Kada je u junu predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put pomenuo da neće ništa da se počinje vezano za eksploataciju litijuma u Srbiji, dokle god „Nemci“ ne budu garantovali da ćemo da imamo čiste reke i čiste planine, mnogo toga je ostalo nejasno. Pre svega, ko su ti apstraktni Nemci, zatim kako oni mogu da nam garantuju da Rio Tinto neće ozbiljno ugroziti životnu sredinu, a ponajmanje kako bi kopanje litijuma u Jadru sprečilo, na primer, izlivanje fekalija usnimljeno samo dva meseca ranije na Kopaoniku, zajedno sa divljim deponijama koje upotpunjuju turističku ponudu.
Od tada je predsednik dao sve od sebe da nam stvari budu još manje jasne. Od obraćanja do obraćanja, „Nemci“ su na smenu bili nemačka Zelena stranka, država i kancelar Olaf Šolc, ponekad su zamenjeni celom Evropskom unijom koja će nam pružiti garancije, u jednoj verziji je teret dokazivanja da će u okolini rudnika moći da se „normalno živi i radi“ sručen na sam Rio Tinto, a u drugoj se izgleda odustalo od oslanjanja na druge države i stranke, najavom prikupljanja dokumentacije i pozivanja najboljih svetskih i domaćih eksperata za zaštitu životne sredine (nakon čega možemo na referendum o opozivu predsednika, koji Ustav ne prepoznaje kao mogućnost).
Srećom, ljudi iz predsednikovog okruženja su izgleda naučili da ga čitaju između redova, pa ako vam i dalje nije jasno ko će na kraju da nam garantuje da rudnik neće biti opasan, odgovor je – Vučić.
Koalicioni stručnjaci za njive, šume i litijum
„Mi verujemo Aleksandru Vučiću, zato što se pokazalo da do sada taj čovek nije promašio ni u jednoj teškoj situaciji koja je pogodila našu zemlju. I verujemo da će i ovoga puta doneti ispravnu odluku, a želimo da branimo ne Aleksandra Vučića kao pojedinca, nego instituciju predsednika Republike koja je dobila legitimitet na izborima, od napada onih koje u suštini baš briga i za ljude, i za njihov život, i za zdravlje, i za poljoprivredu, i za zaštitu životne sredine, koji hoće da obore predsednika Republike na protivustavan način, mimo volje građana i da se ovde u Srbiji instalira vlast koja će da radi ono što joj kaže ta ekološka kominterna“, sumirao je suštinu ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović.
I to na konferenciji za medije na kojoj je predstavio novog, prolitijumskog direktora JP Srbijašume Krsta Janjuševića, koji je – za razliku od svog prethodnika, kome se omaklo „od litijuma do litija tanka je linija, vodite računa šta radite“ – odmah demonstrirao da je razumeo šta mu je radni zadatak.
Da negira rizike i probleme (u Boru je, kaže, zagađenost na istorijskom minimumu, a ne postoji nijedna prijava Srbijašumama da je u blizini bilo kog rudnika došlo do poremećaja u šumskom ekosistemu), targetira svakog ko se pobuni (mada je sintagma „novi ekolozi“ neočekivano kulturna varijacija na poznatu „lažni ekolozi“, što je možda i posledica činjenice da je tek seo u fotelju) i naravno, da najbitnije zasluge pripisuje Vučiću.
Novi, prolitijumski v. d. direktora JP Srbijašuma Krsto Janjušević odmah je demonstrirao da je razumeo šta mu je radni zadatak, da negira rizike i probleme, targetira svakog ko se pobuni, a pre svega da najbitnije zasluge pripisuje Aleksandru Vučiću
„Lični moj zaključak je da je najveći problem tih službi i agentura što predsednik Srbije sprovodi takvu politiku da, ukoliko se ispostavi da imamo rudu koja može da se eksploatiše po najvećim standardima, Aleksandar Vučić i Srbija neće dozvoliti da se ta ruda eksploatiše iz Srbije na kolonijalnom principu, nego na principu da Srbiji ostane najviše“, potvrdio je Janjušević visoku ocenu na ispitu.
Dodikovi hvalospevi Vučiću
Da li je adekvatno prepustiti odlučivanje o toliko važnom pitanju jednoj osobi, pa još osobi za čijeg je premijerskog mandata usvojen novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima čija je poenta bila da pruži rudarskim kompanijama sigurnost ulaganja (konkretno, da se više ne dolazi u situaciju da im država oduzima overene rezerve mineralnih resursa), to su pitanja za neke druge ljude, koji baš i ne vole da primaju državnu platu. I to izgleda ne samo u Srbiji, pošto je još pre Martinovića sličnu tiradu održao i Milorad Dodik.
