Sve u vezi s tom noći kada je pod, njegovom uhu neugodnom, bukom studenata, predsednik Srbije pokušao da demonstrira puno toga – od izostanka nelagodnosti preko naprasno osmišljenog programa kreditiranja mladih pa sve do otvorenosti da pokaže celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu – neodoljivo je podsećalo na toliko puta citiranu Razmenu Duška Radovića.
„Ako hoćete da se menjamo, mogu vam dati ništa, a da vi meni poklonite nešto“.
Ili, „dobro, hoćete li ovako: da ja vama dam nemam i još nešto, a da vi meni date imam“.
Da li je javnost dobila ništa od dokumentacije? Ne, ne može se reći da je ništa, ali da nije sve, to je izvesno. To su rekli i oni koji su u to najbolje upućeni.
Na čemu je onda zasnivan optimizam da će nam predsednik dati sve, ako je neko takav optimizam i gajio? Koji je to trenutak njegove otvorenosti u prethodnih 12 godina, koji je bilo koga ohrabrio da će, evo baš sada, dati sve?
Ipak, ono što ohrabruje jeste da se, i u trenutku pisanja ovog teksta, na sajtu Vlade pojavljuju novi papiri, naravno u elektronskoj formi.
Šta smo dobili
Trebalo bi početi od samog naslova stranice na kojoj ih Vlada objavljuje: „Dokumenta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture koja se tiču mogućeg izvršenja krivičnog dela povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024“. Već sam naslov, naime, ne odgovara u potpunosti istini, jer se značajan deo objavljene dokumentacije ne tiče Novog Sada.
Objavljene su grupe dokumenata. Počnimo od kraja. Veliku grupu čine folderi iz Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP), u kojem se nalaze prijave završetka objekata u konstruktivnom smislu. Čak 118 foldera u kojima su brojni dokumenti (u nekim i desetine). Teško je bilo sve pregledati u kratkom roku, ali i nasumičnim odabirom može se videti da je reč o izgradnji različitih nadvožnjaka, podvožnjaka i drugih objekata duž cele trase od Novog Sada do Subotice.
U objavljenim dokumentima nema dovoljno podataka o rekonstrukciji nadstrešnice. Stiče se utisak da nikome u lancu nije bila previše bitna i da je fokus bio na vidljivijim stvarima, kao što su nove nadstrešnice na peronima, uređena fasada, liftovi, novi sadržaji…
Tu je i 116 foldera koji sadrže dokumente oko prijave završetka izrade temelja. I ovde nasumični odabir pokazuje slične stvari kao i prethodna grupa. Nadstrešnica koja se obrušila, naravno, nema temelje i nije bila predmet izgradnje, pa je razumljivo da je verovatno u ovoj grupi dokumenata i nećemo naći.
Slede lokacijski uslovi, kao i građevinska dozvola (važni dokumenti, ali odavno dostupni na CEOP-u). Tu su i projekti za izvođenje (po prirodi stvari, samo verzija onoga što smo videli u projektu za građevinsku dozvolu).
Posebno irelevantna grupa dokumenata za priču o rušenju nadstrešnice jesu zapisnici o redovnom i vanrednom inspekcijskom nadzoru koje je sprovodio Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Mahom je reč o proveri organizacije saobraćaja, posebno u noćima prelaska sa letnjeg na zimsko računanje vremena i obrnuto, izvršenja reda vožnje ili zaštite železničke infrastrukture u zimskom periodu. Jednako nevažne za istraživanje odgovornosti za rušenje nadstrešnice su i desetine rešenja o priključenju objekata na energetsku mrežu. Posebno objekata van Novog Sada.
Kada je reč o dokumentima u grupi „Tehnički pregled“, vredan pažnje je izveštaj iz aprila 2024. o tehničkom pregledu stanične zgrade u Novom Sadu. Tim dokumentom je odobren probni rad stanice u trajanju od godinu dana. Ono što se naknadno pojavilo kao sporno jeste tvrdnja kompanije Ežis da njihovi ljudi nisu prisustvovali tehničkom pregledu i da su za taj dokument saznali tek na saslušanju. Takođe, Zakon o planiranju i izgradnji ne dozvoljava da stručni nadzor prisustvuje tehničkom pregledu objekta (a njihova imena su u ovom dokumentu zavedena pod stavkom prisutni). Ostali dokumenti tehničkog pregleda odnose se na zgrade van Novog Sada tako da ni medijima ni stručnoj javnosti nisu previše od koristi.
U grupi dokumenata koja prethodi tehničkim pregledima jesu 24 nedeljna izveštaja o radovima sprovedenim od jula do decembra 2022, ali se u njima ne pominju radovi na nadstrešnici koja se obrušila. Slično je i sa grupom dokumenata „Mesečni izveštaji“, koji obuhvataju period od jula 2022. do oktobra 2024.
