Međunarodna arbitražna presuda kojom je Srbija kažnjena u sporu sa Miroslavom Miškovićem otkriva da je takvom ishodu doprineo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na krilima javnog optuživanja i hapšenja ovog biznismena stekao popularnost i učvrstio ličnu vlast. Ova presuda, u koju je Radar imao uvid, otkriva da je njegovo učvršćivanje vlasti na navodnoj borbi protiv korupcije u slučaju progona Miškovića bilo zasnovano na nezakonitom uticaju na pravosuđe, propagandi u medijima i kršenju osnovnih ljudskih prava, što je državu Srbiju na kraju koštalo više od 32,7 miliona evra. Vučić 12 godina od hapšenja Miškovića, usred krize njegove autoritarne vlasti pre svega zbog protesta studenata, ponovo najavljuje, kako je rekao, „najžešću borbu protiv korupcije“. Ali svedoci smo da se sa utvrđenim nezakonitostima iz ove međunarodne presude ne samo nastavilo u brojnim slučajevima, nego se još žešće primenjuju.
Kakva je ta praksa jasno je konstatovano i u presudi: „Tribunal zaključuje da postoje dokazi koji ukazuju na postojanje nedozvoljenog uticaja koji je država vršila prema pravosuđu.“ Sadržaj ove presude donete 10. marta 2021, za javnost je bio tajna do sada, ali ne i za predsednika Srbije. A u presudi ne samo da se konstatuje uticaj Vučića na pravosuđe kroz javne izjave, već i da je vlast u Srbiji ignorisala upozorenja institucija Evropske unije kojoj navodno hoće da se pridruži. Ignorisali su kritike i upozorenja Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Radne grupe za Srbiju, koja su počela da stižu i pre pokretanja istrage protiv Miškovića decembra 2012. Navodi se da su ignorisani i navodi srpskih nezavisnih institucija, Saveta za borbu protiv korupcije i predsednice Udruženja sudija Srbije. Takođe se konstatuje i da su srpski sudovi, Ustavni i Apelacioni, utvrdili da su niži sudovi nezakonito postupali protiv Miškovića.
Učvršćivanje vlasti na navodnoj borbi protiv korupcije u slučaju progona Miškovića bilo je zasnovano na nezakonitom uticaju na pravosuđe, propagandi u medijima i kršenju osnovnih ljudskih prava, što je državu Srbiju na kraju koštalo više od 32,7 miliona evra
Inače, međunarodnu arbitražu (predsednik tribunala dr Georg von Segesser, članovi dr Bernardo Cremades i L. Yves Fortier) pokrenulo je kiparsko preduzeće Mera Investment Fund Limited protiv države Srbije još 28. septembra 2016. Ovo je samo jedno od preduzeća čija je imovina bila blokirana u postupku koji je protiv Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka vođen u Srbiji. Tada su bile blokirane i akcije Hemslejd trejd limiteda, još jednog kiparskog preduzeća čiji je vlasnik Miroslav Mišković i koje je imalo kontrolni paket akcija u srpskoj Delti i brojnim drugim preduzećima ovog biznismena.
U zaključku presude određene su sume novca koje je država Srbija dužna da isplati. Kada se sve saberu, iznose preko 32,7 miliona evra. Objašnjava se po stavkama da „arbitražni tribunal zaključuje da je ukupna šteta koju je pretrpeo tužilac 25.184.846 evra“. Zatim se određuje kamata za taj iznos „od 5.581.128,09 evra, obračunata od dana kada je tužilac podneo zahteve za pokretanje arbitražne odluke, odnosno 28. septembra 2016, pa sve do dana donošenja ove odluke 10. marta 2021“. Takođe se određuju troškovi države Srbije u iznosu od „524.154, 41. američkih dolara za utrošeni deo tužiočevog avansa ICSID-u (troškovi tribunala u Vašingtonu), kao i 1.444.484 evra na ime pokrivanja razumnog dela honorara i troškova advokata tužioca“. Presudom je određen i rok od 180 dana, odnosno do 7. septembra 2021. za ove isplate, nakon čega bi se obračunavala kamata od 4,88 odsto.
