Kada nam je pre tri godine Aleksandar Vučić saopštio da Miloš Vučević vredno uči i vežba za premijera i da će ga staviti na to mesto „čim uvežba“, bez obzira što smo znali koju vrstu treninga naprednjaci praktikuju, ishod nas je ipak ostavio bez daha. Iz svojih redova su iznedrili kadar koji bez ikakvog problema, u trenutku dok se nad dve mlade osobe svakodnevno vrše amputacije, a 15 je izgubilo život, može da kaže da Srbija ne može da stane ni zbog 15 ni zbog 1.555 života.
Već to zvuči dovoljno morbidno, nehumano, strašno… (ovde stvarno ponestaju adekvatne reči), ali je premijer to upakovao u još morbidniji kontekst: „Ni u jednu porodicu nisu otišli, nikome saučešće nisu izjavili. Kao papagaji ponavljaju da je 15 ljudi poginulo, pa mi moramo to sad sve da srušimo. Pa nije istina, pa ne možete da srušite zbog 15 ljudi koji su poginuli. Ni zbog 155, ni zbog 1.555. Ne može Srbiju da zaustavi to što smo imali tragediju i da srušimo sopstvenu državu zato što smo izgubili ljudski život“.
Ko nije izjavio saučešće? Ljudi koji 15 minuta stoje svakog dana i odaju poštu preminulima dok ih SNS batinaši šutiraju i gaze? Ili je za Vučevića saučešće samo kada se pošalje telegram i objavi čitulja, a onda njen sadržaj pročita na nacionalnoj frekvenciji?
Ko nije u porodice otišao? Studenti, srednjoškolci, poljoprivrednici, profesori, glumci, opozicija, nastavnici…? Ko je po njemu trebalo da im nahrli u domove, uzurpira ih u trenutku najstrašnijeg bola i slika se za medije kao što je to uradio Vučić? I ko nije izjavio saučešće? Ljudi koji 15 minuta stoje svakog dana i odaju poštu preminulima dok ih SNS batinaši šutiraju i gaze? Ili je za Vučevića saučešće samo kada se pošalje telegram i objavi čitulja, a onda njen sadržaj pročita na nacionalnoj frekvenciji?
Ali čak je i to manje bitno od činjenice da se na čelu zemlje nalazi čovek koji stavlja znak jednakosti između Srbije i svoje nestručne i nadasve korumpirane vlade koja je uložila 65 miliona evra u izgradnju nečeg što se srušilo samo četiri meseca nakon svečanog otvaranja. Poređenja radi, Vučić tvrdi da su strane sile uložile 50 miliona evra u aktuelne proteste i njegovo rušenje, a on i njegova stranka ni za 15 miliona evra više nisu uspeli da poprave već postojeću zgradu i to bar u minimalnom obimu – da ne ubija ljude. I pri tom Vučević zahteva da se „Srbija ne zaustavi“ (u prevodu, njegova vlada) jer bi oni i dalje da grade i da se ugrađuju kao i do sada, pa makar to ubilo i pomenutih 1.555 ljudi ili da odemo u budućnosti i do 155.555 ili 1.555.000 ljudi.
Zbog toga bi sledeći zahtev protesta morao da bude njegova smena. I to ne zato što će se time nešto promeniti jer je Vučević apsolutno u pravu kada kaže: „Jasno mi je da traže političku odgovornost, ciljajući na pad vlade. Ako se vlada raspusti, predsednik će ponovo dati mandat SNS-u koja ima većinu u Skupštini“. Novi mandat će dobiti neko poput njega i to je činjenica, baš kao što je činjenica da će biti potrebna duga i maratonska borba da Srbija dobije bilo šta kvalitetnije od SNS, ali ono što mora da se uradi odmah je da se skloni čovek koji se otvoreno narugao ljudskom životu i ocenio ga nebitnim u odnosu na želje i apetite njegove vlasti.
