pexels pixabay 459728 copy
Foto: Pexels/Pixabay
Ima li alternative nuklearnoj energiji

Fuzija ili iluzija

Izdanje 6
17

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju označila je 2043. godinu kao početak ere modularnih reaktora. Cepanje atoma je u međuvremenu iznedrilo toliko argumenata „za“ i „protiv“ da nije moguće ni pobrojati ih. Gde je tu Srbija

Pariz je daleko, politički projektili odatle dugo putuju, pa tek treba videti šta je bilo ćorak u rafalu obećanja kojim je predsednik Vučić zasuo Srbiju. Sumnja je opravdan okvir i za najavu nuklearne saradnje, koja nas, umesto u budućnost, vodi usred drevne francuske poslovice. Ta mudrost kaže da ne valja stavljati kola pred volove, ili u savremenoj verziji – da je čudno govoriti o francuskim modularnim nuklearnim elektranama pre nego što smo raspravili da li bilo kakvu nuklearnu elektranu hoćemo. No kada vladate malom državom, u međunarodnoj politici vam ni kola ni volovi ni reaktori nisu važni koliko vam je važan kaput – onaj za koji ćete se pridržati. A pariski aranžman, kakav god u stvarnosti bio, nagoveštava da je Aleksandar Vučić rešio da se uhvati za peševe Emanuela Makrona – pogotovo zato što francuski predsednik voli da navuče Napoleonovo ruho.

„Vučić Francusku vidi kao najjaču državu Evropske unije, jedinu koja ima nuklearno oružje, a i stabilniju od Nemačke pod ovom koalicionom vladom. Francuska je glavni pokretač svih priča o evropskim integracijama – istovremeno je i motor i kočničar. Zato se, kada govorimo o evropskom putu, javlja kao akter koji mora da se pridobije“, podseća Marina Kostić Šulejić, naučna saradnica beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Ministar energetike možda može da bude bilo ko, ali ne može bilo ko da vodi nuklearne poslove jer Međunarodna agencija za nuklearnu energiju ima velika ovlašćenja i strog je kontrolor

Ukratko, ako je vlasti potrebna sveža zapadna potpora, Pariz je solidan izbor. Grafit „Miloš Francuz“ lako se pretvara u „Mila Francuska“, a ukoliko neko od glasača Srpske napredne stranke baš i bude zakerao zbog bombardovanja, ekspresnog priznanja Kosova ili dubokog rova protiv Rusije, režim se uvek može pozvati na pragmatičnost drugog Miloša, Obrenovića. No šalu na stranu, niko iz glavnog toka srpske politike, bio vlast ili opozicija, ne bi propustio priliku da sarađuje sa Francuzima. Drugo je pitanje, mada bi trebalo da bude prvo, koliko to košta.

„Beogradskim aerodromom upravlja francuska kompanija. U izgradnji metroa treba da učestvuju francuske firme. Nameravamo da kupimo rafale, a možda i francuske nuklearne elektrane. To su četiri kapitalna posla, i mi time Francusku ozbiljno finansiramo. Ne znam kako ćemo sve to da platimo, a stvaramo uslove ozbiljne zavisnosti i odnos nam je potpuno van balansa. Normalno bi bilo da zauzvrat, recimo, srpska građevinska firma izvodi radove na nekoj francuskoj hidrocentrali. Ako je Emanuel Makron obezbedio posao svojoj elektroprivredi, i predsednik Srbije mora da kaže šta je dobro poslovno doneo“, podvlači Marina Kostić Šulejić.

Kada već – po još jednoj francuskoj poslovici – prodajemo medveđu kožu pre nego što smo medveda i ulovili, Marina Kostić Šulejić navodi da leta 2022. godine barem polovina od 56 francuskih nuklearnih reaktora nije radila zbog redovnog održavanja, zbog suše ili zbog tehničkih problema. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković dodaje da modularni reaktori, o kojima je Vučić govorio, još ne postoje u komercijalnoj upotrebi.

