Rog centar je smešten u samom srcu Ljubljane, pokraj reke Ljubljanice, u velelepnom zdanju koje je početkom dvehiljaditih zaštićeno kao važan deo industrijskog nasleđa. Presek između dva grandiozna sprata čini terasa, ukazujući na poslednju od niza promena u funkciji i estetici zgrade, isprva radionice za štavljenje kože i proizvodnju kožnih predmeta.
„U 19. veku, ta zanatska manufaktura nalazila se izvan zidina grada, kako građanima ne bi smetala štetna isparenja koja su dopirala iz četvrti naseljene kožarima, svećarima, farbarima… Sav kal proizvodnje puštan je niz Ljubljanicu“, objašnjava stručni vodič kroz istoriju objekta, i razvoja svesti Ljubljančana.
Godine 1900, fabriku je kupio slovenački veletrgovac kožom Karel Polak, nadogradivši je objektima od armiranog betona. Veliki broj staklenih površina omogućavao je maksimalno iskorišćavanje dnevne svetlosti. Unapređen je i proces proizvodnje modernim postrojenjima.
„Poseban zamajac trgovini kožom, koju je Polak vodio, predstavljao je Prvi svetski rat, jer fabrika je opremala vojsku Austrougarske monarhije, kojoj je Slovenija tada pripadala“, vodič dalje navodi.
Međutim, s recesijom tridesetih godina (kad je Slovenija bila deo Kraljevine Jugoslavije), fabrika je zapala u dugove, sve do stečaja. Godine 1938, preuzela ju je kompanija Indus d. d., koja je 1945. prešla u državno vlasništvo. Bivša kožara potom je pridodata fabrici bicikala i pisaćih mašina Rog.
„I ta fabrika bila je vrlo uspešna, te je bicikl marke ’pony’ bio najpopularniji u celoj SFRJ“, vodič nastavlja da pripoveda, naglašavajući da je „ponika“ zapravo bila kopija italijanske „grazielle“, premda ta „industrijska špijunaža“ nikad nije zvanično potvrđena.
Proglašenje nezavisnosti države Slovenije, 1991, donelo je nove nedaće fabrici: tržište se naprasno smanjilo, budući oduvek fokusirano na jugoslovenske republike, koje su se spremale za (bratoubilačke) ratove. Pogoni su stoga zakatančeni.
Novo doba
Za to vreme, na nivou grada Ljubljane vodile su se diskusije – čemu treba da posluži napušteni objekat? Planovi su obuhvatali saradnju privatnog i javnog sektora, te izgradnju hotela u dvorištu fabrike.
Globalna ekonomska kriza 2008. obustavila je realizaciju te zamisli, dok su zgradu, bez struje i vode, naselili „skvoteri“ – alternativni ljubljanski umetnici (slično primeru AKC Metelkova Mesto, u bivšoj kasarni JNA). Grad im je to dozvolio neformalnim dogovorom, u cilju da podmiri potrebe za mestima u funkciji stvaralaštva.
Međutim, vlasti su i dalje smišljale kako da taj prostor posvete kreativnim industrijama, kroz što širu participaciju učesnika. S druge strane, naredna generacija „skvotera“ zahtevala je da ovde trajno boravi, po sopstvenim pravilima. Stoga Grad 2016. pokreće sudski postupak, ne bi li ostvario pravo vlasništva nad bivšom fabrikom.
Nakon pobede na sudu 2019, kreće se u revitalizaciju. „Idejne smernice su pokrivale participativno budžetiranje i suodlučivanje u javnoj ustanovi, razvoj alata za međusektorsko stvaranje društveno korisnih proizvoda, zajedničko korišćenje zelenih površina, uključivanje migranata i izbeglica, kao i razvoj Plana rodne ravnopravnosti i raznolikosti“, navodi se na sajtu Rog centra.
