Dugačak put prešao je Marko Kričak, nekadašnji prodavac luksuznih automobila u beogradskom predstavništvu Poršea, prepoznatljiv po luksuznom roleksu, do komandanta Jedinice za obezbeđenje u MUP-u. Taj put vodio je preko lovišta na Goliji (sa Zvonkom Veselinovićem), banjičkog visa (sedište BIA u kome je donedavno stolovao Bratislav Gašić) i doveo do toga da u paradnoj uniformi oficira policije postrojava ljude koji su u njoj proveli duže od dve decenije. Još više od toga, on je postao čovek u koga predsednik gleda i na koga računa u budućnosti. A to u ovim nemirnim danima nikako nije mala stvar.
Prodavac sa roleksom
Svojim umećem servisiranja vozila Zvonka Veselinovića, prijateljstvom skovanim u lovačkim pohodima, i naknadno stečenoj sklonosti ka luksuzu, Kričak se nametnuo kao bezbednosno proveren i odličan kadar za Bezbednosno-informativnu agenciju. Na zaprepaštenje ljudi koji su u BIA proveli radni vek, prvi posao bio mu je u Petoj kontraobaveštajnoj upravi, u koju su se nekada primali samo najbolji dokazani operativci posle najmanje decenije provedene u BIA.
Marko Kričak, nekadašnji prodavac luksuznih automobila u beogradskom predstavništvu Poršea, prepoznatljiv po luksuznom roleksu, postao je komandant Jedinice za obezbeđenje zahvaljujući prijateljstvu sa Zvonkom Veselinovićem
Kako svedoče poverljivi izvori Radara, Kričak je posle mitinga 28. juna pripadnike svoje jedinice svakodnevno motivisao, a kao komandant, posle velikog mitinga na Slaviji, prvih dana jula održao je pred strojem policajaca u prostorijama jedinice u Sarajevskoj ulici u Beogradu, govor kao da se spremaju za rat.
„Predsednik nas gleda. Moramo da opravdamo poverenje, velika su očekivanja od nas…“, delovi su višeminutnog motivacionog govora koji je nekadašnji prodavac automobila održao postrojenim policajcima iz Jedinice za obezbeđenje. Izvori Radara navode da je Kričak bio posebno eksplicitan kada je reč o hapšenju „izgrednika“ motivišući svoje podređene da lišavaju slobode sve koji po njihovom viđenju krše zakon.
Ova jedinica, poslednjih godina pod njegovom komandom, korišćena je raznim povodima i na neočekivanim mestima, od aerodroma Beograd gde se borila sa nelegalnim taksistima, preko hapšenja kosovskih policajaca na administrativnoj liniji, sprečavanja ilegalnih migracija, a posebno se istakla 4. jula ove godine. Tog dana društvene mreže preplavile su fotografije rukovodećeg kadra ove jedinice namenjene za obezbeđenje državnih funkcionera i stranih diplomata, kako hapse i maltretiraju građane Beograda.
„Sve što mislite da je loše, verujte da je makar malo gore u realnosti. Primaju se ljudi koji nisu imali nikakvog dodira sa policijskim ili čak poslovima obezbeđenja“, govori izvor Radara upućen u događanja u JZO, koji je zahtevao anonimnost. „Mnogi od njih ne bi prošli osnovnu bezbednosnu proveru da je ista ikada obavljena, a kamoli da znaju policijski posao. Primaju se pojedinci koji ne poznaju razliku između prekršaja i krivičnog dela.“
Hapšenja građana i aktivista
Javnost je tokom prve nedelje jula upoznala brojne pripadnike JZO, koji su, izvan svake nadležnosti ali poštujući naredbu svog komandanta, hapsili ljude na beogradskim ulicama. Tako je na društvenim mrežama osvanula fotografija Marka Zafirovića, načelnika odeljenja u JZO koji je kod Hrama Svetog Save u audi bez tablica ubacio aktivistu sa blokada u centru Beograda.
U jedinicu se primaju ljudi koji nisu imali nikakvog dodira sa policijskim ili čak poslovima obezbeđenja. Mnogi od njih ne bi prošli osnovnu bezbednosnu proveru
Profesora klarineta u muzičkoj školi Slavenski, Vladimira Gurbelja, uhapsio je Nenad Marić, pomoćnik komandanta JZO, inače početkom prošle godine nagrađen za dostignuća u borbi protiv ilegalnih migracija na teritoriji Sombora i Subotice. Marić je bivši radnik Pete uprave BIA, iz koje je prešao u JZO, kao i Marko Kričak, u vreme kada je BIA napustio Bratislav Gašić, oktobra 2022. godine. Neposredno pre toga, pomenuta nekada elitna kontraobaveštajna uprava BIA (zadužena za zaštitu same Agencije ali i najvažnijih državnih institucija) bila je izvrgnuta nezapamćenoj blamaži kada je njena službenica uhapšena zbog odavanja informacija jednom od vođa kavačkog narko-klana.
