Da li je ovo samo pojedinačan slučaj, ili početak novog talasa pritisaka na profesore koji odbijaju da ćute i slepo se uklope, zapitali su se nedavno studenti u blokadi kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka, na svom Instagram nalogu. Povod za ovo, zapravo retoričko pitanje, bilo je upozorenje pred otkaz koje je 12. maja dobio njihov profesor dr Vladimir Zdravković, zbog podrške svojim studentima i odbijanja da drži onlajn nastavu.
A onda je usledila još jedna represija, istina, u drugom sektoru, potkrepljujući studentsku sumnju da je njihov šestoipomesečni protest ušao u novu fazu okršaja sa vlastima. Spremnim i na najradikalnije poteze, pa i da sasvim unište ono malo zdravog tkiva što je ostalo od države.
Naime, na sajtu Grada Kragujevca osvanula je lista medija koji su dobili javna sredstva, a nezavisna glasila na tom konkursu izvisila. Premiju od milion dinara volšebno su izvojevale beogradske Novosti, iako se radi o informisanju građana sa lokala. Izvestan novac opredeljen je za neku zanatsko-trgovinsku radnju iz Velike Plane (sa prišljamčenom izdavačkom delatnošću), dok su kritički nastrojene Kragujevačke novine, kao i Glas Šumadije i Presek, ostali izvan spiska odabranih.
„Iako je ova poluga finansiranja medija u ostatku Srbije stupila na snagu 2015, u Kragujevcu se konkursi nisu raspisivali do 2021, kada je na mesto gradonačelnika došao Nikola Dašić, zamenivši Radomira Nikolića, sina bivšeg predsednika države“, objašnjava Bojana Vlajović Savić iz Res Publike. Inače, jedinog kragujevačkog udruženja koje se bavi razvojem demokratije.
Dašiću zahvaljujući, opštinska sredstva su od tada pokrivala bar neke od potreba nezavisnih glasila, što je izuzetak od svih drugih gradova i opština, kako zapaža Vlajović Savić. Sada je ta razlika zbrisana, pa će i Kragujevac potonuti u medijski mrak, ona opominje.
Lepeza represija
Sam profesor Zdravković, inače vrstan kardiolog, zaposlen i na Klinici za kardiologiju UKC Kragujevac, nije bio prvi na meti režima u okviru svoje visokoškolske ustanove. Pre njega je naciljan njegov kolega dr Aleksandar Cvetković, hirurg na istoj klinici, kome je 22. aprila oduzeto tutorstvo na FMN-u, zbog držanja govora na jednom od tamošnjih studentskih protesta.
Zdravković je, opet, „nepoštovanje radne discipline“, za šta se tereti, objasnio tvrdnjom da se dobar doktor ne može obučiti preko kompjutera. Uostalom, odluka Nastavno-naučnog veća od 4. februara, da se profesorski kadar FMN-a priključuje studentskim blokadama, i obustavlja svaki vid nastave, zvanično nije povučena, on podseća. I poručuje da ostaje na strani svojih studenata do ispunjenja njihovih zahteva.
„Time se lično iskupljujem za dug svoje generacije, koja nije mogla da iznese suštinske promene“, profesor kaže za Radar. Zbog toga je i pešačio 32 kilometra do Rače, prateći svoje studente u pohodu na Beograd, 15. marta, na protest 15. za 15. Zato nema demonstracija koje je preskočio. Ovim se „odužuje i senima svog pretka Miloja Pavlovića“, streljanog sa svojim đacima 21. oktobra 1941, u Šumaricama.
U vremenu sadašnjem, oba ova slučaja ukazuju na tok revolucije u Srbiji, koju vlast zove „obojenom“. I oba svedoče jednoj od brojnih promena ćurka državnog vrha prema širokom frontu nezadovoljstva stanjem u našoj državi.
Da se studenti gaze…
Da se protestanti sporadično gaze, da im se krše vratovi, više ne ide, jer vreba Evropa (možda), pa treba biti oprezniji. Da se nastavnom kadru zakida na plati, ne pomaže dovoljno, jer tako stvoren razdor među pobunjenima nije dovoljno efektan da se stvar brzo završi.