U novembru 2023, Centar je otvoren, sa pridodatim spratom i aneksom od stakla, okrenutim prema dvorištu. Razmirice sa bivšim stanarima traju i dalje, postepeno popuštajući. Jer, mnogi su veoma vezani za to mesto gde su izrasli u kreativne ličnosti.
Spomenik slovu „ć“
Iz trave Parka izbrisanih, a zapravo zelene površine gde je trebalo da nikne hotel, izvire čudno spomen-obeležje – gornjem delu slova „ć“. „Postavljanjem spomenika ispravljena je istorijska nepravda iz 1992, kada je više od 25.000 ljudi Republika Slovenija izbrisala iz registra stalnog prebivališta, time im oduzevši prava koja proizlaze iz stalnog boravka“, vodič napominje.
Neobični memorijal, ili „spomen na jedno od najtežih kršenja ljudskih prava u samostalnoj Sloveniji“, istovremeno je podsetnik na fakat da „demokratiju treba uporno negovati“, kako se izrazio Vuk Ćosić, jedan od autora spomen-obeležja. Nastalog po ideji Civilne inicijative izbrisanih aktivista i organizacije Amnesty International Slovenija, a uz podršku Centra Rog.
Multifunkcionalne laboratorije
Ljubljana je tako, te 2023, dobila nešto što nema nijedan grad na prostoru eks-Jugoslavije, pa i mnogo šire. Tada otvoreni Centar služi za susrete kreativaca iz raznih oblasti, profesionalaca i amatera, usmerenih na primenjene discipline, zanate i inženjering.
U svrhu umrežavanja znanja i podsticanja veština, ovde postoji devet laboratorija (kuvarska, stolarska, tekstilna, keramičarska, metalurška, radionice za pravljenje nakita, predmeta od stakla, za uzgoj biljaka i njihovo specifično korišćenje, kao i FabLab, gde caruju nove tehnologije, od lasera do 3D printera).
Svi labovi su opremljeni najsavremenijim mašinama i uređajima, i jedino lični afinitet može da odredi koji je najbolji. Novinarka Radara bi ipak glasala za Green Lab, zbog jednog sasvim specifičnog produkta, voštanih bojica. Napravljenih od recikliranog ulja, uz dodatak pigmenta ovde uzgajanih biljaka, povezanih voskom pčela što nastanjuju košnice na krovu Rog centra.
Pakovanje od strugotine iz Wood Laba zaokružuje ideju o održivosti, kao okosnicu multimedijalnog haba.
Pristup labovima vrlo je demokratičan, kao i cena (dotiranih) kurseva. Jedini problem je broj zainteresovanih, nesrazmeran kapacitetu, posebno ako se uzme u obzir da je prisustvo mentora obavezno, ali i nasušno potrebno.
Neko stručan mora da bdije nad polaznicima, kao i nad skupim, kompleksnim (i ponekad opasnim) mašinama i aparatima.
Ako je kriterijum za strpljenje činjenica da je „mašta ovde jedina granica“, čekanje se debelo isplati. Kroz Rog labove tako godišnje prođe na hiljade polaznika, sa raznih strana sveta.
Postoje i ateljei za rezidente – prominentne svetske umetnike, koji termin dobijaju na osnovu konkursa. Postoje i konferencijske sale, i međuprostor za izlaganje, u impozantnom staklenom aneksu.
Rog centar sarađuje i sa fakultetima i naučnim institutima, kako razmena znanja i umeća teče u raznim pravcima. Tim carstvom upravlja direktorka Renata Zamida, uz pomoć direktorke za strateški razvoj Mete Štular, ali i podršku svih zaposlenih, uključujući i one koji se ovde bave ličnim napretkom, a u cilju razvoja zajednice.
Šta je Rog forum?
Krunu delovanja Rog centra čine Rog dani dizajna, organizovani u novembru prošle i ove godine. Dragulj na toj kruni predstavlja Rog forum, kada se za govornicom sjate poznati stručnjaci iz raznih oblasti.
