Odlazeći ministar kulture Nikola Selaković, prvooptuženi u slučaju Generalštab, na upite da se ovom istorijskom zdanju oduzme svojstvo kulturnog dobra nije dobio pozitivno mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Radar je imao uvid u službenu prepisku ministra Selakovića i profesora dr Dејаna Đurđevića, direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i funkcionera SNS-a iz jula 2024. Kuriozitet je da se Selakoviću sudi za Generalštab u Specijalnom sudu, a na izbornoj je listi SNS za narodne poslanike i to na visokom 7. mestu i prema nepotvrđenim informacijama pomilovao ga je Aleksandar Vučić, kao poslednji čin predsednika, uz još 48 osoba. Prema saznanjima Radara Selaković je jula 2024. dva puta tražio od Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo mišljenje o skidanju statusa spomenika kulture za Generalštab. Međutim, oba puta nije dobio saglasnost direktora tog sekretarijata Dejana Đurđevića. To ga, međutim, nije sprečilo da predlog o skidanju svojstva kulturnog dobra za Generalštab uputi Vladi Srbije na usvajanje, bez mišljenja Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo što je bio u obavezi da uradi.
Zanimljivo je da je prvi dopis Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo poslao 10. jula 2024. upravo istog dana kada je prema navodima optužnice i priznanju takođe optuženog v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića, vršio pritisak na njega da dostavi predlog za ukidanje statusa kulturnog dobra za zgrade Generalštaba.
U tom dopisu Selaković navodi da je predmet dostave: Predlog Odluke o prestanku kulturnog dobra, Predlog izmene Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu i Predlog zaključka Vlade kojim se nalaže preparcelizacija katastarske parcele 804/2 na Savskom vencu. U dopisu Selaković citira oduke Vlade Srbije u periodu od 18. jula 2006. do 2019. za to područje i navodi da prilaže predloge sa početka dopisa o ukidanju svojstva kulturnog dobra. Na kraju ukazuje na hitnost zaključujući: „Imajući u vidu da su predmetni predlozi već upućeni Generalnom sekretarijatu Vlade radi stavljanja na dnevni red prve sednice Vlade, molimo za hitnost u postupanju.“
Selaković upleo Malog i Vesića
Odgovor iz Sekretarijata za zakonodavstvo koje je potpisao direktor Dejan Đurđević stigao je nedelju dana kasnije, 17. jula. „Razmotrili smo predlog odluke o prestanku rada kulturnog dobra koji ste nam, radi davanja mišljenja, dostavili 10. jula 2024, pa vas sa aspekta delokruga ovog sekretarijata obaveštavamo da je naziv predložene odluke potrebno precizirati, tačke 1. i 2. objediniti, uz izostavljanje dela tačke 1. koji se odnosi na zaštićenu okolinu, te je potrebno dodati posebnu tačku kojom bi se predvideo prestanak važenja ranije donete odluke o utvrđivanju predmetnih nepokretnosti za spomenik kulture. Pored navedenog, potrebno je precizirati kada predmetna odluka treba da stupi na snagu, te izvršiti odgovarajuća usklađivanja Obrazloženja sa konačnim tekstom Predloga odluke.“ U zaključku dopisa je poenta – da je za takvu odluku potrebno mišljenje nadležnih službi. „Takođe vas obaveštavamo da je o dostavljenom materijalu potrebno pribaviti mišljenje nadležnih organa u skladu sa članom 46 Poslovnika Vlade. Napominjemo da je potrebno izvršiti detaljnu pravnotehničku redakciju“, zaključuje se u odgovoru Đurđevića na prvi dopis Selakovića.
Selaković nije pokušao samo da pred svršen čin stavi Republički sekretarijat za zakonodavstvo nego je i odgovornost podelio sa kolegama iz Vlade
Ali, bivši ministar kulture ne odustaje lako, pa 17. jula šalje novi dopis. U tom drugom „pismenu“ Selaković naslovljava predmet kao: Predlog zaključka kojim se utvrđuje da je Vlada saglasna da se preduzmu sve neophodne aktivnosti kako bi se završila parcelizacija katastarske parcele 804/2 na Svakom vencu. Uz dopis dostavlja i Predlog zaključka Vlade. Iako ponovo nije dobio pozitivan odgovor, u dopisu piše: „Predlog Zaključka usaglašen je sa mišljenjem Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i primedbama Ministarstva finansija, a primedbe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prihvaćene su u najvećoj mogućoj meri.“
Ovim je ministar Selaković u ceo slučaj umešao svoje kolege iz Vlade, ministra finansija Sinišu Malog i ministra građevinarstva Gorana Vesića, čija je uloga poznata i kao potpisnika memoranduma i kasnije ugovora sa firmama Džareda Kušnera, zeta aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa. Tako je Selaković pokušao ne samo da pred svršen čin stavi Republički sekretarijat za zakonodavstvo, nego je i odgovornost podelio sa kolegama iz Vlade.
