Uskoro će se navršiti čitava decenija otkada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić izjavio da su Srbiji potrebni stroži zakoni i pojačana borba protiv nasilja na stadionima, uz obećanje da neće biti tolerisano učešće huligana u organizovanim grupama, koje ugrožavaju bezbednost društva. Ne samo što aktuelni predsednik države to obećanje nije ispunio, već deceniju kasnije te iste navijačke grupe koristi za sopstvene političke potrebe, za „disciplinovanje“ političkih neistomišljenika, po principu ako već ne može da ih „prevaspita“, da ih bar ućutka.
Zbog toga je vlast grupu „navijača“ poslala i u Rigu, glavni grad Letonije, da umire prave navijače, koji su sa tribina „pumpali“ na utakmicama reprezentacije Srbije, pre nego što je ispala sa Evropskog prvenstva u košarci. Zahvaljujući tim ćaci-navijačima, koji su navodno plaćeni da spreče „pumpanje“, došlo je čak i do fizičkog obračuna na tribinama.
U toj grupi, zaduženoj za disciplinovanje „neposlušnih“ navijača, bili su i Bojan Vujošević – Mrvica i Aleksandar Janković – Aca Hari. Mrvica je bio pripadnik Partizanove podgrupe navijača Vandal bojsi, koja je nastala još 2001, a ugašena je prošlog septembra. Na tom poslednjem sastanku, pripadnici koji su i osnovali tu navijačku grupu zapalili su i zastavu i sva obeležja Vandala, uz poruku: „Ako naše ime više nije sinonim za hrabrost, neće biti ni za neispravnost.“
Povici i udarci
Očito je da izvorni članovi grupe nisu smatrali da je „hrabro“ i „ispravno“ to što je Bojan Vujošević kao navodni student prisustvovao skupu „studenata koji žele da uče“ u Sava centru 25. decembra 2024. i što je, sa kačketom na kojem je bio amblem privatne firme za obezbeđenja T&M grupe, napadao građane ispred Skupštine Beograda 6. marta ove godine. Tog dana uhapšeno je petoro ljudi, od kojih četvoro iz inicijative Most ostaje, danas Beograd ostaje.
Za Aleksandra Jankovića, poznatijeg po nadimku Aca Hari, aktivisti iz inicijative Beograd ostaje tvrde da je „batinaš u službi SNS-a“ i u prilog tome navode da poseduju njegovu privatnu prepisku, u kojoj on za studente navodi: „Klošari, prebio sam ih danas“
Sa Mrvicom je u Rigi bio i Aleksandar Janković, Aca Hari, koji je svojevremeno zapažen i kao čuvar transparenta sa naslikanim srednjim prstom na jednom od nadvožnjaka u Beogradu, 21. januara ove godine. Kratkotrajna kampanja iscrtavanja tog oblika crvene boje na transparentima bila je odgovor vlasti na „obojenu revoluciju“ i krvave šake, iscrtane po zidovima, što je bila poruka građana nadležnima da neće odustati od protesta dok se ne pronađu i kaznu odgovorni za smrt 16 nedužnih ljudi, koje je usmrtila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine.
„Čuvari“ srednjeg prsta tada su na nadvožnjaku napali dvojicu aktivista, jednom od njih su uništili i telefon, ali su oni, ipak, uspeli da skinu nekoliko transparenata, očito napravljenih po narudžbini SNS-a i jedan od njih postavili ispred zgrade Predsedništva, na Andrićevom vencu.
Za Aleksandra Jankovića aktivisti iz inicijative Beograd ostaje tvrde da je „batinaš u službi SNS-a“. U prilog tome navode da poseduju njegovu privatnu prepisku, u kojoj on za studente navodi: „Klošari, prebio sam ih danas.“
Da li je, kako za Radar tvrde upućeni, prebijanje s teleskopskom palicom u rukama u prvim redovima vredno 1.100 evra ili je i 50 evra dovoljno za prisustvo „književnoj večeri“ u Pionirskom parku, trebalo bi da utvrde nadležni organi, ali su male šanse da će se to desiti u dogledno vreme. A do tada će građani i dalje svedočiti scenama koje ni na televiziji ne bi trebalo da gledaju mlađi od 18 godina.
Pod komandom Milana Radoičića
Glavni akteri jedne od takvih scena nedavno su, kako otkriva Radar, bili Zlatko Jovanović, Vuk Savić i, po svemu sudeći glavni član te ekipe, Miloš Lukovac iz Podgorice, koji je gađao građane u Bajinoj Bašti, a sa svojom grupom bio je prošle nedelje i na stadionu „Rajko Mitić“, na meču fudbalskih reprezentacija Srbije i Engleske. I nisu bili jedini koji su te večeri imali jasan zadatak.