I lažna obećanja odavno su ispušena muštikla, pa udri onda po goloj egzistenciji novinara, i kidaj glave eliti akademske zajednice. Bar tako bi mogla da se protumači najnovija taktika režima, isprobana u centru Šumadije. Gde, istinu govoreći, vlada „lajt varijanta“ SNS-a, oličena u pomenutom gradonačelniku Dašiću (koga zovu „naprednjak-roker“, a slično je narod tepao i patrijarhu).
Dašić, dakle, nije bio među gradonačelnicima (Obrenovca, Kraljeva, Zaječara, Bogatića…) koje je narod gađao jajima, kako ističe Nikola Nešić iz opozicione koalicije Nova snaga Kragujevca. Zato i nije bilo potrebe za „kapuljašima“ da uteruju strah u kosti građanima, kako primećuje Vlajović Savić.
Nije bilo ni previše „pljuvačkih“ napada po društvenim mrežama na opoziciona mišljenja od strane opštinskih čelnika. Retki izuzeci, poput Miroslava Petrašinovića, narodnog poslanika ispred SNS-a, i direktora JKP Šumadija iz Kragujevca, ućutkani su javnim odijumom na istoj platformi. Pa je Petrašinoviću bilo zadnje kad je postovao: „Odlazi cirkus iz našeg malog grada“, povodom završetka protesta Sretnimo se na sretenje, 15. februara.
Profesor Zdravković, zaposlen na Klinici za kardiologiju UKC Kragujevac, nije bio prvi na meti režima. Pre njega je naciljan njegov kolega dr Aleksandar Cvetković, hirurg na istoj klinici, zbog držanja govora na studentskom protestu
Zatim, dr Anđelka Stojković, pedijatrica u UKC Kragujevac i profesorka na FMN-u, podnela je ostavku zbog na isti način izraženog bunta svojih sugrađana, ali daleko škakljivijom prigodom. Naime, ona je vrbovala roditelje dece sa teškim oboljenjima da podrže „studente koji hoće da uče“ u Ćacilendu, pa je to obelodanjeno na društvenim medijima. Ipak, Stojković je ostala odbornica, jer se Dašić za nju zauzeo.
I opozicija je u Kragujevcu drugačija od „beogradske“, pa je em prilično složna, em zajednički smišlja konstruktivnije poteze da se pozicija dezavuiše. Tako su opozicioni odbornici, uključujući i Nešića, satima ćutali za skupštinskom govornicom, raznim povodima, prinuđujući suparnike da zbog kvoruma ostanu u sali i po 13 sati, dok su oni ćutali – na smene.
Jedan od povoda za taj (srpski posprdan) manevar bio je slučaj „Tržnica“, koji Kragujevčane muči evo već pet godina. Tokom kojih je četiri puta produžavan rok za završetak radova, a troškovi porasli sa dva i po na 10 miliona evra. Između ostalog i zato što se jedan zid srušio, temelja potkopanih bagerom u akciji pravljenja podzemne garaže, ispod zaštićenog zdanja iz 1929.
A gde je autobuska stanica?
I drugih je tu spornih momenata bilo, što je radove produžilo, prekoračivši i poslednji rok od 31. marta. I sve će to koštati, i koštalo je poreske obveznike. „Bolje i tako, nego da nam se nešto sruči na glavu“, komentarišu meštani, poučeni tragedijom na novosadskoj Železničkoj stanici. Oko koje se vrte i naši strahovi, i naše nade.
S druge strane, slučaj „Servis“, proglašen tamošnjom „aferom veka“, a koji je u više navrata otvarala kragujevačka opozicija, odnosi se na višemilionski gubitak po gradski budžet, usled pravno nedefinisane kupovine objekta bivšeg Zastava servisa. Na toj lokaciji, naime, Grad je namerio da napravi autobusku stanicu, pa je zgradu kupio 2018, na javnoj aukciji, za oko tri miliona evra.
