Rudnik uglja Kovin Foto Filip Kraincanic Radar 29 copy
Foto: Filip Krainčanić/Radar
Trideset šesti broj od sutra u prodaji

Novi Radar: Rudniku u Kovinu preti gašenje, a već je na meti partijskih biznismena

24

Rudnik lignita u Kovinu osim uglja poseduje i velike rezerve šljunka, a od njega živi 150 porodica koje i dalje opstaju u banatskom mestašcetu. Naši novinari su saznali da je mikropreduzeće Energy System Integrator (ESI), u kojem radi svega jedan zaposleni, pre dve godine pribavilo prava na istraživanje i eksploataciju polja koja su pozicionirana uz zonu trenutne lokacije iskopa, što u praksi znači da samom rudniku preti zatvaranje u roku kraćem od godinu dana, te da će od tog trenutka za dalji rad morati da traži dozvolu ESI, ili da prekine eksploataciju. Ko stoji iza spornog mikropreduzeća, kako je prošao Miloš Ljiljanić, novinar Kovinskih koji je poželeo da od lokalnih vlasti čuje više informacija, kao i da li su zaposleni dobili odgovor na pismo koje su poslali predsednicima Srbije i Vlade Srbije, ali i nadležnom ministarstvu, čitajte u novom Radaru.

U naš diktafon je govorio Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stručnjak za ustavno pravo, koji je u razgovoru za naš nedeljnik detaljno obrazložio svoje viđenje sve veće represije nad građanima Srbije, čiji je krovni narativ sveprisutna diskriminacija po političkom osnovu.

„Na delu je sve veća represija režima Aleksandra Vučića. On se uspostavio kroz propagandnu represiju – kontrolom nad medijima, i ekonomsku represiju – kontrolom nad zapošljavanjima u javnom sektoru, stvaranjem neravnopravnosti na tržištu povlašćivanjem sebi bliskih privrednika itd. Od 2020. godine i policijskog batinanja građana na demonstracijama izazvanih zloupotrebama vanrednog stanja, postepeno jača i fizička represija. U fizičku represiju – zastrašivanje – spada i pomenuto sve češće pozivanje građana na informativne razgovore pre i posle protesta. Učestalost i masovnost demonstracija širom Srbije protiv iskopavanja litijuma pokazali su da medijska i ekonomska represija više nisu dovoljno efikasno sredstvo vladanja. Novosadskom tragedijom se dodatno narušava kult graditelja koji je Aleksandar Vučić brižljivo stvarao o sebi više ili manje suptilnim mehanizmima propagandne i ekonomske represije“, rekao je Marinković za Radar.

Kad smo već kod protesta, čitaoci u novom broju mogu pronaći i osvrt na beogradsko okupljanje koje je u ponedeljak nastojalo da artikuliše ogromno nezadovoljstvo koje je nastalo nakon obrušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Kako se u danima nakon tragedija ponašala vlast, a kako opozicija, šta u svemu tome mogu da traže građani, a šta smeju da očekuju – i, na koncu, zašto je užas u pokrajinskoj prestonici prvorazredna politička stvar, čitajte u trideset šestom izdanju našeg nedeljnika.

Tu je i tekst koji pokazuje kako je vlast do sada uspevala da zloupotrebom nadležnih institucija, od MUP-a do pravosuđa, ali i spregama s različitim kriminalnim organizacijama u funkciji paravojnih formacija zastraši besne građane. Publika će moći da vidi i kako su se dobro ustaljeni mehanizmi ispoljili i tokom najmasovnijeg protesta u istoriji Novog Sada.

01 RGB2
Foto: Radar

Naši novinari su na papir stavili i koliki je rast troškova velikih infrastrukturnih projekata koji se po pravilu dogovaraju direktnom pogodbom, bez sprovođenja javnog tendera. Nimalo neočekivano, ovakvi ugovori se proglašavaju poslovnom tajnom, a kako i ne bi, ako u vidu imamo da se pojedine cene radova na kraju uvećaju i po deset puta u odnosu na realne troškove? Kako ove računice izgledaju kada se primene na izgradnju Nacionalnog stadiona i auto-puteva, čitajte u Radaru

Tu je i intervju s novinarom i doskorašnjim monahom, ocem Romilom Aleksandrom Kneževićem, koji je pisac i autor nastavka filma Vidimo se u čitulji.

„Još tokom snimanja mi je bilo jasno da intimne priče kriminalaca imaju veliki potencijal. Međutim, sticajem okolnosti tek pre tri godine sam našao malo vremena da razmišljam o pravljenju novog filma. Ukratko, u Vidimo se u čitulji 2.0 prikazujem ispovesti četiri aktera čiji psihološki profili opisuju ceo raspon identiteta podzemlja“, rekao je naš sagovornik.

Za naš nedeljnik još govore i pišu Danica Popović, Jelena Jerinić, Petar Peca Popović, Andrej Gnjot, Nina Hruščova, Žaklina Stojanović, Ane Katrine Boman…

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

24 komentara
Poslednje izdanje