Otvorite li sajt manastira Tumane, imaćete utisak da ste ponovo u devedesetim: u odeljku pod nazivom „čuda“ nižu se ispovesti izlečenih od epilepsije, kancera, neplodnosti… kao onomad kada su isto izvodili razni šarlatanski vidovnjaci. Zato nije čudo što je ova svetinja među najposećenijim mestima u Srbiji, i što ima konak nalik hotelima na Zlatiboru. Manastir ima i mali zoo-vrt, i park sa jezercetom punim labudova, i naravno, prodavnicu suvenira. Ima i ogroman novi parking, „zahvaljujući republičkim organima“, koji su omogućili „neometanu frekvenciju saobraćaja“.
Dinar ovde, dinar onde, što za isceljenje, što za koju sveću, što za ikonicu, što da se „zakite“ mošti sveca, gurne u kutiju za priloge, plati noćenje… Ako ne daš, „ne valja se“. Ako podaš, vratiće se, opšte je uverenje.
I sve bi se to dalo podvesti pod klasično iskorišćavanje vere nesrećnih ljudi što se drže za poslednju slamku spasa, da pojedini mediji nisu pre koji dan objavili da popriličan deo tako sakupljenog novca ide u kasu SNS-a. I dalje na sendviče „antiblokadera“, mito za glasove, i sve drugo što pokriva „režimska mašinerija“. Prosto da moliš Boga da to nije istina.
Neke tu sprege ipak ima, čim je krajem jula Miloš Vučević, predsednik vladajuće stranke i Vučićev savetnik, dobio Orden svetog apostola i jevanđeliste Luke prvog reda, „u znak priznanja za podršku i pomoć“ manastiru. Vučević se vratio kući „punog srca“, kako je objavio na Instagramu, a ako je verovati prethodnoj vesti, i – punih džepova. Sumnjičavci za sve informacije mogu od skoro da se obrate AI četbotu Tumanku, zahvaljujući spremnosti bratstva da se prilagode savremenim tendencijama. Alal vera, bratijo!