U presudi se na više mesta konstatuju brojne nezakonitosti, za koje se iz novih izveštaja relevantnih međunarodnih institucija, pominjanih i u samoj presudi, poput Evropskog parlamenta i Komisije, vidi da su nažalost postale praksa u Srbiji. Tako se između ostalog navodi: „Tvrdnje tužioca da je novoizabrana Vlada Srbije, a posebno Vučić kao novi ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv kriminala i korupcije, započela progon protiv g. Miroslava Miškovića se zasniva na brojnim transkriptima iz medija, video-prezentacijama i na pres klipingu. Tužilac je predstavio pres kliping koji je prikupila agencija Ninamedia i navodi da je od kraja 2012. do kraja 2013. godine objavljeno preko 15.000 članaka o g. Miroslavu Miškoviću u raznim medijima.“ U presudi se citiraju navodi spornih tekstova prorežimskih tabloida, kao i brojne izjave Vučića tim medijima u kojima verbalno napada Miškovića.
„Prema sažetom prikazu tih članaka Miroslav Mišković je optužen za rušenje ustavnog poretka, pretnje ubistvom upućene premijeru, rušenje Vlade, finansijske zloupotrebe, korupciju, podmićivanje političara i ministara u Vladi Srbije i predsednika susedne države, povezanost sa trgovinom drogom u Srbiji i mnoge druge nezakonitosti. Tužilac napominje da uprkos svim ovim teškim optužbama ni g. Mišković ni njegov sin nisu nikada saslušani od strane policije, tužilaštva ili drugih vlasti, niti optuženi za ta krivična dela izuzev optužnice za zloupotrebu položaja i utaju poreza u vezi sa transakcijama Preduzeća za puteve Niš“, navodi se u presudi. Vučić i njegovi mediji sve vreme na isti način, kao iz sažetka tribunala gde se opisuje za šta je sve optuživan Mišković, proganjaju druge ljude, čime jasno pokazuju da su nastavili istu nezakonitu praksu.
Sumnjivo uklanjanje sudije
U presudi se zatim konstatuje: „Tribunal prihvata da su komentari zvaničnika iz Vlade Srbije u medijima u pogledu krivične istrage, kao i pritvora gospode Mišković, imali negativan uticaj na percepciju klijenata društva Mera Invest. Te su kao posledica bili štetni po poslovanje tog društva“. Takođe se navodi: „Određene izjave koji su davali zvaničnici Vlade Srbije davale su sudstvu uvid u ishod slučaja koji bi najviše zadovoljio takve važne ličnosti koje su bile na položaju zamenika premijera i kasnije premijera i predsednika, javnog tužioca i ministra pravde. Uz veoma javne izjave koje su davali predstavnici vlasti u pogledu krivične istrage, sumnjivo uklanjanje sudije Vučinića i protivpravni zahtev Višeg suda u Beogradu za izdavanje autentičnog tumačenja su nepovoljno uticali na tužilačku, sudsku pravičnost.“
Tribunal prihvata da su komentari zvaničnika iz Vlade Srbije u medijima u pogledu krivične istrage, kao i pritvora gospode Mišković, imali negativan uticaj na percepciju klijenata društva Mera Invest. Te su kao posledica bili štetni po poslovanje tog društva
U presudi se detaljno opisuju dve poslednje stavke iz ove konstatacije. Prvo, kako zaključuju, „sumnjivo uklanjanje“ sudije Vladimira Vučinića, koji je predsedavao sudećem veću u prvom stepenu u Specijalnom sudu u postupku protiv Miškovića. Za tribunal je „dodatni dokaz o mešanju Vlade Srbije“ sklanjanje ovog sudije iz Specijalnog suda, a tako i iz tog veća, nakon što je doneo odluku da se Miroslavu Miškoviću privremeno vrati pasoš. Posebno problematično za tribunal je što je Specijalni sud (Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu) uputio zahtev Narodnoj skupštini Srbije i ministru finansija 21. avgusta 2015. za „tumačenje značenja oporezivih kapitalnih dobitaka“ u slučaju protiv Miškovića. I Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio da je time prekršen član „Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i fundamentalnih sloboda“, kao i Ustav Srbije koji propisuje nezavisnost sudske vlasti. To se navodi i u međunarodnoj arbitražnoj presudi i konstatuje: „Oslanjajući se na autentično tumačenje (Skupštine) Viši sud u Beogradu nije samo prekršio Ustav Srbije već je i retroaktivno primenio novi zakon (iz 2016. o naplaćivanju poreza za transakciju iz 2008).“
Neprikladno mešanje vlasti u pravosuđe
Velika pažnja u ovoj međunarodnoj presudi je posvećena kritikama i primedbama Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Radne grupe za Srbiju i srpskih nezavisnih institucija, Saveta za borbu protiv korupcije i Udruženja sudija Srbije. Taj niz primedaba i kritika se sublimira u konstataciji da „neprikladno mešanje političke vlasti u Srbiji u sudske i tužilačke postupke predstavlja kršenje principa podele vlasti i zaštite pravosuđa od političke grane vlasti“.
