Kompanija Resalta odlučno i u celosti odbacuje sve implikacije i neistinite tvrdnje date u tekstu naslovljenom: „Partnerstvo po receptu režima“ koje se odnose na njeno poslovanje u Republici Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, te navodnu spregu sa javnim vlastima, i odgovorno tvrdi da je svaki projekat na kojem je angažovana dobijen i sproveden u potpunosti u skladu sa svim merodavnim propisima i najboljim praksama na tržištu.
Uvodne napomene o kompaniji Resalta
Resalta je vodeća regionalna kompanija u oblasti pružanja energetskih usluga, pre svega unapređenja energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, dekarbonizacije i ukupnog smanjenja uticaja na životnu sredinu poslovanja privrednih društava kao i operacija javnih subjekata. Prisutna je u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Češkoj, a uskoro se očekuje i početak poslovanja na drugim tržištima Centralne i Istočne Evrope.
Srž Resalta poslovnog modela je da klijentu – bilo javnom bilo privatnom – može da ponudi potpuno preuzimanje investicije, projektovanja, instalacije, izgradnje i ukupne implementacije projekta, uz znatne finansijske i energetske uštede koje klijent ostvaruje odmah, kao i fiksnu (ili predvidljivu) naknadu za uslugu, tehnološko unapređenje procesa i dugoročno upravljanje i održavanje. Pritom, rizik projekta je u celosti na strani Resalte tokom čitavog ugovornog perioda, a klijent može da se u potpunosti posveti svojoj osnovnoj delatnosti i tako „sačuvan“ kapital (odsustvo sopstvene investicije) iskoristi za druge ciljeve. I to jednako važi bilo da se radi o biomasi, toplotnim pumpama ili kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije, bilo da su u pitanju solarne elektrane, efikasna LED rasveta, javna ili privatna, optimizacija toplotne energije u industrijskim procesima, energetska obnova zgrada, kompenzacija reaktivne energije ili pak složeni procesi dekarbonizacije velikih privrednih sistema.
Kao rezultat navedenog, kompanija Resalta u Srbiji posluje isključivo sa premijum segmentom privrede (uglavnom internacionalne proizvodne korporacije koje su veliki potrošači energije i imaju usvojene ESG strategije) kao i jedinicama lokalne samouprave i pruža raznorodne i kompleksne usluge u spomenutim oblastima, na veliko zadovoljstvo samih klijenata, koji imaju jasan cilj dekarbonizacije poslovanja i unapređenja njegove održivosti. Ovo naročito u kontekstu međunarodno preuzetih obaveza Republike Srbije u pogledu smanjenja emisija ugljen-dioksida i drugih ciljeva transparentnog i održivog poslovanja.
Ono što nas spaja u Resalti je zajednički osećaj svrhe i realnog doprinosa zajednici u kojoj poslujemo. To se pre svega ogleda u očuvanju životne sredine i smanjenju štetnih emisija koje naši projekti ostvaruju, ali i merljivom povećanju energetske efikasnosti naših klijenata i finansijskim uštedama koje „oslobađaju“ sredstva za dalji razvoj.
Kada smo počinjali, ESCO („energy service company“) koncept je bio sasvim pionirski, i zapravo prisutan samo u najrazvijenijim privredama, poput Nemačke i Japana. Stoga je ogroman napor bio potreban kako bi se svest o njegovim prednostima raširila u regionu Jugoistočne Evrope i kako bi on zaista zaživeo u regulativi i praksi. Deceniju nakon osnivanja Resalta grupacije, ponosno možemo da kažemo da smo lideri na tržištima Slovenije, Hrvatske, Srbije, Češke i Rumunije, te da smo sproveli oko 300 takvih projekata u javnom i privatnom sektoru, uz smanjenje preko 100.000 tona ugljen-dioksida i drugih štetnih materija.
Bez ušteda za klijenta nema posla za Resaltu, a tehnološka neutralnost je, van svake sumnje, jedna od naših osnovnih prednosti na tržištu. Nismo ekskluzivno vezani ni za jednog pojedinačnog proizvođača opreme ili podizvođača, već uvek iznova tražimo optimalna i tehnološki superiorna rešenja, skrojena tačno po meri konkretnog projekta, uz imperativ vrhunskog kvaliteta, dostupnosti servisa i blagovremenog reagovanja. Drugačije ne bismo ni imali ambiciju da se upustimo u dugoročne poslovne aranžmane sa našim klijentima, koji u određenim slučajevima traju i do 25 godina.
