Ova slika je iz zimskog doba radnika ispred Kruška.
Koliko vredi ljudski život?
Pratim godinama slučaj tragične pogibije sina gospodina Milivojevića iz Lučana i njegovu nadljudsku borbu da se izbori za neku pravdu. Često bi mi zasuzile oči gledajući njegova potresna obraćanja javnosti Srbije ali bi me uhvatila i velika ljutnja zbog bezdušnog ponašanja Vučića u vezi tog slučaja. Mada, u celoj toj tužnoj priči najsramnije je bilo ponašanje radnika iz te fabrike oružja. Dobar primer moralnog posrnuća dobrog dela naroda koje bira i brani one najgore među nama zbog sitnih interesa iako dobiva samo mrvice sa stola tih istih moćnika i ne zna kada oni mogu biti sledeće žrtve tih akcidenata za koje skoro nikad niko nije odgovoran.
Kako god bilo, crna statistika nesreća na radu u takozvanoj namenskoj industriji nam govori da takva industrija smrti ne bi trebala više da postoji u Srbiji. Ona je pretežno ostatak komunističkih vremena kada su fabrike oružja prvenstveno otvarane zbog opasnosti od invazije SSSR a kasnije se to nastavilo zbog izvoza oružja nesvrstanim zemljama. Nažalost, ti smtonosni proizvodi su korišćeni i u bratoubilačkim ratovima 90tih godina u Jugoslaviji. Sada se oružje uveliko šalje u ratom zahvaćene zemlje kao što su Ukrajina i Izrael a jedinu veliku korist imaju privatni ratni profiteri povezani sa klikom na vlasti kojoj daju dobar deo tih krvavih para.
Da li su građani Srbije uopšte svesni koliko uništenja i smrti nose ovi proizvodi? Najveća tragična ironija u svemu tome je da u tim fabrikama rade i žene, od kojih su mnoge majke, da bi se negde tamo daleko ranjavala i ubijala nečija tuđa deca, sinovi, majke, očevi, bake i deke, upravo sa oružjem koji se proizvede u svim tim fabrikama. Ne smemo zatvarati oči pred tom činjenicom i opravdavati se da je to samo biznis a za ostalo nas nije briga. To svakako ne donosi dobru karmu našoj zemlji i može nam se jednog dana vratiti kao bumerang. Zar danas u 21 veku, pored toliko lako dostupnih informacija, ljudi još nisu shvatili da ratovi uopšte više ne treba da postoje kao način rešavanja sukoba? U stvari, trebali bi da postanu ilegalni i da svaka zemlja koja napadne neku drugu automatski bude isključena iz svih važnih svetskih institucija, počevši od UN pa sve do internacionalnog bankarskog sistema.
Dok pišem ovaj komentar setih se jednog filma kojeg videh pre skoro 20 godina a zvao se
Gospodar rata (orginalno Lord of War, 2005 g.) sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. Svakako ga vredi pogledati jer dobro prikazuje smrtonosni uticaj nekontrolisane globalne trgovine oružjem na živote običnih ljudi širom sveta. I koliko je u svojoj suštini taj prljavi posao nečastan i poguban za ljudsku civilizaciju.
Samo još jednu stvar da napomenem. Srbija je bogata zemlja i treba da se okrene poljoprivredi kao najvažnijoj privrednoj grani a da zatvori sve te fabrike smrti. Samo treba da postavimo na rukovodeće pozicije poštene i stručne ljude sa vizijom, da bi mogli to da ostvarimo. Najbolji primer za to nam je Holandija, po površini upola manja zemlja od Srbije ali jedna od glavnih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Dakle, građani bi trebali da se okrenu budućnosti i bave se nečim što svima donosi prosperitet a ne uništenje i smrt bilo gde u svetu.
Moje mišljenje je da u Srbiji treba zauvek zatvoriti sve industrije koje se bave bilo kakvom proizvodnjom oružja i ostalih pirotehničkih sredstava. Mnogo će ljudi ostati bez posla,to je tačno. Ali,ne treba da zaboravimo koliko je ljudi ostalo bez posla 25 god unazad. Od rušenja raznih fabrika i zidanja stambenih zgrada,tržnih centara itd. To je daleko veći broj ljudi koji su oštećeni.
Naša vojska je već odavno svedena na neki minimum koja ni jedan manji grad u Srbiji ne bi mogla odbraniti od nečijeg napada. Postoji eto reda radi. Smešni smo. Ličimo na malo veću grupu lovaca na lisice.
Silan novac iz budžeta odlazi u ovaj presmešan sektor. Zar nije pametnije da i mi kupimo oružje od nekog ozbiljnog proizvođača,ako nam već treba,kao što drugi kupuju od nas? Zar da dozvolimo ovolike kriminalne malverzacije ovih iz vlasti i stradanja svojih građana? Vreme je da otvorimo oči i shvatimo da smo smešni i jadni sa ovim programom koji proizvodimo samo da bi učestvovali indirektno u svim ratnim žarištima na svetu i ubijali ljude. Ne teroriste. LJUDE!
Alal ti pamet ! I logika takodje ! Zavisiti od stranaca za oruzje. orudje i razne vrste municije je tragicna besmislica.
Kad zatvore u Nemačkoj, Americi, Francuskoj, Rusiji, Švedskoj, Finskoj, Italiji, Češkoj i drugim državama onda ćemo i mi. A što se tiče same vojske ona je sasvim adekvatna za naše okruženje.