Lažna obećanja odavno su ispušena muštikla, pa udri onda po goloj egzistenciji novinara, i kidaj glave eliti akademske zajednice. Bar tako bi mogla da se protumači najnovija taktika režima
Međutim, ispostavilo se da je deo zemljišta, inače u republičkom vlasništvu, dat na korišćenje privatnoj firmi Miloša Nedića, koji je prethodno kupio dva pomoćna objekta u neposrednoj blizini zgrade kupljene od Grada. Onda je Grad pokrenuo postupak eksproprijacije, ne bi li napravio planiranu stanicu, ali je Medić Grad tužio, što je vodilo u pravnu borbu, sve do Apelacionog suda.
I onda, kad su svi signali sa nižih sudskih instanci bili na strani Grada, Grad se povukao iz spora, iz krajnje nerazumljivih razloga. I još se, na ime vansudskog sporazuma, obavezao da Mediću isplati 2,6 miliona evra. „Time je ukupan trošak za Grad dostigao preko pet i po miliona evra, a da autobuska stanica nije izgrađena“, kaže Nešić.
Sve nabrojano tek je vrh ledenog brega tegoba Kragujevčana, među kojima štrči i jezero Bubanj u centru grada, zaraslo u ševar, premda je za njegovo uređenje u više mahova izdvojena (više)milionska svota evra. Ali, zvanično – Kragujevac je „industrijski centar razvojnih i modernih tehnologija, i grad budućnosti“, kako ga vlasti reklamiraju svojim glasačima.
Vesti sa Marsa ili sa Andrićevog venca
Ako se ovde u nešto lokalno i ulaže, onda je to Radio-televizija Kragujevac, koju Grad bespravno subvencioniše sa po više desetina miliona dinara godišnje. „Kako je program RTK skroman, uglavnom se svodeći na eho iz Beograda, pa tu nema bilo kakve inovacije kapaciteta, ti se milioni slivaju u plate zaposlenih“, računica je Marije Milošević Tanasijević iz Res Publike. „Za te pare bolje da su asfaltirane ulice“, ona komentariše.
Ali, i od toga može da bude gore, što će se videti nakon privatizacije kragujevačkog „javnog servisa“, što treba da se desi do kraja godine. Kada će, možda, Kragujevčani dobijati vesti sa Marsa, ili direktno sa Andrićevog venca.
Vesti koje sad dobijaju, iz lokala, odraz su jačanja pritiska iz Beograda, pa su gotovo svi tamošnji fakulteti prešli na onlajn nastavu, uprkos višemesečnoj zvaničnoj podršci studentskim blokadama. Izuzeci su Fakultet inženjerskih nauka i Filološko-umetnički fakultet (FILUM), koji je i poveo pobunu.
Ako se ovde i nešto lokalno i ulaže, onda je to Radio-televizija Kragujevac, koju Grad bespravno subvencioniše sa po više desetina miliona dinara godišnje
„S obzirom na to da zgradu nemamo od osnivanja, 2002, i nalazimo se na 12 adresa, naši studenti su lane, u decembru, zauzeli Rektorat Univerziteta u Kragujevcu, dok su im se ostali ubrzo priključili, i dobili podršku svojih profesora i fakultetskih uprava“, kaže Bojan Otašević, profesor anatomije na FILUM-u.
On razume poklekle – jer gola egzistencija je u pitanju, ali i gleda u teško rešivu budućnost akademske zajednice – ili kompletnog prelaska na učenje preko kompjutera, ili štrajka. „Onlajn nastava nije jasno propisana, i ne može da se sprovede u slučaju brojnih predmeta. Štrajk je opet tako bučna reč, iako u praksi ima mnoga ograničenja“, Otašević podseća. Pa mu tako dođe na isto – povinovanje vlastima.
Šta dalje, pita se i Kragujevac. „Treba verovati u ‘zdravu pamet studenata’“, Otašević poručuje uvereno. Zato gaji nadu i da će studenti naći rešenje za „eventualnu“ krađu na vanrednim izborima, koje sami predlažu. A do tada, svako po svojoj savesti (i ambicijama).