Sve se one mogu podvesti pod pojam umetnosti, ako su protagonisti dovoljno kreativni i u dosluhu sa savremenim trenutkom, prepunom izazova.
Ovogodišnji saziv Rog foruma (od 12. do 14. novembra), obuhvatio je šest panel-diskusija, i mnoštvo paralelnih i pratećih programa, postavljajući ključna pitanja, i nudeći neke od mogućih (održivih) odgovora.
Iz širokog spektra panel-sesija, izdvajamo onu koja se ticala zajednice kao staratelja ruralnih prostora, a nasuprot vladajućoj mantri da zemlja vredi onoliko koliko se novca izvuče iz nje.
Panelisti Aleksandra Bašić (Srbija), Josh Doble (Škotska), Martina Malešič (Slovenija) i Ege Yildirim (Turska), predstavili su svoje modele reagovanja na akutnu krizu u sistemu vrednosti.
Tako je publika čula štošta o sigurnoj kući (sa samoodrživom baštom) u Gradačcu, za žene – žrtve rata u BiH, koje su izvan životne opasnosti, ali još nespremne za integraciju.
Drugi od primera vrednih svake pažnje je maleni hotel u Mudurnu (u Turskoj), gradu na listi svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska. Ništa posebno, da time nije napravljena protivteža deluks kompleksu arapskih Ali Baba rizorta, s druge strane brda.
Bilo je reči i o oživljavanju seoskih narodnih zadruga, koje su u velikoj meri pretekle u Sloveniji iz pedesetih godina, ostajući u javnom vlasništvu. Validni recept u Škotskoj je obučiti ruralno stanovništvo kako da od projektnog (državnog) novca otkupi zemlju od veleposednika, i tako napravi značajnu bazu poljoprivrednih parcela, u svojini samih ratara.
Za sve inicijative aktivista, uputno je – ne ići protiv duha lokalne zajednice, kako je naglasio Josh Doble, šef odeljenja za politiku i zagovaranje pri Community Land Scotland. Tu zajednicu Doble je osnovao u nameri da utiče na zemljišne reforme na nacionalnom i regionalnom nivou u Velikoj Britaniji.
Dizajn i solidarnost, ali nema vize za kenijskog aktivistu
U debati na temu kako da nas dizajn aktivira u ime solidarnosti, uzeli su učešća Alenka Kreč Bricelj (Slovenija), Maja Lalić (Srbija), Annelys De Vet (Belgija- Holandija) i Fredrick Sino Santana (Kenija). Poslednji se u panel uključio preko Zoom platforme.
Jer, austrijske i slovenačke vlasti nisu odobrile Santani vizu da (fizički) prisustvuje Forumu, što će docnije postati lajtmotiv ove sesije.
Lalić, po struci arhitektkinja, prvo se osvrnula na aktuelnu situaciju u Srbiji, gde su vladajuće strukture pretvorile građevinski sektor u glavni poligon korupcije – sektor koji, umesto da gradi jedno društvo, stvara nepremostive podele, deluje bez vizije, bez odgovornosti i sa pogubnim dalekosežnim posledicama po prirodu, arhitektonsku baštinu, javni interes i – kako smo tragično videli na primeru železničke stanice – odnosi čak i ljudske živote.
Zatim je ona prezentovala rad organizacije Mikser, koju je osnovala 2006, u težnji da umreži mlade kreativce sa svih meridijana. Pored organizovanja Mikser festivala, udruženje aktivno radi na podizanju svesti lokalne zajednice.
Neveseli povod jedne od tih kampanja bio je prvi veliki talas migranata, na leto 2015, kada je na stotine hiljada izbeglih pristiglo u Srbiju, konkretno – u Beograd. Konkretne su bile i mere koje je Mikser preduzeo, napravivši Miksalište, gde je migrantima pružana medicinska, pravna, psihološka i socijalna pomoć, dnevno sklonište sa humanitarnom kuhinjom…
Tu su se korisnici osećali prihvaćenim, unesrećeni pogrešnim politikama matičnih država, ali i onih kroz koje su prolazili, i onih kojima su hrlili.