Ova slika je iz zimskog doba radnika ispred Kruška.
Koliko vredi ljudski život?
Pratim godinama slučaj tragične pogibije sina gospodina Milivojevića iz Lučana i njegovu nadljudsku borbu da se izbori za neku pravdu. Često bi mi zasuzile oči gledajući njegova potresna obraćanja javnosti Srbije ali bi me uhvatila i velika ljutnja zbog bezdušnog ponašanja Vučića u vezi tog slučaja. Mada, u celoj toj tužnoj priči najsramnije je bilo ponašanje radnika iz te fabrike oružja. Dobar primer moralnog posrnuća dobrog dela naroda koje bira i brani one najgore među nama zbog sitnih interesa iako dobiva samo mrvice sa stola tih istih moćnika i ne zna kada oni mogu biti sledeće žrtve tih akcidenata za koje skoro nikad niko nije odgovoran.
Kako god bilo, crna statistika nesreća na radu u takozvanoj namenskoj industriji nam govori da takva industrija smrti ne bi trebala više da postoji u Srbiji. Ona je pretežno ostatak komunističkih vremena kada su fabrike oružja prvenstveno otvarane zbog opasnosti od invazije SSSR a kasnije se to nastavilo zbog izvoza oružja nesvrstanim zemljama. Nažalost, ti smtonosni proizvodi su korišćeni i u bratoubilačkim ratovima 90tih godina u Jugoslaviji. Sada se oružje uveliko šalje u ratom zahvaćene zemlje kao što su Ukrajina i Izrael a jedinu veliku korist imaju privatni ratni profiteri povezani sa klikom na vlasti kojoj daju dobar deo tih krvavih para.
Da li su građani Srbije uopšte svesni koliko uništenja i smrti nose ovi proizvodi? Najveća tragična ironija u svemu tome je da u tim fabrikama rade i žene, od kojih su mnoge majke, da bi se negde tamo daleko ranjavala i ubijala nečija tuđa deca, sinovi, majke, očevi, bake i deke, upravo sa oružjem koji se proizvede u svim tim fabrikama. Ne smemo zatvarati oči pred tom činjenicom i opravdavati se da je to samo biznis a za ostalo nas nije briga. To svakako ne donosi dobru karmu našoj zemlji i može nam se jednog dana vratiti kao bumerang. Zar danas u 21 veku, pored toliko lako dostupnih informacija, ljudi još nisu shvatili da ratovi uopšte više ne treba da postoje kao način rešavanja sukoba? U stvari, trebali bi da postanu ilegalni i da svaka zemlja koja napadne neku drugu automatski bude isključena iz svih važnih svetskih institucija, počevši od UN pa sve do internacionalnog bankarskog sistema.
Dok pišem ovaj komentar setih se jednog filma kojeg videh pre skoro 20 godina a zvao se
Gospodar rata (orginalno Lord of War, 2005 g.) sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. Svakako ga vredi pogledati jer dobro prikazuje smrtonosni uticaj nekontrolisane globalne trgovine oružjem na živote običnih ljudi širom sveta. I koliko je u svojoj suštini taj prljavi posao nečastan i poguban za ljudsku civilizaciju.
Samo još jednu stvar da napomenem. Srbija je bogata zemlja i treba da se okrene poljoprivredi kao najvažnijoj privrednoj grani a da zatvori sve te fabrike smrti. Samo treba da postavimo na rukovodeće pozicije poštene i stručne ljude sa vizijom, da bi mogli to da ostvarimo. Najbolji primer za to nam je Holandija, po površini upola manja zemlja od Srbije ali jedna od glavnih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Dakle, građani bi trebali da se okrenu budućnosti i bave se nečim što svima donosi prosperitet a ne uništenje i smrt bilo gde u svetu.
Moje mišljenje je da u Srbiji treba zauvek zatvoriti sve industrije koje se bave bilo kakvom proizvodnjom oružja i ostalih pirotehničkih sredstava. Mnogo će ljudi ostati bez posla,to je tačno. Ali,ne treba da zaboravimo koliko je ljudi ostalo bez posla 25 god unazad. Od rušenja raznih fabrika i zidanja stambenih zgrada,tržnih centara itd. To je daleko veći broj ljudi koji su oštećeni.
Naša vojska je već odavno svedena na neki minimum koja ni jedan manji grad u Srbiji ne bi mogla odbraniti od nečijeg napada. Postoji eto reda radi. Smešni smo. Ličimo na malo veću grupu lovaca na lisice.
Silan novac iz budžeta odlazi u ovaj presmešan sektor. Zar nije pametnije da i mi kupimo oružje od nekog ozbiljnog proizvođača,ako nam već treba,kao što drugi kupuju od nas? Zar da dozvolimo ovolike kriminalne malverzacije ovih iz vlasti i stradanja svojih građana? Vreme je da otvorimo oči i shvatimo da smo smešni i jadni sa ovim programom koji proizvodimo samo da bi učestvovali indirektno u svim ratnim žarištima na svetu i ubijali ljude. Ne teroriste. LJUDE!
Alal ti pamet ! I logika takodje ! Zavisiti od stranaca za oruzje. orudje i razne vrste municije je tragicna besmislica.
Kad zatvore u Nemačkoj, Americi, Francuskoj, Rusiji, Švedskoj, Finskoj, Italiji, Češkoj i drugim državama onda ćemo i mi. A što se tiče same vojske ona je sasvim adekvatna za naše okruženje.