Da nekadašnja pomoćnica ministra prosvete Spomenka Simonić nije zbog nameštanja tendera privatnom preduzeću Konkord vest uhapšena u junu 2021, javnost Srbije nikad ne bi saznala da je suvlasnik te firme jedan od najbogatijih ovdašnjih biznismena Željko Drčelić. I ni to po sebi ne bi bilo problematično – mada bi bilo sumnjivo – da Konkord vest nije samostalno ili kao deo šireg konzorcijuma od pokretanja istrage na tenderima ugovarao državne poslove i po tri puta vrednije nego pre njenog pokretanja… još jedan dokaz da partijska pripadnost ili blizina vrhušci SNS-a ipak nadjačava uticaj pravosuđa.
Tome u prilog mogu da posluže i podaci iz drugog teksta u sutrašnjem izdanju Radara – naime, oko bivšeg pripadnika Jedinica za specijalne operacije Žike Ivanovića Crnogorca, osobe koja već nekoliko decenija dokazuje lojalnost socijalističko-radikalskim režimima gde i kada zatreba, isplela se gusta interesna mreža osoba i preduzeća koja, sve skupa, državi na ime poreza duguju čak trideset miliona evra! I, dok se Crnogorac ranije rukovao sa Slobodanom Miloševićem, a ovih dana dežura u Ćacilendu, njegovi saradnici uglavnom delaju iz senke…
Naslovni intervju s dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefom Stiglicom naročita je ekskluziva pred Novu godinu. U njemu Stiglic, kome je beogradski IFDT prošle sedmice dodelio nagradu „Miladin Životić“ za višedecenijski društveno-kritički rad, nudi svoje viđenje trenutnih i predstojećih globalnih kriza, a dotakao se i one u Srbiji, uključujući i njene sporne ekonomske politike.
„Istraživanja koja sam sprovodio, kao i ona drugih autora, pokazala da je ključni činilac uspeha u postkomunističkom periodu bilo uspostavljanje čvrste institucionalne infrastrukture — pravnog okvira, pravila korporativnog upravljanja, prava konkurencije i radnog zakonodavstva. Zemlje koje su najbrže i najozbiljnije sprovele takve institucionalne reforme ostvarile su i najbolje rezultate. Ako Srbija želi da se uspešno razvija, ubrzavanje tih procesa i otvorena, ozbiljna rasprava o njima verovatno su najbolji put ka dugoročnom prosperitetu zemlje“, rekao je on za Radar.
Tu je i razgovor sa Ksenijom Marić, sutkinjom Višeg suda u Beogradu, koja je zajedno sa još troje kolega iz Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda, razmatrala pravnu kvalifikaciju na osnovu koje im je Više javno tužilaštvo masovno isporučivalo pobunjene građane sa zahtevom da im se odredi pritvor. Nakon toga je objavljena „srećna vest“ da je lice joj je pretilo ubrzo identifikovano i privedeno.
„Modus operandi je uvek isti. Ako odluka suda nije onakva kakvu očekuju režim i njegovi tabloidi, kreće uhodani postupak pretnji, uvreda, satanizacije nosilaca pravosudnih funkcija. Prvo se satima i danima bave ljudima kao da su zločinci, onima koji rade po zakonu i u skladu sa njim. Potom kreću botovi na društvenim mrežama, stižu užasne pretnje smrću, ‘gepekovanjem’, ‘zapamtite joj lice’, onda javne ličnosti koje iznose kako su takve odluke izdaja, satanizujući članove porodice… I sa uvredama kojima vas nazivaju ološem, otpadom, izdajnikom, odrodom, morate da nastavite normalno da radite svoj posao, ako možete“, rekla je Marić u opsežnom intervjuu.
Odustajanje firme Džareda Kušnera od projekta na mestu Generalštaba u Beogradu ne znači i kraj afere, o čemu piše i novi Radar. Dok je protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još troje funkcionera podignut optužni predlog zbog zloupotrebe položaja i falsifikovanja dokumenata prilikom skidanja zaštite sa Generalštaba, Tužilaštvo za organizovani kriminal paralelno istražuje i sporne ugovore koje je država sklopila sa firmom povezanoj sa zetom Donalda Trampa. U fokusu istrage su obaveze koje je Srbija preuzela u korist američkog investitora: skidanje statusa kulturnog dobra „na zadovoljavajući način“, rušenje objekata, davanje zemljišta u dugoročni besplatan zakup, ali i niz garancija koje bi, ukoliko se pokažu netačnim, mogle da državu koštaju i do 50 miliona evra. Iako se Kušnerova firma povukla, pravni stručnjaci upozoravaju da se time ne brišu sumnje na nezakonitosti, niti potencijalna odgovornost državnih funkcionera, kao ni rizik skupih arbitraža pred sudovima u inostranstvu.
Na koncu, tu je i tekst o novoj rundi odmazdi protiv zaposlenih u vojvođanskoj vladi i skupštini koji su se oglasili u jeku nezadovoljstva zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nova sistematizacija postala je formula kojom se službenici kažnjavaju premeštajem, otkazivanjem ugovora ili otkazom. Progonjenim ljudima, koji imaju ugovore na neodređeno, zajedničko je da su svi u očima pokrajinske vlasti politički nepodobni jer podržavaju studentske i građanske proteste.
Za Radar još govore i pišu Dragan Velikić, Rade Veljanovski, Ognjen Radonjić, Dušanka Stojanović Glid, Ana Martinoli…