Stoga, da bi se pravilno razumeo kontekst i smanjio prostor za manipulacije činjenicama, smatramo da je potrebno načiniti nekoliko načelnih napomena, i to:
- da se radi o izuzetno kompleksnim uslugama i poslovnim modelima uz preuzimanje celokupne investicije, koje je – čak i globalno posmatrano – izuzetno mali broj privrednih subjekata uopšte spreman da ponudi na tržištu;
- da se radi o poslovnom modelu koji je nastao na mnogo razvijenijim tržištima (poput Nemačke i Japana) i koji je do pre petnaest godina bio apsolutna nepoznanica ne samo kod nas, već i na teritoriji Centralne i Istočne Evrope, na kojima Resalta Grupa danas uspešno posluje (Slovenija, Češka, Hrvatska, Srbija i Rumunija).
Bitne činjenice iz kojih proizlazi očigledna neosnovanost i proizvoljnost istaknutih navoda
Suština ESCO poslovnog aranžmana ogleda se u tome da klijent sve rizike u vezi sa projektom u celosti prenosi na ESCO kompaniju koja preuzima i investiciju i sve aktivnosti na projektu, i za to joj jedino plaća redovnu mesečnu naknadu – bez obaveze obezbeđivanja sredstava za konkretnu investiciju (odnosno, u odnosu na javni sektor – bez povećanja javnog duga).
Dakle, da bi određeni privredni subjekat, poput Resalte, uopšte mogao da pruži ovakve usluge, neophodno je ne samo da ima specijalizovani stručni kadar (inženjeri, ekonomski, pravni i poreski eksperti), već i izrazito visok nivo operativnog kapitala spremnog za dalje investiranje, budući da pružaoci energetskih usluga snose trošak potrebne investicije u celosti.
Važno je istaći i da su propisi koji su omogućili pružanje energetskih usluga na području Republike Srbije i stvaranje ESCO tržišta stupili na snagu tek sredinom 2015. godine, te da su prvi javni projekti dodeljeni tek 2016. godine, nakon uspostavljanja tržišta i stvaranja potrebnih pretpostavki za realizaciju ovakvih projekata. Resalta je, ponosno, bila pionir u kreiranju ovog tržišta u Srbiji.
Stoga je suštinski netačno implicirati da je početak poslovanja ESCO kompanija (uključujući i Resaltu) u navedenom periodu vezan za bilo koji drugi događaj osim za samu regulativu koja je – nakon dvogodišnjeg rada ekspertskih internacionalnih timova savetnika – najzad usvojena u Republici Srbiji. Nikakve veze to nema niti sa kompanijom Postscriptum Ventures niti samim gospodinom Markom Krandalom, koji je donedavno uistinu bio jedan od krajnjih, i manjinskih, suvlasnika Resalte, a naročito to nikakve veze nema sa bilo kojim drugim političkim ili kakvim ostalim neposlovnim i sa regulacijom nepovezanim okolnostima ili događajima.
U datom tekstu se, dalje, netačno navodi kako je investicioni fond PostScriptum Ventures S.à.r.l. u trenutku pisanja spornog teksta „jedan od vlasnika Resalte“, s obzirom na to da je vlasnik Resalta Grupe sada škotska grupacija Aggreko, jedan od lidera u oblasti privremenog i modularnog snabdevanja energijom, osnovana 1962. godine u Glazgovu. Radi se o internacionalnom i izuzetno uspešnom i cenjenom poslovnom konglomeratu u oblasti energetike čiji su klijenti, primera radi, Formula 1 i Olimpijske igre, a koji posluje na tržištima Severne Amerike, Zapadne Evrope i drugde. Pojašnjenja radi, PostScriptum Ventures S.à.r.l. je donedavno predstavljao jednog od manjinskih članova (sa vlasništvom koje je variralo između 16 i 20%) u izrazito kompleksnoj vlasničkoj strukturi (gde je između ostalih bio i Evropski investicioni fond), bez mogućnosti da samostalno upravlja poslovanjem Resalta Grupe. A sve i da je mogao da samostalno upravlja, što nije slučaj, radi se o kompaniji sa vrhunskom reputacijom i globalnim referencama u oblasti obnovljivih izvora energije.
Dalje, spominjanje u negativnom kontekstu projekta energetske sanacije 49 javnih objekata u Ljubljani je, najblaže rečeno, apsurdno, s obzirom na to da je projekat sufinansiran od strane EU, Republike Slovenije i Grada Ljubljane, a 2019. godine je dobio nagradu od strane Evropske komisije EU za najbolji projekat energetske efikasnosti realizovan u Evropi (tzv. European Energy Service Award), što je javno dostupni podatak (https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/fr/ip_20_242). Predmetni projekat nema nikakve veze sa političkim uticajima kakvi se impliciraju u tekstu, a činjenica da je sufinansiran iz kohezionih sredstava EU može samo da posluži kao primer dobre evropske prakse, na koji i Srbija treba da se ugleda.