Vlada objavila i neke važne, ali medijima već poznate dokumente
Mnogo značajnije su prve dve grupe objavljenih dokumenata – „Projekat“ i „Nadstrešnica“. U njima je svakako jedan od najznačajnijih, toliko traženi ugovor sa kineskim kompanijama. Tu su i delovi projektne dokumentacije – projektni zadatak, glavna sveska idejnog projekta, glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu, izveštaj revizione komisije o izvršenoj stručnoj kontroli idejnog projekta, ugovor o angažovanju tehničke kontrole, imenovanja lica za nadzor…
Tu su i projekti arhitekture i konstrukcije za rekonstrukciju stanične zgrade u Novom Sadu, prepiska i dokumentacija oko pregleda i primopredaje stanične zgrade između izvođača i investitora, kao i rešenje građevinske inspektorke koja je izašla na teren 1. novembra i naložila da se zgrada zatvori i da se ispita njena stabilnost nakon obrušavanja nadstrešnice.
Infrastruktura železnice i Ministarstvo građevinarstva dali su saglasnost da se Starting, GAT, OBW, Ika pek, ZGOP, Ingrap omni, Karin komerc i Mega infrastruktura angažuju kao podizvođači i sada se može videti ko je za koje radove bio zadužen
Ipak, mediji su odavno došli do njih i objavili najvažnije detalje, tako da u kvalitativnom smislu njihovo objavljivanje na sajtu Vlade nije donelo mnogo novog, osim potvrde da zaista postoje. S druge strane, stvoren je utisak da će se dalja bitka oko pitanja odgovornosti za nesreću preseliti sa dokumentacije na polje tumačenja ugovora i propisa.
Vladi se 18. decembra u objavljivanju dokumentacije pridružila i Infrastruktura železnice Srbije. Javnosti su sada dostupne desetine projekata (saobraćaj, mašinske, hidrotehničke, elektroenergetske instalacije…), kao i projekti konstrukcija za objekte duž stanice, geotehnički elaborati, aneksi ugovora s Kinezima, studija opravdanosti celog projekta i dr.
Istovremeno, Infrastruktura železnice je na svom sajtu objavila da ne raspolaže ugovorima sa podizvođačima, jer se oni nalaze kod izvođača (kineske kompanije). To je, ali samo donekle, nadomestila Vlada koja je do 22. decembra objavila još jednu grupu dokumenata, a to su saglasnosti koje su Infrastruktura železnice kao investitor projekta i Ministarstvo građevinarstva kao finansijer, dali na izbor nekoliko podizvođača (Starting, GAT, OBW, Ika pek, ZGOP, Ingrap omni, Karin komerc i Mega infrastruktura). Iako se iz ove dokumentacije ne vidi pod kojim uslovima su radili, ipak od njihovog objavljivanja ima neke koristi – iz dokumentacije se vidi ko je za koje radove bio zadužen. Međutim, pitanje je da li je i ovde reč o celokupnoj dokumentaciji.
Šta nedostaje
I tu dolazimo do nekoliko ključnih nejasnoća. Sada kada vidimo ovu dokumentaciju (a videćemo možda i dodatnu), postavlja se pitanje zašto sve ovo nije moglo i dosad da bude javno? U većini dokumenata ne vidi se ništa što bi moglo da bude predmet tajne. Čak ni u ugovoru s kineskim kompanijama iz kojeg doznajemo koliko nas je rekonstrukcija pruge koštala.
I ovaj slučaj svakako nameće pitanje za budućnost – da li bi trebalo korigovati Zakon o planiranju i izgradnji i pravilnik o objedinjenoj proceduri tako da se proširi krug dokumenata koji bi trebalo da bude javno dostupan putem CEOP-a, a tiče se građevinskih projekata finansiranih novcem poreskih obveznika. Da, trebalo bi i očigledno bi moglo. Pa ko voli da gleda, neka gleda.
Ono što nam je ovaj slučaj otkrio jeste i to da nije problem u tome što postoje dokumenti koje neko nije želeo da objavi. Problem je što nekih dokumenata ili podataka nema.
Prvo, nema arhivskog projekta ili makar snimka stanja zgrade pre rekonstrukcije. Nema ni dovoljno nadstrešnice u dokumentima. Nema je u projektu konstrukcije, a događaji su nažalost pokazali da je verovatno trebalo da je bude, bar proračuna statike. I u drugim projektima, radovi na njoj su vrlo šturo opisani, za razliku od nekih drugih. Stiče se utisak da nikome u lancu nije bila previše bitna i da je fokus bio na vidljivijim stvarima kao što su nove nadstrešnice na peronima, uređena fasada, liftovi, novi sadržaji…
Na odgovor da li su, kako kaže tužilac, „olako držeći“ da se ništa loše neće dogoditi, preskočeni neki koraci u vezi s nadstrešnicom, a nisu smeli, sada ćemo morati da sačekamo, jer na to mogu da odgovore samo istraga i sud.
