Ako ni posle šest meseci od upotrebe zvučnog sredstva protiv mirnih građana nema uverljivog zvaničnog objašnjenja šta se desilo 15. marta u centru Beograda, a u međuvremenu je, 5. septembra u Novom Sadu, upotrebljeno snažno hemijsko sredstvo protiv demonstranata, šta je verovatnije da će se pre desiti – da li će zbog ugrožavanja zdravlja i života ljudi neko biti kažnjen, ili ćemo dobiti novi razlog za sumnju u upotrebu nedozvoljenih sredstava sa ciljem gušenja pobune koja ne prestaje?
Za sada imamo ponavljanje obrasca iz slučaja „zvučni top“. Napad na demonstrante je u oba slučaja suštinski bio najavljen (uoči skupa u martu Aleksandar Vučić je najavljivao „sviranje kraja“ u večernjim časovima, a uoči skupa 5. septembra policija se oglasila saopštenjem u kome najavljuje napad na sebe i „odgovor“ na njega).
Posle oba napada usledila je negacija da se bilo šta nedozvoljeno desilo, kroz tvrdnju da policija uopšte nema sporno sredstvo. U slučaju „zvučnog topa“ negacija je evoluirala u priznanje da naprava postoji, ali da nije upotrebljena, a potom je stiglo i saopštenje ruskog FSB-a da na protestu u Beogradu nije korišćeno nedozvoljeno oružje.
U slučaju napada u Novom Sadu, u vreme pripreme ovog Radara, postojala je samo verzija MUP-a i državnih zvaničnika da nisu tačne tvrdnje studenata novosadskog PMF-a da je nezavisna laboratorijska analiza pokazala da je u univerzitetskom kampusu upotrebljen opasan gas CN, koji je u većem delu sveta zbog visoke toksičnosti i ozbiljnih zdravstvenih posledica izbačen iz upotrebe i zamenjen gasom CS.
Najnovije rusko saopštenje nije se ticalo konkretnog skandala, ali jeste bilo usmereno protiv građana koji se bore za pravdu: u tekstu koji je potpisala Spoljna obaveštajna služba te zemlje (SVR) tvrdilo se da iza „nemira u Srbiji“ u kojima učestvuju mladi stoji EU, te da će godišnjica pada nadstrešnice 1. novembra biti iskorišćena za dovršavanje „srpskog Majdana“, a kao prilog serviran je spisak medija koji se, kažu, „bave ispiranjem mozga srpske omladine“.
A šta imamo od činjenica? Pre svega, značajan broj javnih svedočenja o posledicama silovite policijske akcije, koje su prevazilazile uobičajeno dejstvo suzavca, odnosno kratkotrajno suzenje očiju – građani su se žalili da su imali opekotine po koži, povraćali su i padali u nesvest, mnogo su kašljali, a simptomi su trajali nekoliko dana. Sve su to, inače, simptomi karakteristični za izloženost gasu CN. Snimljeni su i policajci koji kleče i povraćaju zbog udisanja upotrebljenog sredstva.
Simptomatično je i da je policija skupljala ispaljene patrone, a da na onima koje su studenti ipak pronašli nije pisalo ništa. Tačnije, oznake su sastrugane.
Nekoliko profesora Hemijskog fakulteta u Novom Sadu ocenilo je da je studentska analiza kredibilna a zaključak validan. Sami studenti poručili su pripadnicima MUP-a i relevantnim organima vlasti da su spremni da predaju deo prikupljenih uzoraka na dodatnu analizu: „Mi se ne bojimo istine i stojimo iza svojih rezultata. Hoćete li vi konačno pokazati hrabrost i transparentost ili ćete i dalje skrivati ono što javnost ima pravo da zna“, pitali su.
Da je skrivanje verovatnije ne ukazuje samo slučaj „zvučni top“, već i ono što se desilo našem novinaru Vuku Cvijiću tokom protesta 15. avgusta u Beogradu: policajac ga je isprskao sprejom od koga je privremeno oslepeo, a osećao je i pečenje po vratu. Redakcija Radara uputila je tada zahtev tužilaštvu da hitno utvrdi ko je ugrozio Cvijića i koja je materija upotrebljena u spreju kojim je isprskan, a odgovor još čekamo.