Da li je prebijanje sa teleskopskom palicom u rukama u prvim redovima vredno 1.100 evra ili je i 50 evra dovoljno za prisustvo „književnoj večeri“ u Pionirskom parku, trebalo bi da utvrde nadležni organi, ali su male šanse da će se to desiti u dogledno vreme
Sa njima su, kako navode dobro obavešteni sagovornici Radara, bili i ljudi bliski nekadašnjem potpredsedniku Srpske liste, sestrinske stranke SNS-a sa severa Kosova, Milanu Radoičiću – Danilo Ilić, Danijel Đukić, Marjan Radojević, Stefan Radojković i Stefan Jovanović iz Kosovske Mitrovice i Zvečana. Svi su oni bili pod direktnom komandom Milana Radoičića u vreme oružanog sukoba u Banjskoj, za koji je sam Radoičić javno preuzeo odgovornost, ali ta istraga još nije okončana.
Ni to, očito, nije bilo dovoljno, pa je „neko“ na stadion poslao i ekipu iz Leskovca, što su za Radar potvrdili i predstavnici tamošnje opozicije, koji su prepoznali Aleksandra Đorđevića, MMA borca i Miloša Stojkovića iz sela Grajevce. Za njih sagovornici Radara tvrde da su članovi borilačkog kluba Animal tim i kik-boks kluba Haler iz Leskovca i da su viđani u društvu Danila Vučića, sina predsednika Srbije. Sa njim su bili i na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru, koje je održano od 20. novembra do 18. decembra 2022.
Većina nabrojanih, izuzev Bojana Vujoševića i Aleksandra Jankovića, viđena je i na stadionu „Rajko Mitić“, 10. septembra, a u „akciju“ su krenuli zbog toga što su se sa tribina orili povici „pumpaj“ i pogrdne poruke predsedniku države i neformalnom lideru SNS-a.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata fudbalera Nezavisnost i član Skupštine Fudbalskog saveza Srbije, siguran je da se svuda u prvi plan stavlja politički interes. „Kada su u pitanju sportske priredbe, došli smo do te faze da se vlast plaši publike koja skandiranjem izražava svoje mišljenje, koje nikoga ne ugrožava. A kad vidite ljude obučene da tuku one koji misle drugačije, nemate ništa drugo kao osnov nego da sumnjate da je to izrežirano“, kaže Poledica za Radar i podseća da sledeću utakmicu reprezentacija Srbije igra u oktobru sa Albanijom, a još su sveža sećanja na utakmicu te dve ekipe od pre 10 godina. Zbog toga i sumnja da su neredi na tribinama prošle nedelje „izrežirani, kako bi Srbija bila kažnjena da protiv Albanije igra bez publike, pred praznim tribinama“.
Pobuna navijača označila je i početak kraja Miloševića
Poledica kaže i da nikada ranije nije doživeo veće poniženje i razočaranje nego na utakmici protiv Engleske, kada su „istetovirani ljudi, obučeni u crno, tukli sopstveni narod zbog drugačijeg mišljenja“. To nikada ranije nije zabeleženo na našim stadionima i zato će ostati upamćeno kao istorijska sramota, smatra on.
Došli smo do faze da se vlast na sportskim priredbama plaši publike koja skandiranjem izražava svoje mišljenje i nikoga ne ugrožava. A kad vidite ljude obučene da tuku one koji misle drugačije, ne preostaje ništa nego da posumnjate da je to izrežirano
Mirko Poledica
Ni od Fudbalskog, ni od Košarkaškog saveza Srbije ne očekuje bilo kakve reakcije, čak ni posle skandaloznih natpisa ispred ulaza u kojem stanuje bivši košarkaški reprezentativac Nikola Kalinić, kome su pristalice vlasti olako prišile etiketu „Ustaša“.
„Tim organizacijama upravlja politika, koja vodi srpski sport, jer nije usvojen zakon o privatizaciji sportskih klubova, pa se ne zna ni njihova vlasnička struktura, iako država odvaja veliki novac za njih“, ističe Poledica i zaključuje da se cela klima u srpskom društvu reflektuje i na igrače, iako im neki zameraju da nisu dovoljno aktivni i društveno angažovani.