Na kraju ovog drugog dopisa Selaković se opet poziva na hitnost istom rečenicom kao u prvom.
Već istog dana, 17. jula, ne dobija pozitivno mišljenje takođe sa potpisom i pečatom Dejana Đurđevića. Na početku tog drugog odgovora se navodi ponovo da su razmotrili detaljno prvi dopis od 10. jula i „da sa aspekta delokruga ovog sekretarijata nemamo načelnih primedbi“. Odmah nastavlja: „Međutim, ukazujemo da je imajući u vidu razloge zbog kojih se predlaže donošenje predmetne odluke potrebno razmotriti da je izmenama potrebno obuhvatiti i pojedine delove tačke 2 stav 2 osnovnog teksta odluke: naime tačkom 2. stav 2. Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu obuhvaćene su i parcele na kojima se nalaze objekti kojima prestaje svojstvo kulturnog dobra, zbog čega treba razmotriti eventualnu potrebu za imenima odnosno preciziranjem ili izostavljanjem delova navedene norme koji glase: 804/2 (na parceli se nalaze tri spomenika kulture) i 969/1 spomenik kulture.“
Koliko se Selekoviću žurilo pokazuju i navodi optužnice da je istovremeno naterao direktore Zavoda za zaštitu spomenika kulture da falsifikuju dokument o saglasnosti ukidanja statusa kulturnog dobra, a prihvatanje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo očigledno mu je bilo potrebno kao pravno pokriće
Zatim se drugi odgovor Republičkog zavoda za zakonodavstvo sa potpisom direktora završava istim upozorenjima šta treba da se uradi, a nije urađeno: „Pored navedenog, potrebno je precizirati kada predmetna odluka treba da stupi na snagu te izvršiti odgovarajuće usklađivanja Obrazloženja sa konačnim tekstom predloga odluke. Takođe vas obaveštavamo da je o dostavljenom materijalu potrebno pribaviti mišljenje nadležnih organa u skladu sa članom 46. Poslovnika Vlade. Napominjem da je potrebno izvršiti pravnotehničku redakciju.“
Ovim dopisima direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dva puta je praktično birokratskim jezikom odbio da ministru kulture da saglasnost za skidanje svojstva spomenika kulture za kompleks Generalštaba upozoravajući ga na zakonske i pravne smetnje.
Vučić se mešao u slučaj Generalštab
Koliko se Selakoviću žurilo pokazuju i navodi optužnice da je istovremeno naterao direktore Zavoda za zaštitu spomenika kulture da falsifikuju dokument o saglasnosti ukidanja statusa kulturnog dobra za ovaj kompleks u centru Beograda, a saglasnost Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo očigledno mu je bila potrebna kao pravno pokriće.
Sve što je vlast u Srbiji činila imalo je za cilj da kompleks Generlštaba ustupi za izgradnju firmi zeta američkog predsednika ne bi li dobila naklonost američke administracije. Prvo je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić u ime Srbije sa investicionom kompanijom Džareda Kušnera, potpisao u decembru 2022. memorandum o razumevanju u vezi sa „revitalizacijom i razvojem“ lokacije na kojoj je Generalštab. Vlada je Memorandum iz 2022. označila kao „strogo poverljiv“. Radar je već ranije pisao, pozivajući se na izvore iz istrage, da je iz svedočenja i dokumenta glavnu ulogu u guranju projekta gradnje na mestu Generalštaba imao ministar finansija Siniša Mali, uz pomoć ministra kulture Nikole Selakovića, ali i da je na jednom od sastanaka bio prisutan i Aleksandar Vučić.
Na tom sastanku tadašnja direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković rekla je sada bivšem predsedniku da ne razume zašto vrši pritisak na službe zaštite kada mu ne mogu potpisati da Generalštab više nije spomenik, jer jeste, a da vlast ima mogućnost da ih preskoči tako što će doneti leks specijalis. On je prema saznanjima Radara iz istrage na te njene reči pobesneo i počeo da vređa prisutne da su „neradnici i neznalice“. Očigledno da Vučić ima motiv da se meša u slučaj Generalštaba. Ukoliko se ispostavi da je doneo odluku o pomilovanju u ovom slučaju, moguće je da računa i na gubitak vlasti. A to znači da više neće biti u mogućnosti da se meša i pritiska pravosuđe, kako bi obezbedio željeni ishod, što je više puta do sada demonstrirao i u slučaju Generalštaba. Selaković i ostali akteri bi ostali pred slobodnim pravosuđem i pitanje je kako bi se tada branili.
Ministar Goran Vesić je maja 2024. opet u ime Srbije potpisao sa drugom Kušnerovom firmom ugovor kojim se omogućava gradnja hotela i poslovno-stambenog kompleksa na mestu kompleksa Generalštaba. Ugovorom je predviđeno da će Srbija dati zemljište bez naknade u zakup na 99 godina Kušnerovoj firmi, kao i da će ukloniti „oznaku kulturnog nasleđa“ sa kompleksa i srušiti sve objekte na parcelama na kojima se ovaj kompleks nalazi, kao i da će država Srbija snositi sve troškove „čišćenja terena“.
