Ponovo je Kragujevac bio prestonica Srbije, i to, reklo bi se, ne samo u simboličkom smislu. Na kilometrima dugom Lepeničkom bulevaru i ulicama koje se ulivaju u njega, te okolnim trgovima pružala se kolona studenata i građana iz cele Srbije koji su se okupili u šumadijskoj i prvoj prestonici Srbije da masovnim demonstracijama obeleže dan državnosti, Sretenje, i zatraže ispunjenje studentskih zahteva.
Oni su vezani za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je, kako se osnovano pretpostavlja, usled teških koruptivnih radnji, došlo do rušenja rekonstruisane nadstrešnice pri čemu je život izgubilo 15 građana. Faktički, pobunjeni studenti svih domaćih univerziteta zahtevaju vraćanje otete države njenim građanima, uspostavljanje pravne države, odnosno poštovanje ustava i zakona koji bi važili jednako za sve žitelje Srbije, što već decenija unazad, a u poslednjih dvanaest godina naročito, nije slučaj.
OGRANIČENJE SAMOVLAŠĆA
Studenti i građani iz cele Srbije okupili su se u Kragujevcu, u kojem je, 15. februara 1835, u tadašnjoj prestonici Srbije donet prvi srpski (Sretenjski), jedan od najmodernijih ustava tog vremena u Evropi. Njime je vlast u tadašnjoj Autonomnoj kneževini Srbiji podeljena na izvršnu (knjaz Miloši i Državni savet), zakonodavnu (Skupština) i sudsku koja je, kako je to njegov tvorac, novinar Dimitrije Davidović, naveo, bila nezavisna od prethodne dve. Suština Sretenjskog ustava, čijem donošenju je prethodila Miletina buna, svodila se na ograničavanje svevlašća i samovlašća knjaza i gospodara Miloša Obrenovića.
Donošenje Sretenjskog ustava 1835. uveličano je predstavom tada formiranog Knjaževsko srbskog teatra (KST) koji je, pod upravom Joakima Vujića, za knjaza Miloša i njegove goste izvelo predstavu „Fernando i Jarika“. Glumci sadašnjeg ansambla Knjaževsko srpskog teatra pre nedelju dana obavestili su nadležne i javnost da podržavaju studente, te da neće da učestvuju u ovogodišnjem državnom obeležavanju Sretenja.
Sto devedeset godina kasnije, Srbija se ponovo suočava sa istim problemom, svevlašćem i samovlašćem novog „gospodara“, samozvanog vrhovnog komandanta i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je, prema oceni pobunjenih studenata i građana, pogazio Ustav i važeće zakone, te u potpunosti uzurpirao svu vlast u Srbiji, oteo državu i razorio sve njene institucije, što za posledicu ima kriminalizaciju države i društva, oličenu u sistemskoj korupciji, čije žrtve su i 15 građana koji su izgubili živote ispod novosadske nadstrešnice.
ENERGIJA PROMENE
Desetine hiljada pobunjenih studenata i građana Srbije, na Sretenje je u Kragujevcu, obeležavajući donošenja prvog srpskog ustava, tražilo ono što su pre 190 godina zahtevali njihovi preci – ograničavanje svevlašća uzurpatora vlasti – nekada donošenjem, a sada poštovanjem Ustava države. Važno je precizirati – na Sretenje 1835. u Kragujevcu nije donet „prvi moderan ustav“, nego prvi ustav i to, ponovimo, Srbije kao Autonomne kneževine u sastavu Osmanske imperije.
Desetine hiljada pobunjenih studenata i građana Srbije, na Sretenje je u Kragujevcu tražilo ono što su pre 190 godina zahtevali njihovi preci – ograničavanje svevlašća uzurpatora vlasti – nekada donošenjem, a sada poštovanjem Ustava države
Ako je doček studenata pešaka iz Niša, Novog Sada, Beograda, Novog Pazara, Kraljeva, Čačka, Jagodine, Gornjeg Milanovca i drugih mesta, bez imalo preterivanja, bio veličanstven i dirljiv, celokupni protest u Kragujevcu nosio je energiju kakva se, prema stavovima učesnika brojnih demonstracija u Šumadiji i Beogradu, od 9.marta, preko 5. oktobra do danas, retko gde mogla da oseti. Protest u Kragujevcu bio je čista emocija, praćena nadom da bi demonstracije studenata i građana na Sretenje u Kragujevcu mogle da predstavljaju svojevrsnu prekretnicu kad je politička budućnost Srbije u pitanju.
Doskorašnji predsednik Sindikata Zastave oružja Dragan Ilić u izjavi za RADAR podseća da su Šumadija i Kragujevac sredine iz kojih je „jednom sve počinjalo“, da je ovde začeto formiranje države, da je u Kragujevcu formiran prvi radnički pokret, koji su činili radnici Topolovnice, a koji su se, pod barjakom Samouprave, još davne 1876. borili i izborili za politička prava radnika.