„Zdravlje nacije prioritet je predsednika Aleksandra Vučića, što je dokazao tokom pandemije. Nijedna zlurada izjava ne može umanjiti tu činjenicu. Aleksandar Vučić nikada neće dozvoliti da bilo ko i zbog bilo čega ugrozi Srbiju, njene građane, a pogotovo ne njihovo zdravlje, ali će, kao svaki vizionar, učiniti sve da se Srbija razvija i ide u korak sa svetom… Srbija je Evropa i Aleksandar Vučić nikada neće dozvoliti da je bilo ko drugačije tretira i u ekonomskom i u ekološkom pogledu“, izjavio je predsednik Republike Srpske, podstaknut aktuelnim protestima.
I hvala mu na podsećanju na pandemiju i kako se Vučić tada odnosio prema zdravlju nacije, kada je, recimo, izjavio da mu je drago što su se građani uplašili slika privremene kovid bolnice na Beogradskom sajmu i dodao da će morati da „smisli nešto još gore od Sajma“. Pa kada je naknadno konstatovao da su neki ljudi iz tog straha oklevali da na vreme potraže lekarsku pomoć, niti je podneo ostavku, niti uopšte preuzeo odgovornost za širenje straha sa takvim posledicama.
I vredi se podsetiti da bi to isto tužilaštvo – koje nije bilo spremno ni da makar fingira preispitivanje postojanja krivične odgovornosti predsednika u tom slučaju – sutra trebalo da reaguje na eventualno kršenje zakona od strane kompanije koja uživa podršku vlasti.
Ali, dok smo tu traumu mahom potisnuli, britanski Ekonomist nije prestao da ažurira svoju bazu o odnosu viška smrtnosti od 2020. godine i broja stanovnika, pa se Srbija sada nalazi na četvrtom mestu na svetu – što svakako govori i o spremnosti zdravstvenog sistema na krizu i o odgovoru države na nju.
Izgubljena inicijativa sa 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma
Odgovor na krizu poverenja u slučaju litijuma, konstantno je uvredljiv. Narodnu inicijativu sa 38.000 potpisa o zabrani iskopavanja litijuma i bora, Skupština je „izgubila“ i već dve godine nikako da je pronađe. Na istovetan zahtev ekoloških udruženja predat 1. jula, odgovor je stigao u vidu spiska koji je prosleđen urednicima provladinih medija, sa imenima sagovornika koje treba zvati da govore o pozitivnim efektima rudarenja litijuma, uz napomenu sa kojim konsultantom Rio Tinta bi valjalo da se koordinišu. A poslednji šamar tiče se odnosa prema „nepodobnoj“ struci.
Nije mnogo vremena prošlo od Vučićevog poziva dr Sanji Sakan da dođe na čelo „nekog“ od ekspertskih timova, do zahteva glavnog naučnika Rio Tinta i tri profesora koja su za tu kompaniju radila na nacrtu studije uticaja projekta Jadar da naučni časopis Nature – Scientific Reports povuče objavljeni članak, čiji je jedan od autora i dr Sakan
Iako je Vučić, na istoj konferenciji na kojoj je uveo u priču nemačke garancije, izjavio da kritike planiranog rudnika navodno podržavaju najobrazovaniji, a „u stvari to podržava najneobrazovaniji deo Srbije sa najnižim strastima i niko više“, na za sada jedinom održanom „razgovoru sa narodom“ u Malom Zvorniku, učinilo se da se pokolebao. Ili da mu je barem neprijatno da doktorki nauka Sanji Sakan u lice objasni koliko je neobrazovana dok priča o temi kojom se bavi još od studija – kontaminaciji zemljišta, sedimenta i vode teškim metalima.
Umesto uvreda, dobila je poziv da dođe na čelo „nekog“ od ekspertskih timova, „eto baš tog koji treba da se bavi kontaminacijom zemljišta, nivoom i svim ostalim“, uz uveravanje da neće biti preglasana nijednog trenutka, i da se neće ništa raditi dok ona ne odobri. I? Ekspertski tim za „sve ostalo“ nije formiran, ali medijsko-korporativna poluga je ponovo povučena i nedavno je objavljeno kako je glavni naučnik Rio Tinta Najdžel Stjuard, uz tri profesora Univerziteta u Beogradu koja su radila na kompanijinom nacrtu studije uticaja projekta Jadar, zatražio da stručni časopis Nature – Scientific Reports povuče članak „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ čija je jedna od potpisnica – dr Sanja Sakan.
Ali da li je to dovoljno za odustajanja od plana da samo treba verovati Vučiću na reč? Valjda svako zaslužuje drugu šansu, pa i za igranje sa našim životima.