Drugo, nedostaju građevinski dnevnici. Važni su da bismo znali ko je tačno izvodio radove na kritičnim mestima. Ono što je zabrinjavajuće, a što se moglo videti iz objavljenih mesečnih izveštaja, nije to što su podizvođači imali svoje podizvođače (to je manje-više uobičajena stvar u građevinarstvu kod velikih projekata), već primedba nadzora da su se na gradilištima pojavljivali i neprijavljeni podizvođači. „Na gradilištu se pojavljuju novi podizvođači radova, koje postojeći izvođači/podizvođači angažuju za rad na gradilištu, ne najavljuju/prijavljuju“, stoji u jednom od izveštaja.
Nedostaju građevinski dnevnici da bi se znalo ko je tačno izvodio radove na kritičnim mestima. Nije toliko zabrinjavajuće što su podizvođači imali svoje podizvođače, već primedba nadzora da su se na gradilištima pojavljivali i neprijavljeni podizvođači
Kada je reč o nadstrešnici, po logici stvari, i podizvođači odnosno njihova odgovorna lica trebalo bi da su videli da nešto sa zategama i betonom oko njih nije u najboljem redu i da to signaliziraju nadzoru i investitoru. Možda su to i uradili, ali iz dokumentacije ne vidimo. To verovatno sada znaju jedino tužilac i njegov tim.
I na kraju, treće i najvažnije, nedostaje jedan od ključnih dokumenata. Nema upotrebne dozvole za stanicu. Nikada je nije ni bilo. I to je najveći problem cele priče. Predsednik nema taj dokument da nam pokaže.
Slučaj nadstrešnice ogolio je da je upotrebna dozvola svedena maltene na protokolarni dokument, iako bi morala da bude najvažniji u celom lancu gradnje. Ona je potvrda da nam država garantuje da je izgrađeni objekat, bilo da je zgrada u kojoj živimo ili stanica u koju dolazimo, bezbedna.
Zakon o planiranju i izgradnji u istom članu kaže da se objekat može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli, ali i da „izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole“. Kako? Ako predate zahtev za upotrebnu zajedno s nalazom komisije za tehnički pregled, a nadležni organ vam ne odgovori u roku od pet radnih dana, niti vam odbije zahtev. Međutim, problem je što u ovom slučaju zahtev nije ni bio predat.
Nažalost, ova reč „izuzetno“ izgleda da je postala pravilo jer su nakon pada nadstrešnice počele da se pojavljuju informacije o važnim objektima koji se koriste, a da još nemaju upotrebnu dozvolu. Ako je nalaz komisije za tehnički pregled dovoljan, čemu onda služi upotrebna dozvola?
Sistemski nedostaci i pitanja za struku
Jesmo li žrtve preterane ambicije države da maksimalno ubrza izdavanje dozvola, a da je svesna da javna uprava još nema kapacitete da u tako kratkim rokovima obrađuje zahteve? Službenici imaju pet dana da izdaju upotrebnu dozvolu. Da li je to samo rok da pogledaju izveštaj komisije za tehnički pregled i aminuju svojim „pečatom“? Svodi se na to.
Ili ćemo nakon Novog Sada sada viđati sve češće da nadležni organi „preventivno“ odbijaju zahteve za dozvole, tražeći „dlaku u jajetu“ kao obrazloženje, jer ne mogu da stignu da ih razmotre i odobre. A ne žele da odgovaraju za eventualnu nesreću. I ovo je još jedno otvoreno pitanje u pogledu kvaliteta Zakona o planiranju i izgradnji.
Na pitanje da li su, kako kaže tužilac, „olako držeći“ da se ništa loše neće dogoditi, preskočeni neki koraci u vezi s nadstrešnicom, a nisu smeli, odgovor ćemo morati još da sačekamo, jer na njega mogu da odgovore samo istraga i sud
Ali, objavljivanje dokumentacije otvara još jednu sistemsku manjkavost. Znaju li institucije kojom dokumentacijom raspolažu? Utisak je da je objavljena dokumentacija veoma neuredna i da ne postoji uređen sistem njenog vođenja.
Gde su sve sveske svih projekata, kako to nabraja Građevinski fakultet u Beogradu? Da li se, kako i gde vode?
