Od nestanka devojčice Danke. I. (26. mart) i smrti Dalibora Dragijevića 7. aprila u policijskoj stanici u Boru prošlo je više od četiri meseca, a ništa nije rasvetljeno. Iako su najviši državni zvaničnici, počevši od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova a sada ministra odbrane Bratislava Gašića, saopštili da je rešen slučaj nestanka devojčice, to se do danas nije desilo. Umesto toga su dvojica osumnjičenih, Srđan Janković i Dejan Dragijević, u tužilaštvu odbacili svoje iskaze date u policiji, a među prvih 400 uzoraka DNK-a nisu pronađeni tragovi male Danke koji bi njih povezali sa njenim nestankom.
Takođe, iako su zvaničnici kojima to nije posao, ali to redovno rade, saopštili da je reč o ubistvu deteta, telo nije pronađeno. Za razliku od nestanka deteta, Vučić i njegova svita se nisu oglašavali povodom smrti Dalibora Dragijevića koji je preminuo nakon što je priveden u policijsku stanicu u Boru u okviru istrage nestanka devojčice.
Istraga preseljena posle pisanja Radara
Samo je MUP Srbije, za koji je još tada kao ministar bio zadužen Bratislav Gašić, izdao saopštenje za koje će se ispostaviti da je lažno. Naime, saopštili su da je Dragijevićeva smrt prirodna. I to je bila jedina informacija iz institucija povodom Dragijevićeve smrti dok Radar 19. aprila nije objavio saznanja iz obdukcijskog nalaza Instituta za sudsku medicinu u Beogradu povodom smrti Dragijevića. U tom obdukcijskom nalazu konstatovane su brojne povrede po telu preminulog, te je zaključeno da je njegova smrt nasilna, a ne prirodna, kako je MUP saopštio. Tada je za istragu njegove smrti bilo nadležno Više tužilaštvo u Zaječaru koje i vodi istragu za nestanak male Danke. Inače, po saznanjima Radara, to tužilaštvo je o preliminarnim rezultatima obdukcije obavešteno usmeno od nadležnih obducenata Instituta za sudsku medicinu u Beogradu već 8. aprila, pre nego što je stigao pisani nalaz. Tek nakon što je Radar objavio da je prema obdukcijskom nalazu Dragijevićeva smrt nasilna, Više tužilaštvo u Zaječaru saopštava da je po metodologiji za sprovođenje istraga u slučajevima zlostavljanja – tražilo da istragu preuzme drugo tužilaštvo, pa je istragu preuzelo Više tužilaštvo u Nišu.
Dalibor Dragijević je uhapšen 6. aprila zbog navodne sumnje da je svom, dva dana ranije uhapšenom bratu, sada osumnjičenom Dejanu, pomogao da telo Danke I. prebace sa jedne na drugu lokaciju. Međutim, iako je Dalibor Dragijević 6. aprila policiju vodio na nekoliko lokacija, telo devojčice nije nađeno. Određeno mu je policijsko zadržavanje od 48 sati, u policijskoj stanici u kojoj je ubrzo umro nasilnom smrću.
Nakon Vučićeve objave tek su se oglasili tužilaštvo i MUP koji je dodao da bi DNK tragovi iz automobila koji su koristili osumnjičeni mogli da potvrde da se devojčica nalazila u njemu. Međutim, to nije bila istina
U Višem tužilaštvu u Nišu, koje je sada zaduženo za istragu Dragijevićeve smrti, rekli su za Insajder da su 29. aprila Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a podneli zahtev. „Nakon pribavljanja izveštaja Sektora unutrašnje kontrole (SUK) i preduzimanja drugih mera u cilju rasvetljavanja spornih činjenica, tužilaštvo će doneti odluku o daljem postupanju“, navelo je tada Više javno tužilaštvo u Nišu. U pogledu saradnje sa policijom za sada je održan sastanak inspektora SUK-a sa nadležnim tužiocem u Nišu za Dragijevićevu smrt, na kome je dogovoren plan daljih mera i radnji.
Pripadnici SUK-a tek su krajem maja počeli da saslušavaju pripadnike policije iz Bora, kao i pripadnike Uprave kriminalističke policije iz Beograda koji su bili prisutni kada je Dragijević umro nasilnom smrću i neposredno pre toga. Iako je identitet policajaca koji su bili prisutni kada je privedeni preminuo bio odmah poznat nadležnima u MUP-u, njihova saslušanja nisu počela posle te tragedije, ali čak ni skoro mesec dana nakon što je tužilaštvo to tražilo. Inače, slučajevi torture i zlostavljanja u policiji, pritvorskim jedinicama i zatvorima zabeleženi su i u izveštaju od 25. januara 2024. Evropskog komiteta za sprečavanje torture, o čemu smo detaljno pisali 25. aprila u tekstu „Kesa na glavu, čizma za vrat“.
