52.stranice „otudjene istine, su dovoljne jednom razumnom,da na usta razgoropadjenoj zveri stave korpicu i time spase nedužne uši od bolesne upornosti,da stalnim nasrtajem nadlaje prostor i svemu pomeri granice-u svoju korist!“
„Branislav nije Milija a Dana nije Vukićevićka,te odatle i moje zauzimanje za vrednosti koje će nadživeti klimave veze sa intelektualnom stvarnošću!“
P.S.
Схватићете, па и ви из Радара, да сте убили критичку мисао, право на преиспитивање, ви нисте, ви такође нисте, ви само спроводите и извршавате. Ова жена је само друга страна медаље. Не очекујем да објавите, као што не очекујем да се у времну развлачења истине, чује икакав разуман и објективан став. Може бити само један…али то је реплика из филма Горштак…
Ali sve se ovo zna. Ništa ne može da promeni istinu, nikakvi tekstovi, čak ni u tako visoko kredibilnom i meni omiljenom listu – Radaru.
Nemam šta da dodam. Sve je lepo rečeno. Profesore, sada možete očekivati od Popovićke drvlje i kamenje.
Argumentovano, snazno. Bravo.
Važno je čuti i drugu stranu, posebno kada se jasnim argumentima suprotstavi paušalnim stavovima. Danica Popović ne treba više da se osvrće na to svoje nečasno delo, jer se samo još više sramoti, i sebe i Univerzitet na kojem je radila.
Mudro ste preporučili kontaverznoj doktorantkinji da nam ne odvlači više pažnju čitanjem njenih dosadnih odbrana…
„52.stranice su presudile i svaka odbrana je novi napad na logiku našeg razmišljanja!“
Ako si joj rekao!!!