Pre osam meseci u Ustavni sud je stigao zahtev za poništenje decembarskih pokradenih izbora, na čiju neregularnost je upozorila i EU. Svih 12 sudija se odlučilo za taktiku nedelovanja koju uvek primenjuju kada je potrebno zaštititi aktuelni režim i odložilo je predmet bar dok SNS-u ne istekne osporeni četvorogodišnji mandat. Ponižavajuću i podređenu situaciju u kojoj su se našli, a koja im očigledno ne smeta uz sve doktorate koje svi zajedno poseduju, na neočekivani način je olakšala upravo EU – poželela je naš litijum i bila spremna da u zamenu za njega zaboravi i izbornu krađu i uslov da pravosuđe pre pristupa u EU postane nezavisno.
E, tu želju možemo da im ispunimo, uskliknuo je Ustavni sud i brzopotezno zakazao sednicu na kojoj je konstatovano da je Uredba kojom je obustavljen projekat „Jadar“ neustavna i da Rio Tinto može da kopa koliko god hoće. Ali gle čuda, ovog puta odluka nije bila jednoglasna i dr Milan Škulić, zamenik predsednika suda je izdvojio mišljenje. Glas protiv, u sazivu koji već osam godina diše istim dahom je pravi raritet, imajući u vidu da su nedavno krajnje složno doneli odluku kojom se do okončanja postupka za ocenu ustavnosti obustavlja donošenje akata na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a da su pre toga isto tako složno zaštitili Sinišu Malog od etikete plagijatora.
Pa šta se sada promenilo?
„Izdvojenim mišljenjem, kao ’glasom sudije’, ne postiže se neki poseban pravni efekat, ali i njime sudija, član veća koji je ’ostao u manjini’, postiže značajne efekte. Tako nekada ’pere svoju savest’, ili ukazuje na greške i propuste svojih kolega, a najčešće time izražava svoje najdublje uverenje. Nekada su izdvojena mišljenja upečatljivija i pravno utemeljenija od presuda“, svojevremeno je objasnio Škulić.
Veoma je upitno da li Ustavni sud treba da brine o šteti koja nastaje za Vladu zato što je pravno nepismena (bahata ili misli da joj se sve može), jer je jedan od njegovih osnovnih zadataka da štiti ustavnost i zakonitost i obezbedi fer presudu čak i kompaniji poput Rio Tinta
Ukoliko pogledamo njegovo izdvojeno mišljenje u slučaju „Rio Tinto“, stiče se utisak da niti je posebno upečatljivo, niti ima potencijal da ostavi trag u pravosuđu. U njemu se zalaže da Vlada sama donese novu uredbu, što može i bez odluke Ustavnog suda, a samim tim postaje nepotrebna i rasprava da li je prethodna uredba bila neustavna. A ako Ustavni sud ipak donese odluku da je neustavna, onda bi to „bio/postao veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno moćna kompanija, u odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i sl“.
Veoma je upitno da li Ustavni sud treba da brine o šteti koja nastaje za Vladu zato što je pravno nepismena (bahata ili misli da joj se sve može), jer je jedan od njegovih osnovnih zadataka da štiti ustavnost i zakonitost i obezbedi fer presudu čak i kompaniji poput Rio Tinta. Drugi sporni momenat u izdvojenom mišljenju je to što se Škulić zalaže da se u regularnom postupku da prostor Vladi da predupredi presudu, što zvuči pomalo naivno. Takav savet bi podrazumevao da Vlada uopšte nije znala da Ustavni sud ima nameru da raspravlja o ovoj temi, nego je, eto, baš slučajno zakazao raspravu u jeku državne promocije litijuma, a uoči dolaska visoke delegacije iz EU na samit o kritičnim sirovinama.
Dakle, ako imamo u vidu Škulićev stav o izdvojenom mišljenju, onda možemo da pretpostavimo ili da „pere svoju savest“, ili da „time izražava svoje najdublje uverenje“. Savest je suviše lična kategorija da bi se o njoj raspravljalo, ali je zato veoma verovatno da je ovo izdvojeno mišljenje upravo rezultat Škulićevog najdubljeg uverenja – neko ko je čitavog javnog života inklinirao ka desnici i ka nacionalizmu (osporavao je kvalifikaciju da je u Srebrenici bio genocid, presudu Ratku Mladiću i sam Haški tribunal) sigurno nije oduševljen činjenicom da EU isporuči svoje muzičke želje, a da se Srbija pokorno odrekne svog plodnog zemljišta (radi se o resursu koji se više „ne proizvodi“) da bi Nemačkoj i ostalim zainteresovanima obezbedila litijum.
Kada samo jedan visokopozicioniran funkcioner iskaže neslaganje u prilično napetoj situaciji oko Rio Tinta, jasno je da bi vlast sutra mogla da nagazi na ozbiljnu minu i unutar svojih redova
Pri tom Škulić jeste čovek ovog režima, na mesto sudije Ustavnog suda je postavljen odlukom Tomislava Nikolića, napredovao je pod Vučićem i tokom vršenja funkcije nije izdvojio mišljenje ni u jednoj drugoj odluci koja je pogodovala vlasti, ma koliko sporna bila. A kada samo jedan od njih i to visokopozicioniran iskaže neslaganje u prilično napetoj situaciji oko Rio Tinta, jasno da bi vlast sutra mogla da nagazi na ozbiljnu minu i to čak i unutar svojih redova.
Kad jaganjci utihnu
Pritom se ne radi samo o jednom mišljenju imajući u vidu da su disonantni tonovi još pre dve godine počeli da stižu iz redova naprednjaka i to ne samo članova koji su potpisali inicijativu Kreni-promeni, već i od poslanika u parlamentu. Jedan od osnivača SNS-a Ljubiša Stojmirović je u to vreme izjavio da se veliki broj poslanika SNS-a protivi toj odluci, ali da, osim poslanika Bratislava Jugovića, nemaju dovoljno hrabrosti da to javno saopšte. I dodao: „Obaveza je svakog patriote i rodoljuba da vodi računa o Srbiji i da je sačuva onakvu kakvu je dobio od svojih predaka, da je poboljša i da je tako poboljšanu da na upravljanje potomcima.“
Naravno, nakon isteka poslaničkog mandata ni on ni Bratislav Jugović se nisu pojavili kao poslanici u novom sazivu, a Stojmirović je tim povodom rekao: „Ne znam šta su pravi razlozi zbog kojih se nisam našao na izbornoj listi stranke čiji sam jedan od osnivača, ali verujem da to ima veze sa podrškom koju sam dao meštanima u dolini reke Jadar i građanima koji su protestovali zbog dolaska Rio Tinta.“ Šteta je u tom trenutku „otklonjena“ ali su unutar naprednjaka, ako ne u poslaničkim klupama onda bar na stranačkim funkcijama, ostali mnogi desno orijentisani funkcioneri kojima ni Rio Tinto ni EU nisu po volji. I za koje se ne zna kada će, mada ni da li će, progovoriti. Verovatno hoće, jer je progovorio čak i poslanik SPS-a. Iako se ova stranka ozbiljno ustručavala od iznošenja bilo kakvog mišljenja o Rio Tintu, i pored toga je Igor Braunović, poznat po jakni koja je na rukavu imala rusku zastavu i slovo Z, izjavio da je „od litijuma do litija veoma tanka linija“.
A vlast je uz takve kadrove upravo rešila da je pređe.
