Trg republike u Beogradu nedavno je zaposela je neobična instalacija: 2.000 peščanih satova poručilo je da taj broj života visi o koncu zbog različitih bolesti, i da toliko ljudi, uključivši i četrdesetoro dece, čeka na listi za transplantaciju organa – bubrega, jetre, srca i rožnjače. Događaj je bio deo kampanje Najvažniji poziv u životu koju sprovode Ministarstvo zdravlja Srbije, Uprava za biomedicinu, Hemofarm i Hemofarm fondacija, Fond B92, kao i tri udruženja pacijenata koji čekaju na transplantaciju ili su transplantirani.
U pokušaju da se utiče na javnu svest, kampanja se vodi pod sloganom Budimo bolji ljudi. Postani donor, uz uverenje da će biti postignuto “nacionalno jedinstvo” oko ovog vrlo važnog pitanja. I da će nas to dovesti do “stvaranja društva odgovornih i solidarnih ljudi koji prihvataju donorstvo organa kao najhumaniji čin”. Tome u susret, čeka se i novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, za čije donošenje je bio potreban pozitivan stav Srpske pravoslavne crkve, bar kako je naglasio Zlatibor Lončar, ministar zdravlja..
Stav SPC objavljen je tek u utorak, 22. oktobra, na dan kad je nedeljnik Radar već otišao u štampu, zakasnivši da čitaocima predoči tu novost.
Naime, SPC je izdala saopštenje u kome se navodi da njen Sveti arhijerejski sabor još 2004. izneo stav kojim se saglašava sa transplantacijom organa, ukoliko ih je donator dobrovoljno zaveštao, i ukoliko je njegova porodica posmrtno dala saglasnost. U tom tekstu postavljen je još jedan uslov, da je “smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije, u skladu sa medicinskom etikom”.
“Sveti Arhijerejski Sabor afirmiše i transplantaciju organa živih osoba ukoliko se time ne ugrožava život davaoca”, još se navodi u saopštenju Crkve.
U tom dokumentu, međutim, odgovara se i na tvrdnju ministra zdravlja, da se patrijarh Porfirije ne odaziva njegovim pozivima na razgovor, kojim bi se otklonile “sve nedoumice”. “Insinuacija da ‘pregovori’ sa Crkvom ‘teško idu’, da maltene nisu ni počeli, potpuno je bespredmetna, s obzirom da niko od nadležnih u državi nije od Crkve ni zatražio zvaničan stav”, saopšteno je ovom prilikom, koja je iskorišćena i za crkvenu propagandu, iako je povod bio borba za život 2.000 pacijenata. I činjenica da je Srbija poslednja zemlja u Evropi po broju izvršenih transplantacija, dok je od najzaostalije države u svetu, bar po ovoj stavci, dele samo Nikaragva, Filipini i Vijetnam.
Naime, saopštenjem SPC osvrnulo se na “niz uzastopnih snažnih medijskih kampanja kojima, po nepostojećim pitanjima i problemima, određeni krugovi sa različitih strana političkog spektra, nastoje da SPC označe kao dežurnog krivca”.
Neki to rade “iz neznanja”, drugi “zbog ideološke zaslepljenosti ili patološke mržnje”, treći da bi “koliko-toliko pokrili sopstvene greške”, a četvrti da bi “Crkvu optužili unapred, zbog problema koje oni sami tek planiraju da stvore”.
Pomenuti su i automobili episkopa koji narodu upadaju u oči zbog svoje skupocenosti, dok vernici tu potrebu “razumeju”, kao i fakat da su limuzine zapravo u vlasništvu Crkve. Bilo je u tom dokumentu reči i o odnosu SPC prema Kosovu i Metohiji, i prema usvajanju gregorijanskog, “papskog” kalendara, o čemu se u javnosti spekuliše, ali i o “decenijama komunističkog totalitarizma i državnog ateizma” koji su “zavrteli pamet prostodušnom narodu”.
Konačnim publikovanjem crkvenog saopštenja, Vlada ima “zeleno svetlo” da se posveti novom Zakonu o presađivanju ljudskih organa. A šta se desilo sa postojećim, kao i Zakonom o ljudskim ćelijama i tkivima, donetim 2018, u oba slučaja? Bili su predmet negodovanja opozicije, odnosnim na odredbe po kojima bi svaki građanin bio potencijalni donor, ukoliko se za života ne izjasni suprotno, ili ako, u stanju moždane smrti, to ne učini njegova porodica.
Ustavni sud je odlučio da se sporne odredbe izbrišu, kao neusklađene sa vrhovnim državnim aktom, a objavljivanje svoje odluke odložio za šest meseci, pa su one zaživele tek krajem novembra 2021, obelodanjene u Službenom glasniku. Međutim, ovi zakoni još čekaju da ih Skupština Srbije usvoji.
U međuvremenu, praksa doniranja organa ušla je u krizu, a porasla potreba, pa trenutno 1.000 građana naše države čeka rožnjaču, 600 bubreg, 80 jetru, 50 srce…, prema pisanju medija. Za drastičan pad broja transplantacija nisu krivi samo domaći krojači propisa, već i pandemija korone, koja je na svetskom nivou obustavila ove zahvate.
“Od početka 2024, po informacijama koje ima udruženje Zajedno za novi život, izvršeno je šest kadaveričnih (sa preminulog donora) transplantacija – tri jetre, tri srca i deset bubrega, što je apsolutno nedovoljno da se spasu svi oni koji čekaju na transplantaciju kao jedini spas i šansu za produžetak života. Transplantacija organa je jedina oblast u medicini koja može da se dogodi i razvija ukoliko postoji saradnja građana i zdravstvenog sistema. Zato je neophodno da se u promociju programa transplantacije uključe svi relevantni i bitni činioci društva, pre svega pacijenti, lekari, mediji, javne ličnosti, pa i SPC“, naveo je Mladen Todić, predsednik udruženja transplantiranih pacijenata i onih na listama čekanja za transplantaciju organa. Svestan da se ova oblast često vezuje za trgovinu organima i slične “mutne” radnje.
I potonje je aspekte SPC akcentovala, podsećajući na Žutu kuću, sinonim za preprodaju organa na KiM i u Albaniji, te uslovljavajući odluku o transplantacijama “besprekornim moralom medicinskog osoblja”, umesto “indiferentnog” stava, ili još gore – “korupcije” u tim redovima.
Kad se sve uzme u obzir, o kakvom to “nacionalnom jedinstvu” govorimo? O nekom utopijskom, koji podrazumeva sklad naučnih stavova, crkvenih dogmi i njihovih tumačenja, kao i svrsishodnu komunikaciju institucija sa građanima. A to još ne biva u zemlji Srbiji, dok peščani satovi (sklonjeni sa Trga republike) odbrojavaju poslednje sekunde nečijih života.
