Moje iskustvo je takodje stravicno. Kao horor film. Samo sto 7 dana oka nisam sklopila i pored ogromne doze lekova. Da, bolnica Laza Lazarevic je napravljena da te samo jos vise izludi-potpisujem i govorim iz licnog iskustva. Medicinske sestre su zlo! Sve sto je devojka napisala je tacno ali mislim da onaj ko sve to nije video svojim ocima,narocito stanje na intenzivnoj nezi gde muskarci krvnicki tuku zene koje posle urlaju celu noc,verujte to su krici kao iz horora. Danas imam PTSD od ove ustanove i plasim se da ne trepnem pogresno da ne dospem opet tamo. Imam i ceste nervne slomove. To je frustracija koja se tamo talozi u vama jer ne smete da placete,jer sto ste nestabilniji duze cete ostati. Ovakvo iskustvo ne bih pozelela ni najgorem neprijatelju.
Posle čitanja ove ispovesti , te žene krhke duše , britkig uma i očiglednog spisateljskig talenta ( pored još mnogih ) , shvatila sam da je naše zdravstvo u mnogo gorem stanju nego ono prikazano u čuvenom filmu Let iznad kukavičjeg gnezda . Zaista tragično .
Nikad mi nece biti jasni ljudi koji zbog partnera budu skloni psihozama i cak dodju do Laze. Pa covece jedna majka te rodila da budes normalna dostojanstvena zdrava i prava a ne da zbog nekog skota zavrsavas na psihijatriji. Oteraj ga u vraga i dalje svojim putem, ima ih na milione drugih. Na kraju i ne treba ti uopste ni jedan. Prosto
Nije problem taj covek. Nego njena sklonost njima koja je nesvesna i uslovljena traumama iz detinjstva i zivota uopste. To treba u Lazi L. da se resava. Ocigledno ta ustanova gura coveka u jos goru muku. Sto je extremna sramota i nemoral svih zaposlenih kojima je drzava omogucila takvo ponasanje.
Zapravo su oni jedini pacijenti tu kada im savest takvo ponasanje dozvoljava i jos su placeni za to. Jad i beda.
Gotovo slična priča,s’tim da sam ja u međuvremenu uz pomoc psihoterapeuta uspeo da se osnažim da takav slučaj prijavim.
Za sada su samo opomenuti od Poverenici.
Postupak je u toku još uvek,pa ćemo videti da li nešto možemo da uradimo za sveopšte dobro svih nas.
Ustanova je uskoj korelaciji sa vlasti i tada i sada,u moje vreme je to bio Milutin Nenadovic.
Sada,ne znam ko je,ali je sigurno gore od tada….
Када духовно посрнемо,када осетимо слабост,требамо се молитвом обратити нашем једином творцу за спасење. Не може нам ни један психијатар помоћи. Даће нам само гомилу лекова од којих ће нам отказати други органи,а помоћи нам неће. На жалост нисмо свесни своје грешности и због греха побољевамо, како физички тако и ментално.
Hteo sam da napisem obilan komentar i setim se da ne vredi Ovcama nista obijasnjavati, ako im je dobro ovako, ne dirati nista… Moje saucesce Normalnima…
Verujem ovoj mladoj ženi i želim joj svako dobro…moja bliska rođaka je više puta hospitalizovana,vrlo slično iskustvo ima sa boravkom tamo,kaže da je užasno…sve!!!
Ja imam užasno iskustvo sa starijom zenom prihijatrom u Domu zdravlja Zvezdara. Ista me je pozurivala sa zavrsim priču što pre jer pregled traje odredjeni broj minuta, dala vrlo jaku terapiju (koja mi je na narednom pregledu kod drugog doktora odmah bila smanjena) te sam naredne tri nedelje samo spavala i predlagala hospitalitazaciji. U pitanju je bila anksioznost. Oni jednostavno ne žele da nas čuju. Najlakše im je da nas sediraju.
Hvala sto ste pozvali Nikoleticku da pise za vas!
Ispovest je odlicna, ali dajte joj reportazu da uradi i da vidite svu njenu raskos pisanja..iskopajte te sjajne novinare nedeljnika Evropa.Veliki pozdrav!
Tako izgleda pristup pacijentima u duboko nehumanim društvima koja ne vode računa o svom narodu već isključivo o vlastitom džepu.
Više ovakvih, istinitih priča pomaže u otvaranju očiju mnogih zaslepljenih građana koji iznova glasaju za ovakav režim vladanja
Zato je u našem društvu potreba za odlaskom kod psihijatra nešto užasavajuće. Ljudima treba pomoć a završe u Bedlamu. Kljukanje lekovima od kojih ti nije bolje bez psihoterapije, zatvaranje u rešetke bez zelenila, prirode, šetnje kome može da pomogne? Kad vidite da ne možete da se izborite sami a dobijete šaku lekova koji od vas prave zombija a nemate novac za privatne terapije šta raditi?
