Kada je formirana Anketna komisija, čiji su članovi i Vladimir Obradović i Ognjen Radonjić, bio sam u uverenju da je njen cilj da se ispitaju okolnosti i uzroci koji su doveli do pada nadstrešnice i nezapamćene tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Međutim, njihovo uporno insistiranje da mene i moj rad od pre 12 do 17 godina dovedu u vezu sa tim strašnim događajem, ukazuje na to da oni, ne samo da su ozbiljno promašili temu, već se iz nekog razloga bave neistinitim insinuacijama, umesto stručnom analizom. Zato koristim priliku da još jednom ponovim – nikada se u svojoj karijeri nisam bavio ugovaranjem bilo kakvih radova na železnici, niti bilo kojih drugih infrastrukturnih projekata.
Takođe, sve ono što sam radio tokom mojih mandata u vladi, a koji su okončani još davnog jula 2013. godine, nema apsolutno nikakve veze sa tragedijom koja se dogodila u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Ja apsolutno podržavam da se istinito i objektivno utvrde sve činjenice i okolnosti koje su dovele do pada nastrešnice, kao i da se do kraja ispitaju sumnje na korupciju u vezi sa izvedenim radovima na tom projektu i da svi koji su odgovorni snose zakonske posledice. Anketnoj komisiji zato predlažem da se ne rasplinjuje, već da se fokusira na pravu metu.
Za infrastrukturne projekte nadležan isključivo ministar saobraćaja, građevine i infrastrukture
Prosto je neverovatno da gospoda Obradović i Radonjić ne znaju da je ugovaranje svih tehničkih i finansijskih detalja železničkih i drugih infrastrukturnih projekata posao za koji su nadležni isključivo ministri saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. A ja se tim poslom nikada nisam bavio, pa ne mogu ni da znam cene i preliminarne vrednosti projekata bilo kojih železničkih deonica u vezi sa kojima mi postavljaju pitanja.
Ruski kredit iz januara 2013. nema nikakve veze sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, jer je u doba kada je zaključen rekonstrukcija pruge od Beograda do Pančeva bila jedini konkretan projekat koji je u okviru tog aranžmana do tada ugovorilo tadašnje ministarstvo saobraćaja
Мој posao je bilo isključivo da ugovorim što povoljnije uslove finansiranja, dakle rokove otplate, kamatne stope i slično, a nikada nisam kandidovao, niti sam učestvovao u izradi i pregovorima u vezi bilo kog infrastrukturnog projekta, a kamoli ovoga zbog koga je i formirana Anketna komisija, s obzirom da je on očigledno ugovaran mnogo godina nakon mog izlaska iz vlade i politike.
Radi ekonomske istorije, želim da istaknem da nije tačna teza gospode Obradovića i Radonjića da su nekadašnje vlade navodno odustale od toga da se železnička infrastruktura finansira novcem iz EU i da se to zameni aranžmanima za Kinom i Rusijom. Naime, lako je proveriti da sam tokom svojih mandata sarađivao sa svim evropskim finansijskim institucijama, kao i sa Svetskom bankom, a jedno vreme sam bio i guverner Srbije u EBRD i u Svetskoj banci.
U periodu od 2008. godine, u vladi Mirka Cvetkovića, koju je vodila Demokratska stranka, bio sam na poziciji potpredsednika vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Razlog zbog koga je tada odlučeno da se, osim nastavka saradnje sa evropskim finansijskih institucijama i Svetskom bankom, saradnja proširi i na Kinu i na Rusiju, bio je u tome što su sredstva koja su Evropljani nudili bila daleko ispod potreba Srbije.
Prelomni trenutak za to je bio kada je shvaćeno da će za završetak relativno kratkih deonica na putnom koridoru 10, od Niša do Bugarske i Makedonske granice, biti potrebno čak više od 10 godina od momenta kada su zaključeni ugovori i obezbeđen novac za njihovo finansiranje. Tada je bilo jasno da će Srbiji biti potrebno više decenija da razvije saobraćajnu infrastrukturu, ukoliko se osloni isključivo na evropske finansijske institucije.
Saradnja sa Kinom i Rusijom uspostavljena zbog nedovoljne ponude novca iz Evrope
Zbog toga je još pre 16 godina, tokom mandata vlade Mirka Cvetkovica, zaključen međudržavni sporazum sa Kinom o saradnji u oblasti infrastrukture, uz obavezu da finansiranje projekata obezbedi kineska strana, u obimu koji je mnogostruko prevazilazio tadašnju ponudu evropskih finansijskih institucija i pod izuzetno povoljnim kamatama i rokovima otplate kredita, koji su bili itekako konkurentni sa evropskim.
Slično tome, još u doba te vlade Demokratske stranke paralelno su otpočeli i pregovori o kreditu sa Ruskom federacijom za finansiranje železničke infrastrukture, a koji sam kao ministar finansija i ekonomije potpisao sa ministrom finansija Rusije u januaru 2013. godine. Napominjem da nitaj ruski kredit nema baš nikakve veze sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, jer je u doba kada je zaključen, rekonstrukcija pruge od Beograda do Pančeva bila jedini konkretan projekat koji je u okviru tog aranžmana do tada ugovorilo tadašnje ministarstvo saobraćaja.