Borba za egzistencijalna i politička prava radnika u Kragujevcu trajala je i u potonjim decenijama, a jedan od najznačajnijih protesta ovdašnjih trudbenika zabeležen je u leto i jesen 1996. Tada se oko 7.000 Zastavinih oružara, predvođenih legendarnim radničkim vođama Zoranom Nedeljkovićem Medom i Dragutinom Stanojlovićem Bajom, sedmonedeljnim uličnim protestima izborilo za ispunjenje radničkih zahteva. Prema oceni svih ozbiljnih poznavalaca radničkog pokreta u Srbiji oni su trasirali put potonjim građanskim protestima u Srbiji (u jesen i zimu 96-97), zbog pokradenih lokalnih izbora, što je bio početak pada režima Slobodana Miloševića.
USTAV NIJE SAMO SLOVO
Nekada su Zastavini oružari trasirali put političkim promenama u Srbiji, danas to čine pobunjeni studenti koji svojom energijom, upornošću i istrajavanjem na postavljenim zahtevima, oslobađaju ostale građane straha i krče put prema neophodnim promenama. Skup u Kragujevcu je i najmasovniji i najenergičniji do sada i čini mi se da predstavlja svojevrsnu prekretnicu, u smislu da je borba studenata i građana nezaustavljiva, da počinje da dobija konkretne političke obrise i da više ne može da se završi bez rezultata. Pozitivnog po njih i većinu građana Srbije, siguran sam. Otuda je Kragujevac ponovo potvrdio svoju istorijsku ulogu kad su uspostavljanje ili obnavljanje državnosti i ustavnosti u pitanju, smatra Ilić.
Predsednik Udruženja građana „Nova svetlost“ Jugoslav Ristić smatra da nema tog grada u Srbiji koji je Aleksandar Vučić, od kad je na vlasti, toliko marginalizovao i ponižavao kao što je to činio sa Kragujevcom
Predsednik Udruženja građana „Nova svetlost“ Jugoslav Ristić smatra da nema tog grada u Srbiji koji je Aleksandar Vučić, od kad je na vlasti, toliko marginalizovao i ponižavao kao što je to činio sa Kragujevcom. Ristić navodi da su za vreme Vučićeve vladavine svi novoizgrađeni i projektovani magistralni putni pravci i železničke pruge u širokom luku zaobišle Kragujevac, iako je ovaj grad sedište moćnih stranih kompanija.
U poslednjih dvanaest godina, koliko je Vučić na vlasti, država u Kragujevac nije dovela nijednu ni inostranu, ni domaću investiciju. Zato, ako negde treba da bude „verifikovan“ početak Vučićevog pada sa vlasti, onda to, smatra Ristić, treba da bude baš Kragujevac, s time što će, prema njegovim rečima, borba za promene u Srbiji trajati barem još nekoliko meseci.
PIJETET I ZAVET
Sretenjski protest u Kragujevcu bio je, prema oceni brojnih učesnika, organizovan perfektno. Za studente i građane kako iz Kragujevca, a još više za one koji su došli iz drugih gradova i mesta iz cele Srbije bili su postavljeni brojni štandovi sa hranom i osvežavajućim pićama, i to ne samo na Lepeničkom bulevaru, nego i u drugim ulicama, trgovima, kao i kraj Spomenika palim Šumadincima (delo Augustina Augustinčića) u Malom parku u bulevaru Kneza Mihaila, koji se nadovezuje na Lepenički bulevar.
Pored Ćiftine ćuprije, u Lepeničkom bulevaru, postavljeno je 15 praznih stolica sa imenima žrtava srušene nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu
Na brojnim lokacijama bile su organizovane službe medicinske pomoći, postavljen je i štand za prikupljanje pomoći deci oboleloj od raka… Na raskrsnici kod Zastavinog i dvomostovlja, koje vodi prema porti Stare Miloševe crkve, bila je postavljena bina na kojoj je oko 18 sati počeo kulturni program. Pored Ćiftine ćuprije, u Lepeničkom bulevaru, postavljeno je 15 praznih stolica sa imenima žrtava srušene nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U Kragujevac su tokom celog dana stizale kolone automobila i autobusa sa građanima iz cele Srbije. Više stotina bajkera iz Beograda i Kragujevca nešto iza 14 časova spektakularno je Lepeničkim bulevarom stiglo do bine kod Zastavinog solitera. Sretenjski protest u Kragujevcu počeo je u rano jutro i trajao je 15 sati, po sat za svaku od žrtava novosadskog zločina, odnosno do sedam minuta iza ponoći. Ostavljena je mogućnost da građanski plenum odluči drugačije.
