Kada je početkom 2021. godine, naprečac doneta odluka da se brojna (neka od najboljih planinskih) lovišta u Srbiji dodele na upravljanje privatnim kompanijama, ona je pravdana nerentabilnošću koju su manifestovala za vreme dok je njima gazdovalo javno preduzeće Srbijašume. U jednom od tih „nerentabilnih“ lovišta Južni Kučaj – Brezovica, samo nekoliko meseci kasnije, septembra 2021. godine, saznaje Radar, odstreljen je kapitalni jelen, star oko 12 godina, u rangu državnog prvaka. Po odstrelu ocenjen je sa 246,13 poena CIC po sistemu bodovanja Internacionalnog saveta za lov i očuvanje divljači (CIC – Conseil International de la Chasse). Inače, zvanični rekorder Srbije odstreljen je pedesetih godina u lovištu „Kozara“ u Bačkom Monoštoru, sa trofejnom vrednošću 248,55 CIC poena, koji je bio svetski prvak 20 godina, a i dalje – zvanični državni prvak Srbije.
Vrednost životinje odstreljene septembra 2021. je prema nezvaničnim procenama iznosila oko 50.000 evra, tvrdi sagovornik Radara svedočeći da ima pouzdane informacije da ga je pred više učesnika u lovu iz karabina odstrelio preduzetnik iz Kosovske Mitrovice, a inače pasionirani, sada možda već i „prvi lovac Srbije“, Zvonko Veselinović.
„Kada je reč o tako kvalitetnom primerku, kakav je odstreljen septembra 2021, dakle da ga samo nekoliko poena deli od statusa šampiona, to je potrebno prvo pravilno oceniti, a potom i objaviti. Nadalje, ukoliko je zaista reč o državnom prvaku, strelac nema pravo da trofej zadrži u privatnom vlasništvu, govori Slavoljub Dragišić, glavni urednik specijalizovanog lovačkog časopisa Predator, član UO Kinološkog saveza Srbije i lovac sa višedecenijskim iskustvom.
„Prema mojim saznanjima, pored tog šampionskog grla koje je odstrelio Zvonko Veselinović, u istom lovu, i njegov brat Žarko takođe je oborio jelena, nešto manje vrednosti i ranga.“
Odstrel kapitalnih primeraka
Iako su svi snimci iz tog septembarskog lova povučeni sa društvenih mreža, fotografija ovog trofeja nalazi se na veb-stranici lovišta, a takođe se našla i na naslovnoj strani specijalizovane publikacije o ocenjivanju jelenskih trofeja, štampane 2023. godine.
Lovišta Južni, Severni Kučaj i Brezovica data su 2021. na upravu firmi Vršački ritovi u vlasništvu Ljubomira Stojanovića, koji je, kažu upućeni, u prijateljskim odnosima sa skoro svim rukovodiocima Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede. Kako drugačije objasniti činjenicu da se firmi kažnjavanoj zbog kršenja Zakona o zaštiti prirode, na čijim terenima su se pronalazili mrtvi orlovi i morske utve, strogo zaštićene vrste, daju u zakup najbolja planinska lovišta. Preko druge firme u svom vlasništvu, Lovac CO iz Sremčice, Stojanović je dobio na upravu i lovišta Golija i Biser voda – Divan. Podsetimo, 2018. protiv Žarka Veselinovića podignuta je krivična prijava građevinske inspekcije, zbog nelegalne gradnje upravo u parku prirode Golija, ali je već naredne godine tužilaštvo obustavilo postupak, a dozvole za već završeni objekat naknadno su izdate.
Pored šampionskog grla koje je odstrelio Zvonko Veselinović, u istom lovu, i njegov brat Žarko je, tvrde upućeni, takođe oborio jelena, nešto manje vrednosti i ranga
Kada je reč o odstrelu kapitalnih primeraka trofeja poput ovog o kome je reč (težio je preko 13 kilograma), potrebno je, kažu upućeni, da se dobije mišljenje ovlašćene komisije CIC. Nije poznato da li se to dogodilo i da li je prvobitna, kažu upućeni – svakako ispravna ocena, i potvrđena.
Prema informacijama do kojih je došao Radar, po već ustaljenoj tradiciji u lov se tog septembra 2021. otišlo helikopterom. Leteo je Airbus, registarskih oznaka YU HOT koji prema evidenciji Direktorata za civilno vazduhoplovstvo registruje kompanija Elgra Vision iz Beograda.
Ova firma bavi se, kako je to ranije istražio BIRN, između ostalog i unosnim poslovima sa državom na povećanju energetske efikasnosti srpskih gradova. Baš kao što je u istom tom poslu koji se dobija uz pun blagoslov vlasti (i često sa kompanijom Elgra) vanredno uspešna bila i firma Emporio tim, o kojoj je Radar pisao, koja je registrovana na istoj adresi gde i Veselinovićeva firma Dolly Bell. Vredno je pomena da je isti helikopter Airbus snimljen i prilikom Veselinovićevih lovačkih pohoda u Republici Srpskoj, u Nacionalnom parku Sutjeska gde su lovljene divlje svinje i pregovarano o ubrzanom uvozu uglja iz Republike Srpske potrebnog za opustošene resurse EPS.