„Međunarodna agencija za nuklearnu energiju označila je 2043. godinu kao početak ere modularnih reaktora. A ni tada neće imati smisla praviti modularnu elektranu u državi koja ima Dunav, Savu, Veliku Moravu”, objašnjava Zdravković.

patrick federi RjewO7Oqcv8 unsplash copy
Foto: Patrick Federi Rjew/Unsplash

Energetska saradnja ne staje ni kada stane svaka druga

Voda je neophodna da bi rashladila nuklearni reaktor, ali nema te vode koja može da rashladi svetsku raspravu o nuklearnoj energiji, raspravu koju Srbija nije imala 35 godina. Cepanje atoma je u međuvremenu iznedrilo toliko argumenata „za“ i „protiv“ da nije moguće ni pobrojati ih. Stoga će naredni redovi biti samo ilustracija svega što smo preskočili da bismo se rukovali u Jelisejskoj palati.

„Poljaci nuklearnu elektranu žele da grade od 2005, nameravali su da je puste u pogon 2020, i evo 2024. godine, a nisu ni počeli, jer su pre dvadeset godina računali na kineske investicije, a Kina na tom području, kao i Rusija, više ne dolazi u obzir kao finansijska opcija. Tamo 70 odsto građana podržava izgradnju nuklearne elektrane, pa opet nisu uspeli. A kod nas je pola-pola“, upozorava Marina Kostić Šulejić.

Kada smo stavili moratorijum na nuklearnu energiju, zemlja je bila cela i imala je na Kosovu najveće evropske zalihe lignita. Sada zaliha imamo za narednih pedeset godina

Sagovornica Radara poziva se na istraživanje u kome je učestvovala 2021. godine. Ispitanika je bilo malo, ali su bili odlučno podeljeni – 46 odsto je htelo nuklearnu energiju u Srbiji, 54 odsto nije. Sa druge strane, Miloš Zdravković smatra da ni Srbiji ni svetu energetski nije ostalo baš mnogo izlaza.

„Od predaka smo nasledili najjači energetski sistem u ovom delu Evrope, ali u to što smo nasledili, nismo ulagali. U prenosu imamo velike gubitke, jednake godišnjoj proizvodnji ’Kostolca’. Spalimo, dakle, jednu termoelektranu godišnje. Kada smo stavili moratorijum na nuklearnu energiju, zemlja je bila cela i imala je na Kosovu najveće evropske zalihe lignita. Sada zaliha imamo za narednih pedeset godina. Mislim da ni čovečanstvo nema alternativu nuklearnoj energiji. Obnovljivi izvori, poput vetroparkova ili solarnih panela, nisu efikasni. Danska je podigla ogroman broj vetroparkova, a ipak uvozi energiju francuskih nuklearki, jer kad nema vetra, vetroparkovi ne funkcionišu.“

Zdravković smatra i da su barem neki domaći strahovi neosnovani, jer Međunarodna agencija za nuklearnu energiju ima velika ovlašćenja i strog je kontrolor. Drugim rečima – ministar energetike možda može da bude bilo ko, ali ne može bilo ko da vodi nuklearne poslove.

„I da hoćemo sami da skladištimo potrošeno gorivo, niko nam to ne bi dao, zbog straha od terorizma. Nuklearni klub je posle napada na SAD 11. septembra čak i Nemcima zabranio dotadašnji biznis, skladištenje takvog goriva u napuštenim rudnicima.“

Zdravković podseća i da međunarodna energetska saradnja ne staje ni kada stane svaka druga.

„SAD i Rusija nikada nisu imali ovako loše odnose, a Rusi svejedno Amerikancima isporučuju uranijum. Tu se svet najbolje dogovara.“

Čitaocu se može oprostiti ako je dosad zaboravio da su sve pobrojane dileme pogonski volovi koje je trebalo upregnuti u zaključak da su nam potrebna „najmanje četiri modularna reaktora“.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

17 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 49

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]