Što se tiče postupka dodele javnog ugovora u Kragujevcu, ponovo se propušta navođenje nekoliko bitnih činjenica, i to:
- da se radi o najvećem projektu javno-privatnog partnerstva iz oblasti energetske efikasnosti u Srbiji do sada, koji će uz skoro 80% energetskih ušteda rezultirati i sa 20% finansijskih ušteda za Grad Kragujevac,
- da se radi o prvom JPP projektu u kojem je raspisan javni poziv za kombinovano pružanje više navedenih energetskih usluga (rekonstrukcija celokupnog sistema javnog osvetljenja i energetska obnova više javnih zgrada – škola i vrtića na području Grada Kragujevca), te
- da je postupak dodele javnog ugovora bio organizovan kao otvoreni postupak, na kojem su mogli da učestvuju ne samo samostalni ponuđači, već i konzorcijumi domaćih i stranih pružalaca energetskih usluga.
S tim u vezi, apriorno negativno kvalifikovanje okolnosti da je pristigla samo ponuda kompanije Resalta ne zaslužuje naše posebno izjašnjavanje, jer potvrđuje sve prethodno navedeno u vezi sa kompleksnošću predmetnih usluga, visinom potrebne investicije za realizaciju projekta (podsećamo da iznos investicije u celosti snosi Resalta, a da se njoj kroz redovne mesečne naknade investicija otplaćuje u periodu od 15 godina od uspešnog puštanja u rad projekta, dok Grad ostvaruje finansijske uštede već od prvog dana projekta), te prisutnom nerazvijenošću tržišta energetskih usluga u našoj zemlji, naročito u oblasti energetske sanacije javnih zgrada. Postupak nabavke je svakako bio otvorenog tipa, i svako zainteresovano lice, uključujući i konzorcijume stranih lica, mogli su punopravno učestvovati u postupku.
Dalje, što se tiče razloga i referenci za angažovanje konkretnog podizvođača (Emporio Tim) na konkretnom projektu javno-privatnog partnerstva u Kragujevcu, na prvom mestu je potrebno istaći da je poslovni model Resalta Grupe na svim tržištima zasnovan na angažovanju podizvođača za izvođenje konkretnih radova na projektu po sistemu „ključ u ruke“ i po principu tehnološke neutralnosti. Ni u jednom poslovnom segmentu nismo vezani za bilo kog pojedinačnog dobavljača, i dičimo se tehnološkom neutralnošću i podizvođačkim agnosticizmom kao jednim od ključnih temelja našeg ukupnog poslovanja. Prostije rečeno, Resalta će angažovati svakog podizvođača koji u datom trenutku i za dati projekat ponudi najbolje uslove, uz potrebu ispunjavanja svih neophodnih referenci i preduslova. Primera radi, u sličnom JPP projektu rekonstrukcije javne rasvete u Novom Kneževcu, čija se implementacija u ovom trenutku bliži kraju, i na koji smo takođe ponosni, angažovali smo potpuno drugog podizvođača, jer je u tom trenutku dao najbolju ponudu.
S tim u vezi, važno je razumeti da Resalta, kao ni bilo koja druga članica Resalta Grupe, ne zapošljava lica (montere, instalatere) koja će neposredno izvoditi potrebne radove, ne poseduje tešku mehanizaciju, alate i druga sredstva za izvođenje „fizičkih“ radova na projektu, već se taj deo svakog posla dodeljuje izabranim podizvođačima, primenom internih procedura Resalta Grupe, a na osnovu prikupljenih ponuda zainteresovanih ponuđača. Resalta, s druge strane, superiornošću svojih tehničkih rešenja i inženjerskom izvrsnošću izrađuje projekat, upravlja projektom, i finansira projekat u celosti. Takođe je netačno spomenutog podizvođača navoditi kao javnog partnera, jer je u ovom konkretnom projektu jedino Resalta izabrani privatni partner Grada.
Radi izbegavanja daljih proizvoljnih tumačenja, napominjemo da je izabrani podizvođač u konkretnom poslu u Kragujevcu angažovan isključivo u delu u kojem ima potrebno profesionalno iskustvo i reference (rekonstrukcija sistema javnog osvetljenja koje je ranije izveo, npr. u Nišu, Pirotu, Majdanpeku), a ne u delu obnove zgrada, pri čemu treba istaći da na tržištu Srbije ni nema mnogo podizvođača sa svim traženim referencama, te je u ovom slučaju izbor mogućih podizvođača svakako bio vrlo sužen (za razliku od, na primer, tržišta solarnih projekata, gde smo takođe intenzivno prisutni). Takođe, na svim navedenim projektima u javnom sektoru se do današnjeg dana ostvaruju uštede u iznosima većim od garantovanih ušteda po datim javnim ugovorima, i to je veliki benefit ovih projekata uz smanjenje ugljeničkog otiska i tehnološko unapređenje sistema, što su autori teksta lako mogli proveriti, kontaktiranjem energetskih menadžera i drugih nadležnih organa navedenih jedinica lokalne samouprave.