I početak postupka sa pritvorom i podizanjem optužnice protiv Miroslava Miškovića i njegovog sina je praktično sporan, po nalazu tribunala. „Tog 12. decembra 2012. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala podnela je krivičnu prijavu, istog dana Miškovići su privedeni, a dan kasnije Viši sud im je odredio pritvor. Miroslav Mišković bio je u pritvoru do 5. novembra 2013, kada je Ustavni sud proglasio neustavnu odluku o pritvoru i kada je konstatovao da mu je prekršeno pravo na slobodu… Imajući u vidu kritike koje je Evropski parlament uputio još u martu 2012. teško je razumeti zbog čega je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu protiv gospode Mišković na osnovu izmenjenog člana 234. Krivičnog zakona (o zloupotrebi odgovornog lica, što je kritikovao EU parlament), kao i zbog čega je optužnicu potvrdio Viši sud u Beogradu 6. juna 2013… Tribunal je utvrdio činjenicu da je optužnica za utaju poreza podignuta bez istrage da je Marko Mišković umešan u utaju poreza.
Policija je podnela prijavu pre nego što je donesen zaključak Poreske uprave.“ Navodi se i da je prve kritike i zamerke Evropska komisija uputila povodom postupka protiv Miškovića još 2014. Ista institucija je, konstatuje se, uputila kritike vlastima u Srbiji zbog objavljivanja u medijima izveštaja i najava o istragama 2013, 2014. i 2015. godine. „Evropska komisija zamerila je vlastima u Srbiji zbog prakse javnog komentarisanja suđenja i najavljivanja hapšenja i pritvaranja u medijima pre donošenja sudskih odluka, što je štetno po nezavisnost pravosuđa“, navodi se u presudi međunarodnog tribunala.
Uz veoma javne izjave koje su davali predstavnici vlasti u pogledu krivične istrage, sumnjivo uklanjanje sudije Vučinića i protivpravni zahtev Višeg suda u Beogradu za izdavanje autentičnog tumačenja su nepovoljno uticali na tužilačku, sudsku pravičnost
Konstatuje se i da su pored upozorenja evropskih institucija u slučaju Miškovića vlasti u Srbiji i državne institucije nastavile sa istim praksama. Za to se navode brojni primeri. „Tužilaštvo je podnelo žalbu na presudu Višeg suda 25. marta 2016. Ovo ukazuje da su u vreme podnošenja žalbe u tužilaštvu nastavili da zanemaruju kritike i preporuke Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Radne grupe za Srbiju.“ Zatim se zaključuje da „tribunal ne može da zanemari činjenicu da je bilo određenih pokušaja od strane zvaničnika vlade da utiču na tužilačke i sudske vlasti u njihovim istragama protiv i procenama uloga gospode Mišković u transakcijama i akcijama PZP Niš. Kritički komentari Evropske komisije i predsednika Udruženja sudija Srbije dokazuju da princip podele vlasti nije (striktno) poštovan“.
Državna kasa lakša za 32,7 miliona evra
Zbog svih ovih nepravilnosti država Srbija je iz budžeta morala da izdvoji ukupno više od 32,7 miliona evra, jer je ovaj međunarodni tribunal konstatovao da iako je poslovanje preduzeća Mera Invest vezano za pružanje finansijskih usluga bilo staro samo tri godine, to preduzeće je imalo pozitivne rezultate i formiranu bazu klijenata, te da nema znakova da ne bi opstalo i dalje napredovalo, da se u to nisu umešale vlasti Srbije.