Marko Vujić, docent na Fakultetu političkih nauka i direktor Nacionalnog instituta za sport i ekologiju, takođe ukazuje da je refleksija društvenog stanja na tribinama posebno vidljiva u zemljama nižeg životnog standarda i po pravilu se pojačava u momentima društvenih nestabilnosti i političkih podela.
„Ne moramo ići do stadiona u Santijagu, koji je za vreme Pinočeove vladavine služio kao svojevrsno mučilište za neistomišljenike, a kasnije postao mesto otpora upravo protiv čileanskog diktatora. Umesto toga, možemo biti na terenu bivše Jugoslavije, gde je upravo na mečevima Hajduka i Partizana, kao i Dinama i Zvezde, nagovešten krvavi ratni vihor koji je usledio svega godinu kasnije. Državni ideološko-politički diskurs prelaska sa komunizma na nacionalizam upravo je bio vidljiv na tribinama naša dva najveća kluba. Na tom talasu su tokom rata regrutovane hiljade dobrovoljaca direktno sa stadiona. Kraj 90-ih doveo je do kraja režima Slobodana Miloševića, a mogao je da se nasluti upravo na tribinama, jasnim okretanjem Zvezdinog Severa i Partizanovog Juga protiv tadašnje vlasti, sa kulminacijom i njihovim aktivnim učešćem u događajima 5. oktobra 2000. U ovoj jasnoj prepletenosti navijača i politike postavlja se pitanje da li je tribina samo refleksija postojećeg stanja ili je i zapravo nepogrešivi nagoveštaj svih budućih promena“, ističe Vujić za Radar.
Kraj Miloševića mogao je da se nasluti upravo na tribinama, jasnim okretanjem Zvezdinih i Partizanovih navijača protiv vlasti i pitanje je da li je tribina samo refleksija postojećeg stanja ili nepogrešivi nagoveštaj budućih promena
Marko Vujić
Iako je očito izvukao neke pouke iz iskustva Slobodana Miloševića, koji je nakon ratova, u drugoj polovini 90-ih godina zapostavio značaj tribina, Aleksandar Vučić četvrt veka kasnije pravi sličnu grešku.
„Svedoci smo da se čak i stadion ili hala Crvene zvezde teško kontroliše, dok su Partizanovi mečevi već dugo vremena svojevrsne javne manifestacije bunta protiv režima predsednika Republike. Poslednji meč fudbalske reprezentacije protiv Engleske ukazuje da i oni neutralni, koje pre možemo svrstati u simpatizere nego u navijače, takođe koriste tribine za ispoljavanje nezadovoljstva aktuelnom vlašću. Poslednji trzaji vlasti su da to reguliše sirovo, nasilno, batinašima, od Rige do `Rajka Mitića`, ali to je samo pokušaj da se rukama zapuše brojne rupe na brodu koji ubrzano tone. Sve to, uz smanjivanje tona sa utakmica kada se skandira protiv predsednika, pokazuje nemoć da se vlast sa ovom nadolazaćom snagom suštinski izbori“, objašnjava Marko Vujić.
Uloga doskorašnjeg generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića
Sve što se dešava poslednjih nedelja svojevrsna je žetva onoga što je vlast odavno posejala, jer godinama koketira sa huliganima, pa je pojedini analitičari i tretiraju kao njihovo „političko krilo“. Jedan od prvih koji je u ime vlasti učvrstio tu vezu svakako je Novak Nedić, doskorašnji i najdugovečniji generalni sekretar Vlade Srbije, koji je na toj funkciji bio od maja 2014, kada je na mestu premijera Ivicu Dačića zamenio Aleksandar Vučić, pa sve do aprila ove godine.
Nikom u vrhu vlasti očito nije padalo ni na kraj pameti da Nedića skloni sa tog mesta ni kada je viđen na sahrani ubijenog navijača Partizana Aleksandra Stankovića, Saleta Mutavog. Ni kada je pre toga bio u centru optužbi tadašnjeg privremenog rukovodstva Partizana, koje ga je 2016. označilo kao čoveka koji je 16. aprila te godine naručio napad jajima na predstavnike uprave tog kluba na zapadnoj tribini stadiona JNA.
Nepune dve nedelje nakon tog incidenta na tribinama, ispred stadiona, pod budnim okom sigurnosnih kamera, bez fantomki na licu Aleksandar Stanković i javnosti tada manje poznati Veljko Belivuk su sa Darkom Ristićem napali predsednika FK Partizan Miloša Vazuru i njegove saradnike. Sigurni u sebe, kao da znaju da ih štiti neko mnogo moćan, posle incidenta su pokazali srednji prst kamerama, ne krijući identitet.