Isplaćivanje navodne štete
„Mađarska od lovnog turizma prihoduje godišnje preko milijardu evra, Hrvatska skoro 200 miliona, dok Srbija prema poslednje dostupnim informacijama manje od pet miliona evra. Kriza lovstva kod nas nastupila je sa otvaranjem zemalja Istočnog bloka, pojačala se izolacijom i mi sada imamo situaciju da je na primer cena odstrela jelena u okruženju mnogo niža nego kod nas.“
Sagovornik Radara navodi da je pored nebrige, jedan od razloga zbog kojih su lovišta u tako lošem stanju i činjenica da su Srbijašume poslednjih godina isplaćivale ogromne sume kao naknadu za navodnu štetu koja je na poljoprivrednim gazdinstvima činila divljač. „Poznata je činjenica da je na primer poljoprivredno preduzeće Hrastovača u blizini Kostolca, vlasništvo kompanije Promist u sastavu Galens grupe, od Srbijašuma naplatilo štetu u milionskim iznosima, iako u vreme kada je šteta nastala kompanija nije na poljima imala ugrađene pastirice (ograde pod impulsnom strujom) koje bi trebalo da spreče divljač da u njih uđu.“
Prema Zakonu o divljači i lovstvu definišu se jasno pojmovi štete i njene nadoknade gde se u članu 88. stav 1. navodi da pravno ili fizičko lice ima pravo na nadoknadu samo pod uslovom da je preduzelo propisane mere da je spreče.
Do zaključenja ovog broja nismo dobili potvrdu ni demanti na naš upit kompaniji Promist da li je do sada naplatila štetu od divljači od Srbijašuma i u kom iznosu? Prema javno dostupnim podacima, preduzeće Hrastovača ima još dva aktivna sudska procesa sa Srbijašumama upravo za naknadu štete na usevima od divljači.
Helikopter Airbus snimljen je i prilikom Veselinovićevih lovačkih pohoda u Republici Srpskoj u Nacionalnom parku Sutjeska gde su lovljene divlje svinje
Kada je reč o poslednjem potezu vlasti Dragišić ističe da su lovišta dodeljena bez ikakve nadoknade te da država i dalje sa 70 odsto subvencioniše radnike koji na njima rade, a da je poseban problem u tome što granice lovišta nisu precizno regulisane:
„Oni tvrde da granice između lovišta mogu da se vide na satelitskim snimcima, ali to nije tačno. Granice su nekada bile katastarske, a onda se prešlo na isključivo prirodne granice (vodotokovi), pa su ponovo vraćene na približne katastarskim. To su neprijatne situacije kada vi vidite da neko uz pomoć političkih veza te granice menja arbitrarno, po ličnoj volji i tako ih i koristi. Potencijalno to može da prouzrokuje bes i ozbiljne reakcije ljudi koji u tim situacijama nose oružje.“
Sagovornik Radara ističe da se upravo to nedavno dogodilo u Orašju u blizini Velike Plane i Smederevske Palanke. Na sreću, tada je sukob izbegnut.
Tuča zbog granica lovišta
„Sada Uprava za šume ima novog državnog sekretara koji je i predsednik Lovačkog saveza Srbije. Nadamo se da će on uspeti da nešto uradi ukoliko ga ne pregazi već uhodana ekipa. Ti ljudi koji su i danas u Upravi za šume su bili tamo i kada su poklanjana lovišta. Kada ova uprava dodeljuje lovište, ugovor oročava na 10 godina, a sada oni pokušavaju da izdejstvuju da se novi rok postavi na 30 godina“, govori rezignirano Dragišić. „To je isto kao da su postali vlasnici, a nisu uložili ništa.“ Da ne govorimo da u tim lovištima ima rezidencijalnih objekata, reprezentativnih zdanja.
Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede nije odgovorila na naš upit po kojim kriterijumima su dodeljivana lovišta privatnim preduzetnicima, odnosno da li su granice lovišta precizno definisane, s obzirom na informacije da je dolazilo do susreta lovaca iz različitih lovišta tokom lova, te da postoje neformalni sporovi između različitih lovačkih društava po pitanju granica lovišta.
Kada uprava dodeljuje lovište, ugovor oročava na 10 godina a sada pokušavaju da izdejstvuju da se novi rok postavi na 30 godina, tako su faktički postali vlasnici, a nisu uložili ništa
„Imali smo čak i situaciju da se ispostavilo nije bilo uplaćeno osiguranje za lovca koji ga je redovno plaćao svom udruženju, a na nesreću je stradao u lovu, što je nedopustivo. Zatim slučajeve falsifikovanja lovnih karata u Kraljevu. Tražili smo da lovočuvarska služba bude organizovana po principu rendžera i bude pod ingerencijom države, ali se od toga odustalo. Sada imamo paradoks da imamo udruženja građana koja imaju zaposlene ljude pod oružjem. Kako je to moguće? Danas kod nas sve zavisi od toga ko je privatnik i koliko je on zadužio one koji sebe doživljavaju kao državu, koju nažalost gotovo nemamo. Kako drugačije objasniti situaciju da se jedan od privatnika koji je dobio na upravu lovište u kome postoje strogo zaštićene vrste poput tetreba i medveda, prethodno bavio zamenom automobilskih guma. Zbog toga kažem da skoro nemamo državu. Sve je stvar ličnih dogovora, a kad se takvi dogovori naprave sa pogrešnim ljudima, kada oni krenu u lov, seljaci ne smeju da izađu iz kuće da nahrane stoku, kad su oni tu u lovu. To tako ne može i ne sme da funkcioniše.“
Ipak, čini se da i dalje živimo u zemlji u kojoj je sve moguće, pa i da jednom šampionu, svakako najkvalitetnijem primerku jelena odstreljenom u Srbiji u mnogo decenija, bude uskraćeno pravo da tako bude i nazvan. Sa druge strane, ta činjenica i lovca koji ga je ustrelio čini na neki način prvim u svojoj zemlji. A to je ipak valjda neka čast.