Konstatacije iz ove presude o mešanju vlasti i pre svega Vučića u posao tužilaštva i suda su se nastavile do danas. Propagandna mašinerija je uključena i pre hapšenja Miškovića, jer i međunarodni tribunal u presudi citira najavu tog hapšenja i procesuiranja u tabloidima. Nakon hapšenja Vučićev rejting je dostigao više od 50 odsto. Ostao je zabeležen njegov odgovor na pitanje šta ako Mišković bude pušten: „To bih doživeo i kao lični poraz.“ Formirane su tada i radne grupe policije za sporne privatizacije i ta propagandna kampanja je trajala do marta 2014.
Tada su održani vanredni izbori nakon kojih je Vučić postao premijer, a SNS je držao apsolutnu vlast. Za tu izbornu kampanju je emitovan video-spot naprednjaka u kome je prikazana Miškovićeva firma Delta uz naraciju „Ili ćemo zadržati tajkunski sistem ili da se opredelimo za SNS“. Jedna od prvih odluka te Vučićeve vlade bila je da se rasformiraju radne grupe policije. Kada je govorio povodom tri meseca rada te vlade, upotrebio je iste propagandne fraze koje i danas koristi, samo sa drugim akterima. „Nisam neko koga mogu da uplaše, niti neko koga će moći da kupe novcem. Vidim i da Mišković ima želju da mene i SNS skloni iz vlasti. Videćemo ko će pobediti“, rekao je tada Vučić.
Za tribunal je „dodatni dokaz o mešanju Vlade Srbije“ sklanjanje sudije Vladimira Vučinića iz Specijalnog suda nakon što je doneo odluku da Miroslavu Miškoviću privremeno vrati pasoš
Borba protiv korupcije nije bila tema vlasti donedavno, ali Vučić i njegovi saradnici nisu odustali od javnog komentarisanja i na taj način usmeravanja istraga i postupaka u njima željenom pravcu. Brojni su primeri za to. Pogibija sedmoro ljudi u helikopterskoj nesreći, kada je Vučić rekao da ne da ministre Zlatibora Lončara i Bratislava Gašića. Zatim, Savamala gde je prvo govorio da su u pitanju „kompletni idioti“, a godinama kasnije da je on to naredio. Označavao je Dragoslava Kosmajca kao najvećeg narko-dilera u Srbiji, koji nije bio ni optužen za to, nego za kupovinu parcele, za šta je oslobođen.
Borba protiv korupcije kao propagandno sredstvo
Tu je zatim slučaj Krušik gde je zapamćen Vučićev odgovor „pa šta“, uz istovremeno vređanje uzbunjivača Aleksandra Obradovića i njegove porodice. Najavljivao je predsednik da će ići na poligraf da dokaže kako optužbe da je sarađivao sa grupom Veljka Belivuka nisu tačne, ali se to nije desilo. Pokušao je da objasni da on verovatno jeste Oskar iz prepiske narko-bosa Darka Šarića, ali da to nema veze. I prošle 2024. Vučić je nastavio još jačim tempom. Početkom aprila je saopštio da je slučaj nestanka devojčice Danke Ilić rešen. Ubrzo nakon toga su policajci tokom zadržavanja ubili Dalibora Dragijevića, brata okrivljenog Dejana Dragijevića, a na kraju 2024. je optužnica oborena. Povodom zločina, kada je pala nadstrešnica na novosadskoj Železničkoj stanici i usmrtila 15 ljudi, Vučić je prvo izrekao neistinu da nadstrešnica nije rekonstruisana. Reakcije vlasti izazvale su opšti bunt na skoro svim univerzitetima u Srbiji. U pokušaju da nađe odgovor na to veliko nezadovoljstvo, Vučić je, između ostalog, opet ponudio i „najžešću borbu protiv korupcije“. Međutim, da ne odustaje od prakse javnog uticaja na pravosuđe svedoči i da je čak nakon podizanja optužnice za smrt 15 ljudi izjavio da veruje da nisu krivi doskorašnji ministar Goran Vesić i direktorka Infrastrukture železnice Jelena Tanasković.
Očigledno je da je od slučaja Mišković, pa do danas, za ovu vlast borba protiv korupcije samo propagandno sredstvo bez sadržaja i namere da se zaista sprovede. Posledice su prvo bile izgubljene desetine miliona evra, kao u slučaju Mišković. Poznato je da Mišković nije usamljen slučaj i da je od tada pokrenuto više takvih postupaka od kojih nijedan važan nije okončan osuđujućom pravosnažnom presudom. Sa stradanjem 15 ljudi u Novom Sadu to više nije pitanje novca nego danka u krvi.