Profesora klarineta u muzičkoj školi Slavenski, Vladimira Gurbelja, uhapsio je Nenad Marić, pomoćnik komandanta jedinice, inače nagrađen za dostignuća u borbi protiv ilegalnih migracija
Nenad Obradović Mrča još jedan je od istaknutih pripadnika JZO koji su hapsili ljude na beogradskim ulicama u prethodnim danima. Njegovo ime, doduše samo u vidu inicijala, dospelo je u medije mnogo ranije, 19. septembra 2006. kada su u vatrenom obračunu na Bežanijskoj kosi, u kafeu Đorđo, stradala tri čoveka. Napadači su iz automatske puške ubili bivšeg policajca Milana Mitrašinovića i njegovog suspendovanog kolegu Dragana Drčelića, koji su vodili obezbeđenje splava Ambis, u blizini Beogradskog sajma. Prema pisanju medija, Obradović koji je sedeo sa njima je uzvratio paljbu i usmrtio jednog od napadača, a drugog teško ranio. Generalni inspektorat poveo je istragu oko angažmana bivših i aktivnih policajaca u obezbeđenju splavova, ali njeni rezultati nikada nisu objavljeni.
Prema tvrdnjama medija, Obradović je bio blizak nekim kolegama iz MUP-a čije ime je takođe dospelo u javnost zbog pogrešnih razloga, a jedan od njih je Danijel Jovanović koji je sa suprugom Danicom (gore pomenuta bivša službenica Pete uprave BIA) optužen da je prenosio novac i obezbeđivao informacije odbeglom crnogorskom policajcu Ljubu Miloviću, visokorangiranom pripadniku kavačkog klana.
U svetlu ranije iznetih tvrdnji da su u JZO, od komandanta pa naniže primani ljudi koji nikakve veze sa policijom nemaju, indikativna je činjenica da je pripadnik njenog sastava odskora i Zoran Kiki Čaušević, nekadašnji muzičar poznat po tome da je nastupao u bendu Lepe Brene. Posebno je interesantno da je Čaušević svoju policijsku karijeru započeo u Sektoru za vanredne situacije, a potom je bio postavljen za oficira za vezu srpskog MUP-a, u Atini.
Policija unutar policije
Za razliku od militalizovane žandarmerije u izdvojenim bazama, smeštenim u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kraljevu, pripadnici JZO stacionirani su u Beogradu i najčešće su u civilnom odelu, zbog prirode posla. Odgovorni su formalno direktoru policije i ministru unutrašnjih poslova. Izvori Radara tvrde, međutim, da oni sve više prerastaju u neku vrstu pretorijanske garde i policiju unutar policije. Kao takva, ona je trebalo da bude spremna za sve potencijalno teške zadatke jedne prave političke policije,odnosno neformalni organ bezbednosti u samom MUP-u.Kao takva ona je, ističu izvori Radara, potencijalno upotrebljiva ukoliko nekim čudom policija pokuša da postupi protiv nekog visokog državnog funkcionera, a po zahtevu nadležnog tužioca.
Pripadnik JZO odskora je i Zoran Kiki Čaušević, nekadašnji muzičar poznat po tome da je nastupao u bendu Lepe Brene
Posebno je interesantna činjenica da u sastavu Jedinice za obezbeđenje deluje antiteroristički vod koji je, niko ne zna po kojoj nadležnosti, postupao 14. juna 2023. godine prilikom hapšenja tri kosovska policajca u rejonu sela Gnjilica u opštini Raška.
Lični dohoci za jedinicu, koja je odavno premašila brojku od 1.000 ljudi u svom sastavu, ne daje toliko primamljivu osnovnu platu od 120.000 dinara (za razliku od 72. specijalne brigade Vojske Srbije koja nudi start sa 250.000 dinara), ali je moguće prekovremenim satima, čije unošenje niko ne kontroliše, udvostručiti prihode. A tu je i mogućnost za napredovanje, koja nije za zanemarivanje. Posebno kada se ima u vidu da je izbor njenog čelnog čoveka napravio onaj ko ima iskustva u stvaranju „jedinica posebne namene“, poput Zvonka Veselinovića. Naime, jedan od ključnih razloga za zapošljavanje u Jedinici za obezbeđenje, jeste neposredna blizina i lični kontakt, koji njeni pripadnici imaju sa političarima na vlasti.
JZO je formalno odgovorna direktoru policije i ministru unutrašnjih poslova. Izvori Radara tvrde, međutim, da oni sve više prerastaju u neku vrstu pretorijanske garde i policiju unutar policije
Podsetimo, Veselin Milić, aktuelni šef beogradske policije (u dva mandata), vodio je ovu upravu u periodu od 2006. do 2012. godine, pre nego što je prvi put imenovan za načelnika policijske uprave za grad Beograd. Ipak, izvori Radara ističu da na percipirani značaj jedinice za obezbeđenje najbolje ukazuje činjenica da je nekadašnja uprava za zaštitu bila primalac novca koji je preko firme koju je kontrolisao Miša Radulović zvani Banana (saradnik Darka Šarića) poklonila novac za renoviranje streljane i teretane, još daleke 2013. godine.
Jedinica koja je kao uprava oformljena aprila 2004, posle ubistva premijera Zorana Đinđića zbog kriminalnih propusta u njegovom obezbeđenju, a bez ikakve odgovornosti za one koji su takav epilog dopustili, nastavlja svoj put i razvoj kao paradigma stanja srpske policije razorene lojalnim, a nestručnim kadrovima i korupcijom.