„Pogrešna politika“ blaga je sintagma za ono što se dešava u Palestini, a spremalo se godinama pre trenutnog genocida. Annelys De Vet je stoga krenula u razmišljanje kako neko iz sveta dizajna može da utiče na tamošnje društveno-političke promene.
Rešenje je našla u participativnom dizajnu, suosnivajući platformu Disarming Design from Palestine. U toj platformi mahom su angažovane palestinske zanatlije i dizajneri, koji svojim radom popularišu vrednosti kao što su empatija, pluralizam, briga, inkluzija i slične.
Alenka Kreč Bricelj usmerena je na ekologiju, pa sa svojim kolektivom Smetumet otpadne materijale pretvara u upotrebne predmete. Umeće rešavanja kriznih situacija posledica je njenog ličnog iskustva života sa invaliditetom, ali i blage naravi, kako se moglo zaključiti.
Nikako iz geta
Kenijac Santana je programski koordinator Kibera art distrikta u Najrobiju. Kroz promociju lokalnih talenata, od graffiti umetnika do modnih kreatora i skulptora, Santana nastoji da razbije stereotipe o mnogoljudnom slamu, praktično – getu, u kome se njegov Distrikt nalazi.
Ovaj put mu nije uspelo da predrasude razobliči u direktnom susretu sa publikom, budući da mu je zabranjeno da kroči u Sloveniju. Stoga je Meta Štular zapitala – a kako da se reši ova situacija?
Prva se snašla Maja Lalić, pozvavši Santanu na Mikser festival, na teritoriju (još uvek) izvan EU. Zatim je predložila da se napiše pismo evroparlamentarcima i ukaže na ovu bruku, a da ovaj dopis svi prisutni potpišu.
Svoj apel arhitektkinja je argumentovala modelom „buke“ što su je podigli srpski pobunjeni studenti i aktivisti, ne bi li nadležni višeg ranga „osetili neprijatnost zbog svojih pogrešnih odluka“.
Migrantska kuhinja
Vezivno tkivo između suprotstavljenih strana, ili onih što se najbolje ne razumeju, može da bude hrana, pa i mi kažemo da „put do nečijeg srca vodi preko stomaka“.
Iz tog razloga na sve strane prave se solidarne, kolektivne i slične kuhinje, kako je istaknuto na panelu Kako migrantska kulinarska praksa iznova definiše kulturne granice.
Problematiku sve intenzivnije potrošnje kad je odeća u pitanju, osvetlila je sesija Moda budućnosti: između zanata, zajednice i održivosti. Naziv panela Moć regeneracije: uloga dizajna u društveno-ekološkoj krizi, dovoljno je rečit u sklopu ostalih forumskih zbivanja.
Sesija Međunarodne rezidencije: kreativno produbljivanje ili dizajn bez konteksta, otvorila je pitanje kreativnog udruživanja na sve raspoložive načine, i neke nove, kojima put prte institucije poput Rog centra.
Uvod u polemiku napravili su evropski zvaničnici, svesni da je uloga „meke moći“ kreativnosti ključna u napetim geopolitičkim situacijama, ali samo ako se stvore adekvatni mehanizmi, od kojih su neki ovde i ponuđeni.
Pravo zadovoljstvo (i čast) bilo je biti neko od stotina prisutnih na Rog forumu, ali i odgovornost. Sa novim saznanjima, mi prosto moramo da budemo kolovođe ili karike u lancu poboljšanja naših zajednica.
I sve ono čime se bavimo može postati angažovana umetnost, ako pažljivo osluškujemo i reagujemo na svaku vrstu nepravde.