Tuzno je da se psihicki oboleli gradjani tretiraju kao gradjani drugog reda i da je ta bolest nesto odvratno i neizlecivo. To je samo posledica sistema pogresnih vrednosti gde je odlazak deteta kod psihologa automatska karta za stigmatizovanje dece kojima je potrebana istinska pomoc.
I ne samo tužno nego i indikativno i karakteristično za duboko nehumana društva.
I u Toponici u Nišu je ista situacija. Umesto stalnog nadzora pojedine „doktorke“ dežurstva provode sa mladim tehničarima iza zaključanih vrata. Prošle godine u septembru na muškom prijemnom se stariji čovek obesio kablom od telefonske govornice na dva koraka od sobe tehničara. Posle su došli iz pošte i demontirali sve govornice. Ali prekasno za Miletu.
Isto sam doživela, baš iste godine, samo u Oktobru mesecu.Do zadnje rečenice sve je istina, čak i gore nego što je opisano. Kada u nekom trenutku u životu nisi dobro, potražiš spas u Lazi, ako nisi dovoljno jak posle Laze može biti samo još gore.
Peolazeci kroz tezak period zatrazio sam pomoc od ove institucije.Cast pomocnom osoblju ali vecina dr. je sa KiM diplomama koje su me pitale koju terapiju pijem i na rec sam istu pio 30 dana.Nikakva pomoc od njih.Ljudima bude gore.Meni je izolacija prijala da se sam sredim ali ako iko ocekuje pomoc nemoj da joj se nada.O uslovima necu jer ima uvek ima gore a i moguce je popraviti dok DR.kadar ne.
Verujem da je priča istinita ,a užasna je jer tamo samo ozbiljano bolestan pacijent bi mogao da da izdrži duže ,ako si manje bolestan sigurno ce izaci još bolesniji jer to nije bolnice za boljitak pacijentima .
Ovo je samo jedna epizoda iz serijala “Srbija”. U njemu su sve epizode strašne poput ove iz Laze Lazarevića jer Srbija nije prava država već kreatura, država u pokušaju.
U njoj je sve privid- institucije, zakoni, zdravstvo, obrazovanje, kultura, a moral i osvešćenost ljudi na sramno niskom nivou.
Moje iskustvo je takodje stravicno. Kao horor film. Samo sto 7 dana oka nisam sklopila i pored ogromne doze lekova. Da, bolnica Laza Lazarevic je napravljena da te samo jos vise izludi-potpisujem i govorim iz licnog iskustva. Medicinske sestre su zlo! Sve sto je devojka napisala je tacno ali mislim da onaj ko sve to nije video svojim ocima,narocito stanje na intenzivnoj nezi gde muskarci krvnicki tuku zene koje posle urlaju celu noc,verujte to su krici kao iz horora. Danas imam PTSD od ove ustanove i plasim se da ne trepnem pogresno da ne dospem opet tamo. Imam i ceste nervne slomove. To je frustracija koja se tamo talozi u vama jer ne smete da placete,jer sto ste nestabilniji duze cete ostati. Ovakvo iskustvo ne bih pozelela ni najgorem neprijatelju.
To je taj Laza L u kom je Slavica Ð Dejanović bila Direktor, zatim i Ministar zdravlja.. Tužno dno bez dna.
Posle čitanja ove ispovesti , te žene krhke duše , britkig uma i očiglednog spisateljskig talenta ( pored još mnogih ) , shvatila sam da je naše zdravstvo u mnogo gorem stanju nego ono prikazano u čuvenom filmu Let iznad kukavičjeg gnezda . Zaista tragično .
Strasno😪😪😪
Nikad mi nece biti jasni ljudi koji zbog partnera budu skloni psihozama i cak dodju do Laze. Pa covece jedna majka te rodila da budes normalna dostojanstvena zdrava i prava a ne da zbog nekog skota zavrsavas na psihijatriji. Oteraj ga u vraga i dalje svojim putem, ima ih na milione drugih. Na kraju i ne treba ti uopste ni jedan. Prosto
Nije problem taj covek. Nego njena sklonost njima koja je nesvesna i uslovljena traumama iz detinjstva i zivota uopste. To treba u Lazi L. da se resava. Ocigledno ta ustanova gura coveka u jos goru muku. Sto je extremna sramota i nemoral svih zaposlenih kojima je drzava omogucila takvo ponasanje.
Zapravo su oni jedini pacijenti tu kada im savest takvo ponasanje dozvoljava i jos su placeni za to. Jad i beda.
Gotovo slična priča,s’tim da sam ja u međuvremenu uz pomoc psihoterapeuta uspeo da se osnažim da takav slučaj prijavim.
Za sada su samo opomenuti od Poverenici.
Postupak je u toku još uvek,pa ćemo videti da li nešto možemo da uradimo za sveopšte dobro svih nas.
Ustanova je uskoj korelaciji sa vlasti i tada i sada,u moje vreme je to bio Milutin Nenadovic.
Sada,ne znam ko je,ali je sigurno gore od tada….
Када духовно посрнемо,када осетимо слабост,требамо се молитвом обратити нашем једином творцу за спасење. Не може нам ни један психијатар помоћи. Даће нам само гомилу лекова од којих ће нам отказати други органи,а помоћи нам неће. На жалост нисмо свесни своје грешности и због греха побољевамо, како физички тако и ментално.
