Nikola Maljković, koji je kao pripadnik grupe Željka Maksimovića Make okrivljen da je neposredni ubica policijskog generala Boška Buhe ubijenog 10. juna 2002. na parkingu kod sada srušenog hotela „Jugoslavija“, predao se 3. avgusta u pratnji advokata u glavnoj policijskoj stanici u Beogradu, nakon 20 godina skrivanja. Optuženi Maljković danas je pušten da se brani sa slobode uz meru zabrane napuštanja mesta boravišta.
Advokat Borivoje Borović, branilac Maljkovića, potvrdio je za Radar da se njegov klijent predao juče u Beogradu posle skoro 20 godina skrivanja. „Doneli smo odluku posle više meseci premišljanja. Otišli smo juče zajedno u Potražno odeljenje beogradske policije. Prvo Maljkovića nisu mogli da ga nađu nigde u sistemu. Oni su bili oslobođeni prvostepeno za ubistvo generala Buhe, pa im je tada ukinut pritvor. Zatim je Vrhovni sud iz formalnih razloga vratio postupak na novo suđenje, a nije odredio pritvor. Pošto prvostepeni sud (Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu – Specijalni sud) u ponovnom postupku nije slalo poziv Maljkoviću, niti ga je on dobio, veće je odredilo pritvor zbog uznemirenja javnosti. Prošlo je 20 godina od tada. Sada sam tražio da mu se ukine pritvor, jer posle 20 godina ne može biti više uznemirenja javnosti, što je sud uvažio. Prvi put smo imali fer suđenje i očekujemo da tako bude i sada“, rekao je za Radar advokat Borović.
Prema sumnjama na „listi za likvidaciju“, pored generala Boška Buhe, nalazio se i premijer Zoran Đinđić. Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović je naveo da nije bilo dokaza da je Maksimovićeva grupa povezana sa nekom političkom organizacijom. O slučaju su, za razliku od poslednjih 13 godina, govorili tada samo nadležni policajci i ministar unutrašnjih poslova
Nekoliko meseci nakon ubistva generala Buhe počelo je hapšenje pripadnika grupe Željka Maksimovića, ali on nikada nije bio uhapšen. Tada se sumnjalo da je Nikola Maljković, neposredno po ubistvu generala, otišao u Crnu Goru zajedno sa Maksimovićem, a u Srbiju se vratio posle nekoliko meseci, kada je i uhapšen. Maljkoviće je taj zločin bio osumnjičen i uhapšen 27. oktobra 2002. To je bilo prvo suđenje koje je počelo u novoformiranom Specijalnom sudu 16. septembra 2003. Tadašnji načelnik SUP Beograd Milan Obradović je rekao da je ubistvo generala Buhe čist interes organizovanog kriminala koji je želeo da destabilizuje Srbiju i na taj način preuzme kontrolu nad nelegalnim poslovima.
On je tada još naveo da su „u dugo pripremanoj akciji istražnom sudu privedeni Nikola Maljković, za koga se osnovano sumnja da je ubio generala Boška Buhu, Dragan Ilić Limar i Vladimir Jakšić, koji su povezani sa ubistvom i Bojan Miletić za koga nema indicija da je direktno povezan sa zločinom“. Maksimović, za koga je rečeno da se sumnja da je vođa grupe i da je planirao sve akcije, u bekstvu je sve vreme. Prema sumnjama na „listi za likvidaciju“, pored generala Boška Buhe, nalazio se i premijer Zoran Đinđić. Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović je naveo da nije bilo dokaza da je Maksimovićeva grupa povezana sa nekom političkom organizacijom. O slučaju su, za razliku od poslednjih 13 godina, govorili tada samo nadležni policajci i ministar unutrašnjih poslova.
Željko Maksimović Maka, koji je označen kao vođa grupe, jedna je od osoba sa srpskih poternica koji je najduže u bekstvu, od ubistva generala Buhe, odnosno više od 23 godine. Za Maksimovića, koji je inače sin visokog funkcionera vojne bezbednosti, iznošene su sumnje da je bio saradnik Državne bezbednosti
Optužnica protiv Makine grupe podignuta je 24. aprila 2003. Kada je već 18. novembra 2004. doneta prvostepena oslobađajuća presuda za ubistvo generala Buhe za sve optužene, oni koji su bili u pritvoru od kraja 2002, pušteni su na slobodu, a sa njima i Maljković. On je tada zbog posedovanja oružja osuđen na kaznu od tri i po godine. Vrhovi sud je godinu dana kasnije, 28. oktobra 2005, poništio oslobađajuću presudu i postupak vratio na novo suđenje. Od 18. novembra 2005. ponovo je za Željkom Maksimovićem raspisana poternica, kao i prvi put za Nikolom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem. Od tada je zvanično Maljković bio u bekstvu do 3. avgusta 2025. Sudski postupak je prekinut odlukom postupajućeg sudije 2012. jer optuženih nisu bili dostupni, ali je ostao otvoren.
Zanimljivo je da jednom od tada optuženih takav dosije nije smetao. Dragan Ilić Limar kasnije je postao funkcioner SNS i njihov poverenik u Beogradu za podavalska sela. Kod Ilića u kući prilikom hapšenja krajem 2002. pronađen je raketni bacač „zolja“, četiri probiomske mine, puškomitraljez, više pušaka i pištolja, ogromna količina razne municije uključujući i pancirnu, kao i oko 160.000 evra i 68.000 dolara. Ilić se na suđenju branio za oružje nađeno kod njega da ga je još 1996. ostavio Željko Ražnatović Arkan, koga je doveo njegov kum Bombona. Zbog oružja bio je osuđen prvostepeno na četiri godine zatvora.
Željko Maksimović Maka, koji je označen kao vođa grupe, jedna je od osoba sa srpskih poternica koji je najduže u bekstvu, od ubistva generala Buhe, odnosno više od 23 godine. Za Maksimovića, koji je inače sin visokog funkcionera vojne bezbednosti, iznošene su sumnje da je bio saradnik Državne bezbednosti. Te sumnje su pojačane nakon što je 17. marta 1995. u Beogradu ubio policajca Gorana Radulovića. Tada je ranio i njegovog kolegu Dejana Stanimirovića u trenutku kada su pokušali da ga legitimišu. Tužilaštvo je posle tri meseca brzo odustalo od optužbi uz obrazloženje da Maksimović nije prekoračio nužnu odbranu, jer je ubijeni policajac držao uperen pištolj u njega dok ga je legitimisao. Prema nezvaničnim operativnim podacima, Maksimović je označen kao blizak saradnik klana Amerika i sa njima je nastavio saradnju i ovih godina u Južnoj Americi. Takođe, prema nezvaničnim podacima iz policije Maksimović je sa lažnim identitetom došao u Beograd 2015. Navodno je posle toga dolazio više puta.
