Iako je spasitelj zdravstvenog sistema, bar je tako sam sebe prozvao, postao tek u svom trećem mandatu, Zlatibor Lončar se prošle nedelje žestoko obrušio na sve koji mu ne veruju da će uz pomoć božanskog dodira Vučićeve ruke eliminisati liste čekanja. Pa šta ako 19.394 pacijenata čeka na ugradnju kolena, a 13.473 na ugradnju kuka, njih dvojica su nakon samo 10 godina zajedničkog rada odlučili da sve to očiste u narednih godinu i po. Još će efikasniji biti u ukidanju listi čekanja za operaciju katarakte (na njoj je 5.620), magnetnu rezonancu (samo 16.747 pacijenata čeka na neophodnu dijagnostičku proceduru) i koronarografiju (1.930 ljudi koji su u životnom riziku danas a ne u budućnosti koju možda neće dočekati) jer će ih sve ukinuti do kraja godine. Odnosno „u januaru 2025“, kako je Lončar objasnio ne na Instagramu ministarstva zdravlja već na Instagramu Srpske napredne stranke, kao krovne zdravstvene institucije.
Bez objašnjavanja ko je, kako i zašto napravio te liste, jer nakon 12 godina SNS vlasti teško da se na ijednoj nalazi neko ko je zaostao od bivše vlasti, Lončar je podsetio da niže samo uspeh za uspehom jer je „ranije ove godine ukinuta lista čekanja za CT skener“. Konkretno, 22. septembra je, nakon dvodnevnog vikend rada, objavio da je tu dijagnostičku proceduru obavilo svih 2.806 građana iako se dan kasnije, na sveže ažuriranoj zvaničnoj stranici RFZO nalazilo još 2.158 pacijenata. U jednom od pravdanja je izjavio da je zdravstvo obavilo svoje, ali da se te cifre vuku jer su građani lenji pa nisu podigli rezultate, a mi smo mu naravno poverovali da RFZO ne unosi statističke podatke na osnovu digitalizovanog izveštaja lekara već da njihovi zaposlenici sede na šalterima širom Srbije i ručno broje ko je podigao nalaz.
A samo smo njega čekali
Interesantno je da od ukidanja listi za skener (prema poslednjim podacima na listi je oko 200 pacijenata) Lončar nije imao potrebu da se oglasi o budućim koracima iako ih je najavio čim se Vučić vrati iz SAD i precizirao: „Neophodna mi je njegova pomoć. Zajedničkim snagama napravićemo plan“. Naprasno ju je dobio tek nakon saopštenja Tatjane Pašić, poslanice Stranke slobode i pravde koja je između ostalog rekla: „Predsednik se odavno vratio iz Amerike i ništa. A samo smo njega čekali. I dalje preko 70.000 pacijenata čeka na intervenciju, a tokom oktobra zakazuju se operacije za 2027. godinu. Građani ne mogu da zakažu ni preglede kod većine lekara specijalista, nema termina. Zdravstveni sistem je u rasulu a građani trpe i čekaju, pa ko dočeka“.
Odgovor ministra je bio munjevit i oštar. Uz napomenu da je „budalaština da je na listama čekanja 700.000 građana“, odnosno 10 odsto svih građana Srbije, rekao je i ovo: „Dok narodna poslanica Pašić i njeni nalogodavci bar ne nauče da čitaju, jer obraz, odgovornost i stid nemaju i nikada neće imati, država Srbija na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić odlučno će nastaviti da čini sve kako bi liste čekanja bile eliminisane“.
I predsednik je saopštio nešto neverovatno – prethodnih 12 godina se trudio da sagleda sve probleme i sada misli da ih malo ko bolje vidi i poznaje od njega. Bolje vidi od porodica preminulih koji nisu sačekali red za intervenciju na srcu? Bolje vidi od onih koji su pre 10 godina postali invalidi, a i dalje na listi čekaju kuk?