Da je u to vreme Evropa Srbiji ponudila više novca za finansiranje većih infrastrukturnih projekata, tadašnja vlada ih sigurno ne bi odbila. Umesto toga, oni su nam po pravilu nudili više manjih pojedinačnih kredita za raznorodne oblasti, koji su često bili više u funkciji plaćanja stranih eksperata koje su nam slali, nego što se sa tim novcem moglo nešto bitno realno izgraditi
Odogovor na naizgled logično pitanje Anketne komisije zbog čega u modernizaciji železnice nisu više korišćena evropska sredstva, dali su zapravo sama gospoda Obradović i Radonjić, kada su citirali relativno skromne iznose kredita koji su u to doba odobreni Srbiji za te namene od strane EBRD i EIB. Da je u to vreme Evropa Srbiji ponudila više novca, u obimu koji bi zaista omogućio realizaciju većih infrastrukturnih projekata, tadašnja vlada ih sigurno ne bi odbila. Umesto toga, oni su nam po pravilu nudili više manjih pojedinačnih kredita za potpuno raznorodne oblasti, koji su često bili više u funkciji njihove birokratije, tj. plaćanja stranih eksperata koje su nam slali, nego što se sa tim novcem moglo nešto bitno realno izgraditi. Bez obzira na to, saradnja sa evropskim finansijskim institucijama je uvek održavana, iako su njihova sredstva bila nedovoljne u odnosu na stvarne potrebe Srbije.
Kada je u pitanju međudržavni sporazum sa Kinom, tačno je da sam ga ja, kao tada ovlašćeni ministar, potpisao 2009. godine, ali je potpuna neistina da je on navodno omogućio tajnost ugovora koji se na osnovu njega zaključuju. Naprotiv, prvi ugovor koji je još za vreme vlade Mirka Cvetkovića zaključen na osnovu tog sporazuma, o izgradnji mosta Zemun-Borča, a čiju izgradnju je finansirala kineska Eksim banka, bio je potpuno javan.
Kada je u pitanju Aneks 2 sporazuma sa Kinom za koji me je Anketna komisija pitala, činjenica je da je on potpisan nakon prestanka mog mandata u vladi. Ne razumem, takođe, zašto gospodu Obradovića i Radonjića intrigira to što sam njima odmah odgovorio, ali evo da im pojasnim. Imajući u vidu da sam i sam 10 godina radio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izuzetno poštujem profesore i mišljenje struke mi je važno, pa me je „trpanje u pogrešni koš“ povodom novosadske tragedije zabolelo, dok se na dnevno-političke prozivke i neistine političara ne obazirem i ne odgovaram još od kada sam trajno napustio politiku i izašao iz javnosti.
Nikada nisam bio Vučićev savetnik za arapske investicije ili za bilo šta drugo
S obzirom da se u poslednjih 11 godina, od kada sam izašao iz politike i prešao u privatni sektor, nisam oglašavao, niti sam želeo da odgovaram na bilo čije prozivke i da demantujem razne neistine i tračeve koje su o meni iznošeni u medijima, koristim priliku da sada odgovorim na par spekulacija koje već duže vreme postoje u javnosti, a koje u svom tekstu delimično iznose i gospoda Obradović i Radonjić.
Na dnevno-političke prozivke i neistine političara se ne obazirem od kada sam trajno napustio politiku, a profesorima Obradoviću i Radonjiću sam odmah odgovorio jer sam 10 godina radio na Ekonomskom fakultetu, izuzetno poštujem profesore i mišljenje struke mi je važno, pa me je „trpanje u pogrešni koš“ povodom novosadske tragedije zabolelo
U vezi sa Sberbankom, koja ih interesuje, pretpostavljam da sam u leto 2014. godine imenovan u Upravni odbor ove najveće ruske banke i postao savetnik potpredsednika te banke za Evropu isključivo zbog stručnosti i iskustva. Isprva sam i sam bio iznenađen njihovim predlogom, imajući u vidu činjenicu da sam se nekoliko godina pre toga javno suprotstavio prodaji Naftne industrije Srbije po izuzetno niskoj ceni ruskom Gaspromnjeftu, zbog čega sam takođe bio meta tabloidnih progona i laži.
Takođe, malo je poznato da je moje imenovanje u Komitet za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u avgustu 2013. godine bilo čisto pro-forma i samo na papiru. Taj Komitet se u praksi nikada nije ni formirao, niti se ikada sastao, a ja sam relativno brzo nakon toga, u martu 2014, potpuno napustio politiku i prekinuo sve kontakte sa aktuelnim političarima.
Od kada sam pre 11 godina trajno napustio politiku, nikada nisam bio, niti sam sada, savetnik bilo kog političara u Srbiji i u regionu, ni tajni, niti na bilo koji drugi način, tako da su pojedine glasine u javnosti o nekim mojim navodnim tajnim savetničkim angažmanima čiste izmišljotine
Nikada, dakle, nisam bio Vučićev savetnik za arapske investicije ili za bilo šta drugo, kako su me neki u javnosti ponekad etiketirali. I ne samo to, od kada sam pre 11 godina trajno napustio politiku, nikada nisam bio, niti sam sada, savetnik bilo kog političara u Srbiji i u regionu, ni tajni, niti na bilo koji drugi način, tako da su pojedine glasine u javnosti o nekim mojim navodnim tajnim savetničkim angažmanima čiste izmišljotine i gluposti.
Na kraju, koristim priliku da zahvalim gospodi Obradoviću i Radonjiću što su mi dali povod da konačno odgovorim ne deo laži i tračeva u vezi sa mnom, a takođe im želim i puno uspeha u daljem radu.
S poštovanjem,
Mlađan Dinkić
autor je bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja od 2007. do 2011. i ministar finansija i privrede od 2012. do 2013.