Vučić je odmah javno napao tužilaštvo i tvrdio da nikakvog falsifikata nije bilo. Međutim, Vasić je u prvobitnom iskazu pred tužilaštvom opisao kako je sačinjen falsifikat, što je pokušao kasnije da demantuje na suđenju
Zato je ministar Selaković pokrenuo u julu 2024. grozničavu akciju ukidanja statusa spomenika kulture na zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane. Optužnica TOK-a osim njega tereti njegovu sekretarku u ministarstvu Slavicu Jelaču, predstavnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v. d. direktora Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Aleksandra Ivanovića. Istraga TOK-a počela je privođenjem i saslušanjem Gorana Vasića maja 2025, kada je saopšteno da je falsifikovana saglasnost zavoda za ukidanje svojstva spomenika kulture zgrade Generalštaba. Vučić je odmah javno napao tužilaštvo i tvrdio da nikakvog falsifikata nije bilo. Međutim, Vasić je u prvobitnom iskazu pred tužilaštvom opisao kako je sačinjen falsifikat, što je pokušao kasnije da demantuje na suđenju.
Odluke o pomilovanju
Sada sedmi na listi kandidata naprednjaka za poslanike Nikola Selaković tereti se da je koristeći funkciju ministra kulture vršio direktan pritisak sa svojom sekretarkom Slavicom Jelačom na rukovodioce Zavoda za zaštitu spomenika. Prema iskazima i dokazima iz istrage, uključujući službene beleške, Selaković je više puta zahtevao od v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Aleksandra Ivanovića, da dostavi predlog za ukidanje statusa kulturnog dobra za zgrade Generalštaba, iako Ivanović i gradski zavod za to nisu imali zakonska ovlašćenja. Tereti se da je inicirao i izradu dokumenata za koji se navodi da je falsifikat. Zatim je optužen da je organizovao sastavljanje tog spornog dokumenta – Predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, mimo redovne zakonske i stručne procedure. Taj dokument je kasnije poslužio kao formalni osnov da se zgradama Generalštaba protivpravno oduzme status zaštićenog spomenika kulture. Vlada Srbije je zahvaljujući tom dokumentu 14. novembra 2024. donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Ovoj odluci su se usprotivili brojni stručnjaci iz SANU, stručnjaci i konzervatori iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu… Takođe i brojne međunarodne organizacije, među kojima i Savet arhitekata Evrope (ACE). Više protesta su organizovali studenti i građani. Vlast sa Vučićem na čelu nije odustajala. Međutim, američka investiciona kompanija Affinity Partners, čiji je osnivač Džared Kušner, zvanično je decembra 2025. povukla prijavu i odustala od projekta izgradnje luksuznog hotela i stambenog kompleksa na mestu Generalštaba. Iz kompanije su poručili da projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, te su se povukli iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, nakon snažnih protesta javnosti, struke i opozicije, kao i pravnih komplikacija. Aleksandar Vučić je odmah posle odustajanja najavio da će lično podneti krivične prijave protiv lica koja su, prema njegovim tvrdnjama, učestvovala u „hajci i kampanji“ koja je dovela do povlačenja investicije, ali se to do danas nije desilo.
Taj dokument je kasnije poslužio kao formalni osnov da se zgradama Generalštaba protivpravno oduzme status zaštićenog spomenika kulture. Vlada Srbije je zahvaljujući tom dokumentu 14. novembra 2024. donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane
Međutim, tužilaštvo je u optužnici navelo da je krajnji cilj bio da se uklanjanjem pravne zaštite i brisanjem Generalštaba iz registra kulturnih dobara omogući rušenje objekata oštećenih u NATO bombardovanju, a u svrhu realizacije privatnog investicionog projekta kompanije Affinity Partners. Za četvoro optuženih kojima se na teret stavljaju krivična dela zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje isprava zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Kao poslednji čin svog predsednikovanja Vučić je doneo odluku o pomilovanju. Međutim, saopštio je samo da je pomilovao novosadsku grupu aktivista protiv kojih je pokrenut montirani politički postupak posle emitovanja specijalne emisije na režimskim televizijama uoči najvećeg protesta u Srbiji ikad održanog – 15. marta 2025. Za ostale, kako je rekao „naše“, nije otkrivao ko je u pitanju. Zanimljivo je da su neka suđenja gde su „njihovi“, koji su moguće pomilovani, zakazana tek posle izbora. Tako je suđenje za Generalštab zakazano za 4. novembar. Tada će sud morati zvanično da saopštiti da li je Vučić, koji je i sam učesnik u tom slučaju, nekog pomilovao. A to bi značilo da je to uradio zbog sebe a ne zbog njih. Jer, ako je, kao što izgleda, Nikola Selaković glavni izvođač akcije skidanja zaštite sa kompleksa Generalštab, lako je zaključiti ko je naručilac.