Nejasno je šta to poslanica Pešić i njeni nalogodavci ne umeju da čitaju, jer na sajtu SSP lepo piše 70.000, a ne 700.000 građana, pa bi se pre moglo zaključiti da Lončar ne ume da čita ili čita medijsku interpretaciju a ne originalan tekst (što opet znači da ne zna kako se čitaju izvorni podaci). I pri tom ne razume da je i cifra od 70.000 stravična (to su živi ljudi kojima je potrebna pomoć, a prema zvaničnim podacima 22. oktobra ih je bilo 61.634), a u njih nisu ubrojani oni koji čekaju specijalističke preglede, laboratorije, fizikalnu terapiju i brojne procedure koje RFZO iz nepoznatih razloga nije uvrstio na svoj sajt.
A onda je ljutitom Lončaru u pomoć priskočio još ljući Vučić koji se tokom intervjua na RTS-u obrecnuo na voditelja rečima: „Ni vi, ni bilo ko drugi nećete da me pitate za liste čekanja, stvari koje rešavamo“. Međutim Zoran Stanojević je to stoički otrpeo i nije mu uputio željeno pitanje, tako da je predsednik ipak rešio da odgovori sam sebi, valjda da ne propadne ono što je pripremio. I saopštio nešto neverovatno – prethodnih 12 godina se trudio da sagleda sve probleme i sada misli da ih malo ko bolje vidi i poznaje od njega. Bolje vidi od porodica preminulih koji nisu sačekali red za intervenciju na srcu? Bolje vidi od onih koji su pre 10 godina postali invalidi, a i dalje na listi čekaju kuk? Da, bolje vidi i saoseća: „Ako neko mora da operiše kuk i čeka devet godina, kakav je to život ne samo za njega, već za njegove najbliže? Zašto sam sad to rekao? Zato što smo našli rešenje“. A rešenje je stvarno fascinantno, iznenađujuće i bilo je potrebno 12 godina da se do njega dođe – povećaće broj operacija preko nedelje, ali će se raditi i vikendom. Pri tom rešenje ide i sa upozorenjem – sve će to mnogo da košta državu. Možda bi građani trebalo da se osećaju krivim jer njihovo lečenje košta? Ali košta i muzička fontana na Slaviji koja ne radi, pa smo je ipak svi platili.
Rezultat na videlo
A onda je usledio još jedan bezobrazluk, uobičajen za predsednika, ali baš degustiozan kada je u pitanju zdravlje ljudi. „Dakle, nema nikakve sumnje da do septembra meseca 2026. godine možemo da završimo taj posao. Nasmejao sam se zato što se sećam kako ste se i vi i svi drugi obradovali jednoj lažnoj vesti iz Niša gde su neki hteli da sebe predstave kao heroje jer su tobože ukinuli liste čekanja – nisu ukinuli ništa. Inače su bili najmanje marljivi u svom poslu, ali to tako ide u Srbiji. Oni koji su vredni imaju najslabije ocene kod ljudi, najčešće su predmet napada, a oni koji su mnogo manje vredni, one su obično ili najčešće slavljeni, ali na kraju rezultat dođe na videlo“.
Da, rezultat je došao na videlo – dr Dragan Milić i njegov tim su ukinuli liste čekanja na Klinici za kardiohirurgiju u Nišu pre skoro dve godine i one se nisu vratile i pored žestoke opstrukcije vlasti i pokušaja da im miniraju rezultate uskraćivanjem neophodnog potrošnog materijala. Velikim delom zahvaljujući tome lista dr Milića je osvojila 25 odsto glasova u Nišu, a Vučiću nije dovoljno da učini isto da bi pridobio nove birače, već mora da se popljuje ne samo po Miliću već i svakoj medicinskoj sestri ili instrumentarki koja je radila iz vikenda u vikend da bi pomogla bolesnim ljudima.
