U emisiji Litijum – reč stručnjaka, prof. dr Ljiljana Tomović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i istaknuti biolog, govori o ozbiljnim posledicama koje bi otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra imalo po prirodu Srbije. Na osnovu terenskih istraživanja i sveobuhvatne analize koju su sproveli Biološki fakultet i partnerske institucije, upozorava da bi rudarski projekat kompanije Rio Tinto doveo do nepovratnog uništavanja prirodnih staništa i zaštićenih vrsta.
Iako je Biološki fakultet u svojoj stručnoj analizi jasno preporučio odustajanje od projekta, u nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2023. godine ta preporuka je izostavljena. „To je tendenciozno i selektivno korišćenje naučnih rezultata, koje obmanjuje javnost i narušava etiku“, upozorava Tomović.
„Većina biologa i ekologa koji su radili na terenu saglasna je da Jadar predstavlja jedinstvenu prirodnu celinu u kojoj se skladno prepliću prirodni ekosistemi i tradicionalni način života. To je izuzetno retka i dragocena osobina u Srbiji“, ističe prof. dr Tomović u emisiji. Za razliku od drugih delova zemlje koji su urbanizovani ili napušteni, područje Jadra i dalje čuva visok nivo biološke raznovrsnosti.
Istraživanja sprovedena 2020. godine i kasnije beleže preko 500 vrsta vaskularnih biljaka, više od 190 vrsta tvrdokrilaca (koleoptera), stotinak vrsta vodenih beskičmenjaka, više od 50 vrsta leptira, 23 vrste riba, 11 vodozemaca, 10 gmizavaca i oko 60 vrsta sisara. Preko 30 identifikovanih staništa označeno je kao prioritetno za zaštitu, u skladu sa domaćim zakonima i međunarodnim dokumentima poput Natura 2000 programa.
Prof. Tomović ističe da bi otvaranje rudnika dovelo do potpunog uništenja brojnih populacija i narušavanja staništa, dok se lokacije za odlaganje rudarskog otpada i dalje ne navode precizno. Upozorava da takva jalovišta sadrže toksične materije koje mogu ozbiljno ugroziti vodotokove, biljni i životinjski svet, ali i zdravlje ljudi.
Govoreći o mogućim merama ublažavanja štete, prof. Tomović napominje da su one vremenski i prostorno ograničene i da ne mogu garantovati dugoročnu zaštitu. Revitalizacija uništenih ekosistema je skupa, dugotrajna i često neostvariva. U ekološki razvijenim zemljama troškovi zatvaranja rudnika su najveći deo investicije, dok se u državama poput Srbije često izbegavaju – usled korupcije i slabe kontrole.
„Ili rudnik, ili život – jedno se mora izabrati“, poručuje prof. dr Tomović u emisiji i zaključuje: „Ako dozvolimo ovaj projekat, otvaramo vrata za uništavanje i drugih prirodnih područja. Na nama je odgovornost da ih zaštitimo – kao naučnici, ali i kao građani.“