Prave navijače na Zvezdinom stadionu prošle nedelje napala je i ekipa od pet ljudi iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, koja je učestvovala i u oružanom sukobu u Banjskoj, za koji je njihov komandant Milan Radoičić javno preuzeo odgovornost, ali ta istraga još nije okončana
Taj sukob dodatno je produbio podelu ne samo između uprave i „navijača“, već i između pojedinih navijačkih grupa. Tek pet godina kasnije vlast je otkrila „bunkere“ ispod tribina stadiona Partizana, u kojima je policija pronašla drogu i oružje. U toj akciji je uhapšen Veljko Belivuk – Velja Nevolja, tadašnji vođa navijačke grupe Principi, koja je nastala od prethodne grupe Janjičari. Predsednik Vučić i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin demantovali su tvrdnje izrečene tokom saslušanja da su predstavnici vlasti od klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića tražili protivusluge.
Javna je tajna da je politika u Srbiji uvek imala tapiju nad sportom i da Partizan nije jedini klub čiji su navijači umešani u poslove sa vlastima. U tu grupu svakako spada i Đorđe Prelić – Prela, osuđen za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona 2009. u Beogradu. Otkako je pušten iz zatvora Prelić je počeo da se pojavljuje na političkim skupovima SNS-a, a nedavno je bio viđen u prvom redu okupljenih simpatizera SNS-a kod Skupštine Srbije, u Ćacilendu.
Isto važi i za Nenada Vučkovića – Vučka, visokopozicioniranog pripadnika Žandarmerije Srbije. Prema pisanju istraživačkog portala KRIK, on je bio šef „huligansko-kriminalne strukture“, koja je bila povezana s Aleksandrom Stankovićem – Saletom Mutavim, a kasnije i sa grupom Veljka Belivuka, a navodno je „držao policiju u šaci“ i kontrolisao neke kriminalne aktivnosti kroz policijske kanale.
Sigurna kuća za predsednika
U suparničkom taboru visoko mesto u hijerarhiji zauzima Marko Vučković, čiji je nadimak Komandant i vođa je navijačke grupe Ultra bojs. Jedno vreme, do oktobra 2016. bio je suvlasnik firme Ultra kop, koja je često dobijala poslove na državnim projektima. I on je viđan na protestima i demonstracijama, među okupljenim navijačima, a pritom je bio i član Skupštine fudbalskog kluba Crvena zvezda.
Ni Ćacilend, ni stranačke prostorije SNS-a, ni Predsedništvo Srbije, nisu tako sigurna kuća za predsednika kao stadion „Rajko Mitić“, s tim što „navijači“ koji služe crveno-crnim bojama zaboravljaju da batina uvek ima dva kraja
Vladimir Vuletić
Prema tvrdnjama poznavalaca, vlast je huliganima bliskim Partizanu namenila ulogu čekića u obračunu sa političkim neistomišljenicima, dok je za vođe navijača, koji su kontrolisali severnu tribinu stadiona u Ljutice Bogdana, imala druge palnove. To potvrđuje i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i bivši potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić, koji za Radar kaže da stanje na klupskim tribinama nije ništa novo.
„Čini se da ni Ćacilend, ni stranačke prostorije SNS-a, ni Predsedništvo Srbije, nisu tako sigurna kuća za predsednika, kao stadion ‘Rajko Mitić’. Za ranije koridorske, a sada Ekspo Ultra kop neimare, važan je samo crveno-beli kran. Suprotna, crno-bela tribina je i dalje u strahu pa njeni, istina, snažniji pokušaji oponiranja režimu, poslednjih nekoliko godina liče na Radičevićeve nadgrobne reči: ‘Mnogo hteo, mnogo započeo, čas umrli njega je pomeo!’ Dok u Rigi i Beogradu, združeno zagrljeni batinaju, oni i dalje služe samo crveno-crnim bojama, kao da zaboravljaju da batina uvek ima dva kraja“, poručuje Vuletić.
Na Mocartovu melodiju svojevremeno se Miloševiću, a kasnije čak i Borisu Tadiću, pevalo „spasi Srbiju i ubij se…“ Vučiću se ne peva ništa. Vlast očito i računa na to da nikome neće ni biti do pesme ako i na uzvike „pumpaj, pumpaj“ mogu da se dobiju „dobre“ batine. Problem je za njih što su studentski protesti doprineli da mnogi do sada uzdržani promene „ploču“ i da dolazi neko novo vreme, sa kojim stižu i nove pesme. Možda se neka od njih uskoro zaori i sa sportskih stadiona širom Srbije.