Hteo sam da napisem obilan komentar i setim se da ne vredi Ovcama nista obijasnjavati, ako im je dobro ovako, ne dirati nista… Moje saucesce Normalnima…
Verujem ovoj mladoj ženi i želim joj svako dobro…moja bliska rođaka je više puta hospitalizovana,vrlo slično iskustvo ima sa boravkom tamo,kaže da je užasno…sve!!!
Ja imam užasno iskustvo sa starijom zenom prihijatrom u Domu zdravlja Zvezdara. Ista me je pozurivala sa zavrsim priču što pre jer pregled traje odredjeni broj minuta, dala vrlo jaku terapiju (koja mi je na narednom pregledu kod drugog doktora odmah bila smanjena) te sam naredne tri nedelje samo spavala i predlagala hospitalitazaciji. U pitanju je bila anksioznost. Oni jednostavno ne žele da nas čuju. Najlakše im je da nas sediraju.
Bitno je da se pise ‘psihijatrica’ i slicno, ali zato nije bitno da ‘nekih desetak’ i ostale greske budu prisutne… I ja vala ‘prsnem’ od toga.
Ako je Klajne to glavni utisak posle čitanja ovog teksta…
Hvala sto ste pozvali Nikoleticku da pise za vas!
Ispovest je odlicna, ali dajte joj reportazu da uradi i da vidite svu njenu raskos pisanja..iskopajte te sjajne novinare nedeljnika Evropa.Veliki pozdrav!
Bravooo za Nikoleticku
Tako izgleda pristup pacijentima u duboko nehumanim društvima koja ne vode računa o svom narodu već isključivo o vlastitom džepu.
Više ovakvih, istinitih priča pomaže u otvaranju očiju mnogih zaslepljenih građana koji iznova glasaju za ovakav režim vladanja
Zato je u našem društvu potreba za odlaskom kod psihijatra nešto užasavajuće. Ljudima treba pomoć a završe u Bedlamu. Kljukanje lekovima od kojih ti nije bolje bez psihoterapije, zatvaranje u rešetke bez zelenila, prirode, šetnje kome može da pomogne? Kad vidite da ne možete da se izborite sami a dobijete šaku lekova koji od vas prave zombija a nemate novac za privatne terapije šta raditi?
I sta li tek ocekuje DETE koje se tamo smesti? Izlaska nema!
Ako mislite na dete koje je poubijalo djake u Ribnikatu, ne treba nista da ocekuje, treba ga lancima vezati i baciti u najdublju rupu.
Nadam se da je devojka ostavila tog kretena zbog kog je išla u Lazu…
Tuzno je da se psihicki oboleli gradjani tretiraju kao gradjani drugog reda i da je ta bolest nesto odvratno i neizlecivo. To je samo posledica sistema pogresnih vrednosti gde je odlazak deteta kod psihologa automatska karta za stigmatizovanje dece kojima je potrebana istinska pomoc.
I ne samo tužno nego i indikativno i karakteristično za duboko nehumana društva.
I u Toponici u Nišu je ista situacija. Umesto stalnog nadzora pojedine „doktorke“ dežurstva provode sa mladim tehničarima iza zaključanih vrata. Prošle godine u septembru na muškom prijemnom se stariji čovek obesio kablom od telefonske govornice na dva koraka od sobe tehničara. Posle su došli iz pošte i demontirali sve govornice. Ali prekasno za Miletu.
Isto sam doživela, baš iste godine, samo u Oktobru mesecu.Do zadnje rečenice sve je istina, čak i gore nego što je opisano. Kada u nekom trenutku u životu nisi dobro, potražiš spas u Lazi, ako nisi dovoljno jak posle Laze može biti samo još gore.
Peolazeci kroz tezak period zatrazio sam pomoc od ove institucije.Cast pomocnom osoblju ali vecina dr. je sa KiM diplomama koje su me pitale koju terapiju pijem i na rec sam istu pio 30 dana.Nikakva pomoc od njih.Ljudima bude gore.Meni je izolacija prijala da se sam sredim ali ako iko ocekuje pomoc nemoj da joj se nada.O uslovima necu jer ima uvek ima gore a i moguce je popraviti dok DR.kadar ne.
Verujem da je priča istinita ,a užasna je jer tamo samo ozbiljano bolestan pacijent bi mogao da da izdrži duže ,ako si manje bolestan sigurno ce izaci još bolesniji jer to nije bolnice za boljitak pacijentima .
Ovo je samo jedna epizoda iz serijala “Srbija”. U njemu su sve epizode strašne poput ove iz Laze Lazarevića jer Srbija nije prava država već kreatura, država u pokušaju.
U njoj je sve privid- institucije, zakoni, zdravstvo, obrazovanje, kultura, a moral i osvešćenost ljudi na sramno niskom nivou.
Potresna priča koja ipak završava s nadom da će biti dobro. Devojci želim zdravlje i sreću i da ima ljubav kakvu zaslužuje.