I na kraju, gde je bila Republička građevinska inspekcija? Da li je trebalo da izlazi na teren? Da li je trebalo da je pošalje ministar ili je mogla sama da izađe u kontrolu? Zakon o inspekcijskom nadzoru kaže da se postupak inspekcijskog nadzora pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Rukovodilac inspekcije (a to nije ministar) ili lice koje on ovlasti, izdaje pisani nalog za nadzor.
Inspekcija prikuplja podatke i prati i analizira stanje u oblasti nadzora koja je u njenom delokrugu. Na osnovu utvrđenog stanja i procene rizika priprema plan inspekcijskog nadzora. Da li je svih godina rekonstrukcije, stanica u Novom Sadu bila u planovima? Da li je trebalo da bude? Zakon inspekciji dozvoljava i savetodavne posete. Ali, kako sve to obezbediti kada verovatno nema inspekcije u Srbiji kojoj ne fale ljudi, a od njih se očekuje da vide sve. Sistemska manjkavost?
Iako smo zasuti hiljadama i hiljadama stranica dokumentacije, javnost je izvojevala važnu pobedu pritiskanjem Vlade da ih objavi. Druga mala, ali važna, pobeda je i odluka Udruženja arhitekata, kao i Građevinskog fakulteta u Beogradu da ukažu da dokumentacija nije kompletna. Međutim, na tome ne bi trebalo da stanu. Naredni korak koji bi trebalo da preduzmu jeste da „pročešljaju“ ovu hrpu. Jednostavno, znaju gde i šta da gledaju. Biće im potrebno mnogo manje vremena nego medijima ili ostatku javnosti. Oni su ti koji, pored istrage i suda, mogu da kažu da li su neki koraci preskočeni, da li su poštovane procedure i zakon i ko ih je eventualno prekršio.
Nakon što je javnost naterala vlast da objavi dokumentaciju, Udruženje arhitekata i Građevinski fakultet u Beogradu su ukazali da ona nije kompletna, a sada bi trebalo da je „pročešljaju“, jer oni znaju gde i šta da gledaju
Bez toga, gubićemo mesece na „prelistavanje“ dokumentacije u kojoj postoje i takve stvari kao što su ovlašćenje da neka osoba može da šalje dokumentaciju kroz CEOP, potvrde o prijemu zahteva ili potvrde o plaćenim taksama za CEOP i slični nebitni dokumenti koje morate da otvorite jer, eto, nose naziv poput „20f750f1-b968-4eae-8f0f-c42b4bea3954“. Pa vi zaključite o kom dokumentu je reč bez gledanja, a takvih nije malo.
Vučićeva taktika u određenoj meri je uspela. Zasuo je medije velikim brojem dokumenata i ostavio samo nekolicinu entuzijastičnih redakcija da pokušaju nešto da pronađu. Ostali su nažalost brzo digli ruke.
Šta bi na sve rekao Duško Radović
Pored pitanja odgovornosti, ova tragedija je važna opomena da sistem ipak ne funkcioniše u potpunosti i da ga je potrebno „utegnuti“. Ali, ko da ga utegne? Imamo li dovoljno stručne ljude? Ili ćemo nastaviti po starom, i dalje „olako držeći“ da se ništa neće desiti dok žurimo da otvaramo nove kilometre.
Objavljena dokumentacija stavila je van svake sumnje da je na nadstrešnici nešto rađeno. Stavila je van sumnje i da nije sve urađeno po PS-u, ali nije stavila van svake sumnje da nam se slično ne može ponoviti. I celokupni događaj stavio je van svake sumnje da će ova vlast radije birati sukob ili ignorisanje javnosti koja ih propituje umesto da poradi na svojim kadrovima i procedurama.
Gde je bila Republička građevinska inspekcija? Da li je trebalo da izlazi na teren? Da li je trebalo da je pošalje ministar ili je mogla sama da izađe u kontrolu, jer se po važećem zakonu postupak inspekcijskog nadzora pokreće i vodi po službenoj dužnosti
U poslednjoj emisiji Duška Radovića koja se može naći na Jutjubu, možda ima i boljih citata od onog s početka teksta. Možda je na kraju bolji ovaj, u svetlu studentskih protesta i odnosa vlasti prema njima: „Neki mladi ljudi postali su činovnici visokog ranga. Njihova obaveza nije da tumače i štite interese svojih vršnjaka već da se bore protiv njih.“
Ili je ilustrativniji ovaj, u svetlu želje medija da imamo odgovorno društvo i institucije koje polažu račune za svoj rad i ne kriju podatke: „Čuvajmo rukovodioce jer nemamo druge. Za svakog povređenog rukovodioca biće streljano 50 novinara.“
Duško je zaista umeo da provocira.