Dalje, ovim podsećamo i na to da, u skladu sa važećim odredbama Zakona o privrednim društvima, privredno društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje u skladu sa propisima o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom. U spornom tekstu se, međutim, implicira da Resaltini podizvođači nisu kvalifikovani za obavljanje poverenih im poslova, što je takođe u celosti netačno.
Sve navedene činjenice autori teksta jednostavno propuštaju da navedu, ali ne i da – bez bilo kakvog dokaza za svoje tvrdnje – celokupno poslovanje Resalte, odnosno Resalta Grupe, bez bilo kakvih prethodnih provera predstave u izrazito negativnoj konotaciji i beskrupulozno etiketiraju dovođenjem u vezu sa vlašću, i pojedinim pravnim i fizičkim licima sa kojima Resalta nema apsolutno nikakve veze, osim da posluje na području iste države (koja predstavlja tek jedno od tržišta na kojima Resalta Grupa uspešno posluje i uživa poverenje najvećih multinacionalnih kompanija na svetu, sa nultom tolerancijom u oblasti zaštite od korupcije!).
U vezi sa indicijama datim u spornom tekstu oko navodne sprege sa vlašću, primer koji ih takođe rečito demantuje je situacija iz marta i aprila 2023. godine, kada je Resalta u Srbiji preuzela vodeću ulogu u zalaganju za zaštitu koncepta tzv. prozjumera u Srbiji, odnosno kupaca-proizvođača iz obnovljivih izvora energije. Naime, tadašnji predlog Ministarstva rudarstva i energetike, rukovođen smernicama i preporukama EPS-a kao i Elektrodistribucije Srbije, bio je da se, praktično uz vrlo svedenu javnu raspravu, koncept kupaca-proizvođača skoro „preko noći“ gotovo ukine, retroaktivno, odnosno svede na maksimalni kapacitet do 150 kW, uz maglovita objašnjenja u pogledu potrebe da se „održi stabilnost elektroenergetskog sistema“. Kompanija Resalta je reagovala već prvog dana nakon te vesti, okupila industriju, i nakon mesec i po dana snažne i široke inicijative i višestrukih aktivnosti i sastanaka sa mnogim zainteresovanim stranama uspela da „okupi“ 13 najrelevantnijih poslovnih asocijacija u Srbiji (uključujući, na kraju, i samu Privrednu komoru Srbije) i podnese zajednički predlog koji je spomenuto Ministarstvo na kraju moralo da uvaži – a to je da se kapacitet privremeno podigne do 5MW dozvoljene instalisane snage, čime je, makar privremeno, sačuvano pravo privrede na sopstveno snabdevanje energijom, i to u situaciji kada je struja značajno poskupela. Ovo je direktni primer angažovanja kompanije Resalta na širim društvenim ciljevima i suočavanja javnih subjekata – poput Ministarstva rudarstva i energetike, EDS-a i EPS-a – sa legitimnim potrebama privrede. Zahvalni smo i samim spomenutim imaocima javnih ovlašćenja što su na kraju imali sluha za potrebe privrede.
Konačno, kompanija Resalta sa žaljenjem konstatuje da je duboko razočarana stanjem u kojem se novinarstvo kao profesija u Republici Srbiji trenutno nalazi, kao i ustaljenom praksom da se pravna i fizička lica od strane značajnog broja novinara i redakcija neosnovano etiketiraju i po automatizmu „smeštaju u određene tabore“, čime im se bez bilo kakvih dokaza bespovratno uništavaju lično dostojanstvo i ugled koji uživaju u profesionalnoj zajednici. Naročito uzimajući u obzir profesionalnost redakcije „Radara“, čije iskustvo i znanje principijelno veoma cenimo, iskreno se nadamo da će ovakav vid nestručnog, tabloidnog i senzacionalističkog izveštavanja prestati da se primenjuje u praksi, a da će etiketiranje na osnovu očiglednih neistina, poluproverenih informacija i „kafanskih priča“, kao odraz šire polarizacije koja je prisutna u našem društvu, u najskorijoj budućnosti ostati iza nas. U protivnom, bićemo prinuđeni da protiv ovakvih neistinitih navoda pokrećemo pravne postupke, a to svakako nikome nije niti treba da bude cilj.
