Situacija da neko ometa pokušaj izveštavanja nezavisnih medija sa nekog masovnog skupa koji uključuje i pristalice naprednjaka, sve se češće javlja, prema oceni Udruženja novinara Srbije (UNS), ali i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). U tom cilju, novinarima se otimaju telefoni i kamere, i na njih fizički nasrće uz salve uvreda. Pogrdne reči ili teške kvalifikacije poput „teroristi“, „izdajnici“ i slično, napadači ne smišljaju sami, već su oni ponuđeni kroz vokabular predstavnika režima.
Ne ulazeći u posledice te pogubne pojave, i ovu analizu ostavljajući za kasnije, UNS naglašava da je u prvoj polovini tekuće godine zabeleženo čak 100 slučajeva ugrožavanja novinara, što je za 41 odsto više nego u istom periodu lane, kada se do sada dostignut skor odnosio na punih 12 meseci. Takođe, broj evidentiranih fizičkih napada na medijske poslenike ubedljivo je najveći u poslednjih pet godina. Koliko je bilo i kakvih sudskih epiloga, UNS ne saopštava, zbog manjka resursa za istraživanje, najverovatnije.
Kao da im nije dosta besa nahuškane rulje, novinari ispaštaju i od svojih redakcija, pa bivaju sve češće otpuštani, ako nisu na liniji uređivačke politike svojih kuća. Na tom talasu nastradala je Marija Šehić, novinarka Juronjuza i još desetak zaposlenih koji su dobili otkaz. Vojislava Crnjanski Spasojević proglašena je tehnološkim viškom u Večernjim novostima, kao i Sandra Gucijan i Dorotea Čarnić u Politici. UNS beleži još 13 takvih slučajeva, i jedan pokušaj cenzure, koji nije rezultirao raskidom ugovora o radu.
Rečenice poput „budi pametna, polako, znaš li ti za koga radiš, imaš decu“, obično prethode otkazu, dok je poslednje najčešći razlog pridržavanja pravila profesionalizma, krajnje nebitnog za medijsku sliku koju vlast želi da stvori. Rezultat je mirniji san i čista savest odstranjenih.
Kao da im nije dosta besa nahuškane rulje, novinari ispaštaju i od svojih redakcija, pa bivaju sve češće otpuštani, ako nisu na liniji uređivačke politike svojih kuća
Za razliku od prošle godine, kada nije došlo do policijskog zadržavanja novinara, ova već broji pet takvih primera. Takođe, evidentiran je i pokušaj prisluškivanja novinarke BIRN-a, kao i javnog delјenja ličnih podataka novinara RTS-a, što je apsolutno nedopustivo u demokratskom svetu. Valjda pod njegovim pritiskom, oličenim u izveštaju Reportera bez granica, Srbija se popela sa 98. na 96. mesto po indeksu slobode medija. Premda se ovo objašnjava padom tog indeksa u drugim zemljama, posredan efekat može da se vidi po smanjenju diskriminacije i broju pretnji upućenih novinarima. Avaj, potonji podaci neće olakšati život i rad ovdašnjih predstavnika sedme sile, ugroženih svim gore navedenim činjenicama. Pa neka im je Bog u pomoći.