Mešanje političara
Mala Danka je nestala nešto posle 13 časova 26. marta, a nekoliko sati kasnije prvi put se oglasio i sistem „Pronađi me“, srpska verzija Amber alerta za čije se uvođenje zalagao Igor Jurić, otac ubijene Tijane. Tada se činilo da će ubrzo sve biti rasvetljeno. Međutim, nije bilo tako. Prvo su se, kao u sve, umešali političari na vlasti počevši od Vučića, a očito je i da su zakazale institucije, pre svega policija koja je pod punom partijskom kontrolom.
Pojavio se zatim video-snimak iz Beča na kome je navodno nestala devojčica, ali austrijska policija je 4. aprila saopštila da je isključila povezanost osoba sa snimaka koje je u Beču napravio državljanin Srbije s nestankom devojčice. Istog tog 4. aprila Vučić prvi, pre svih institucija koje su nadležne, tužilaštva i policije, saopštava da su uhapšena dvojica osumnjičenih i da su priznali da je devojčica ubijena. Tada su uhapšena dvojica zaposlenih u JKP Vodovod iz Bora – Srđan Janković i Dejan Dragijević.
Oni su tada saslušavani u policiji, a na sopstveni zahtev kasnije su saslušani u tužilaštvu gde su odbacili krivicu i tvrdili da ne znaju šta je bilo sa malom Dankom. Janković je tvrdio da je pod prisilom govorio u policiji, a Više tužilaštvo u Zaječaru je povodom te njegove tvrdnje saopštilo da je formiralo poseban predmet. Od tada su prošla dva meseca, a okolnosti pod kojima su saslušavani u policiji su mogle da budu pod sumnjom odmah nakon saznanja da je Dalibor Dragijević, brat osumnjičenog Dejana, umro nasilnom smrću u policijskoj stanici u Boru.
Navodi o DNK nisu misterija, nego laž
Nakon Vučićeve objave oglasili su se tužilaštvo i MUP koji je dodao da bi DNK tragovi iz automobila koji su koristili osumnjičeni mogli da potvrde da se devojčica nalazila u njemu. Međutim, to nije bila istina jer je čak i Više tužilaštvo u Zaječaru kasnije saopštilo da na osnovu prispelih parcijalnih veštačenja DNK na automobilu nisu pronađeni tragovi male Danke. Od kada je Vučić saopštio, kako je sam rekao, „lošu vest“, u sve su se uključili, kako je postalo uobičajeno, njegovi propagandni servisi. Tabloidi u štampanom i elektronskom izdanju su zatim razrađivali ceo slučaj, između ostalog i tada nepronađene tragove DNK, koji su u njihovoj verziji bili ključni dokaz.
Dva dana nakon hapšenja osumnjičenih Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića uhapšen je Dejanov brat Dalibor Dragijević, koji umire nasilnom smrću. Uhapšen je i Radoslav Dragijević, otac braće Dragijević, koji je iz pritvora pušten 29. maja. Pre toga 15. maja preminula je Svetlana Dragijević, majka braće Dragijević i Radoslavljeva supruga.
Ukoliko optužnica ne bude podignuta u roku od šest meseci, osumnjičeni se automatski puštaju iz pritvora
Predstavnici političke vlasti više ne spominju nestanak male Danke, a poslednje što je stiglo iz institucija, početkom ovog avgusta, jeste saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru da su im stigla veštačenja DNK kao i GPS uređaja sa automobila koji su koristila dvojica osumnjičenih, i da će ta dva veštačenja analizirati. Inače ovo tužilaštvo ima rok od šest meseci od hapšenja dvojice optuženih da podigne optužnicu protiv njih i da tada traži produženje pritvora. Ukoliko optužnica ne bude podignuta u tom roku, osumnjičeni se automatski puštaju iz pritvora.
Izgleda da je za Vučića i njegovu medijsku mašineriju nestanak male Danke bio samo trenutni korisni propagandni potez u kojem su zloupotrebili i policiju. Taj potez nije doneo razrešenje sudbine nestale devojčice već je proizveo još jednu tragediju – nasilnu smrt u policijskoj stanici, koju predstavnici vlasti ne spominju. Sada je tužilaštvo pod pritiskom da vadi vruće kestenje iz vatre. Pitanje je šta će, i da li će, povodom istrage o nestaloj devojčici na kraju stići pred sudove, uključujući nasilnu smrt u policiji i sumnje da su iskazi osumnjičenih uzimani pod prisilom, kao i kako će sudovi reagovati i u kom roku će doneti odluke. Za to vreme Vučićeva propagandna mašinerija nastaviće još brže, bolje i jače da pokazuje da nema te nesreće koju ne želi da iskoristi, bez osvrtanja na posledice koje će ostaviti u institucijama i stvarnim životima ljudi.
