С’обзиром да се износе подаци одређене „институције“, као веродостојини, а конкретно се ради о „ТИМ 42“, било би веома упутно да се о њој доставе подаци, о броју и квалификацијама људи, називима и датумима студија које су радили, ко их је конкретно радио и када су и где публиковане ?
To ne može. Znaju drugovi da bi bili razotkriveni kao lažovi 🙂
Ekonomski tigrovi tebra rade Industrija cveta pa mora malo i da se zaprlja vazduh jbg. Ostatak Evrope zaostaje ko im je kriv sto nemaju industriju razvijenu.
Decenijama disemo otrove.
Za to vreme patrJote krive bombardovanje i uranijum (NETACNO) za oboljenja od raka, nasa apazicija i „studenti“ vitlaju vagner zastave i ponavljaju KGB lazi o kopanju litijuma… a nas preCednik se klanja Putinu
zrbija, jadna i bedna ruSSka gubernija
Neko te opasno otrovao.
Samo PVO rešava zagađenje!
Šta sa železarom u Smrderevu?
Šta sa povećanjem broja obolelih
od kancera od preko 400%?
Ništa.
Jel lepo izjavio Aco da se ne razume
u to „zagađenje“ i zapitao „A što bi me
to uopšte i interesovalo?“ Nema razloga.
Ni mene ne bi interesovalo da on oboli
pa da ima 15 tretmana hemioterapijom
i zračenjem i uspeh u lečenju od 50%,
koliko iznosi prosek izlečenih.
Naravno, nijedan zaista dokaz za sve navedeno. Gde se mogu proveriti „studije“ i gde je tačno dokazana veza između zagađenja vazduha i navedenih bolesti?
Pulmologija, Onkologija…znate, one stručne knjige koju ne čitate. Imate i internet, a ako vas baš mrzi tu je AI.
Dokazi su svuda, samo je pitanje da li želite da ih vidite.
Izvolite – možete da ih precizno navedete i ako može linkovi? Mislim, umesto ličnih kvalifikacija?
Наравно да не може да наведе ништа, не она, него било ко од њих. Такве студије нема. Само будалаштине типа, „пулмологија“, „онкологија“, „стручне књиге“,…итд. !! Ти људи не могу ни да претпоставе како би та студија уопште изгледала, када већ постојеће студије повезују канцерогена обољеања респираторног тракта у 85% случајева са пушењем. Астматична обољења у 80% случајева са алергијама. И сада та студија треба да повеже у тих преосталих нешто преко 10-ак% генетске предиспозиције, остале узроке и ето, удисање загађеног ваздуха. Уз све то, сво ово време влада продужава уредбу о максималном дозвољеном садржају афлатоксина у свежем млеку, који је такође један од канцерогена. У ствари, сва та прича је негде „ин“, а онда се овде наставаља по старом добром обичају „видела жаба…“, Чини се да иза свега стоји нуклеарни лоби, чим је најпрљавију енергију, нуклеарну, прогласио чистом.
Eh, šteta što nema lajkovanja komentara dobili biste pluseve od mene 🙂
evo za dve zaljubljene neznalice, zardjalog robota i her Jr obozavaoca Austrijsko slikara:Vrste zagađivača
Čestice koje zagađuju vazduh jesu prašina, čađ, dim i kapljice tečnosti. Najveći deo ovih čestica potiče od korišćenja i proizvodnje energije. Smog i čađa su dva najzastupljenija oblika zagađenja.
Smog ili tkzv. „prizemni ozon“ nastaje kada emisije fosilnih goriva reaguju sa ultraljubičastom svetlošću. Zato je efekat zagađenja najčešće uvećan kada su temperature povišene. Smog može nadražiti oči i grlo i oštetiti pluća posebno kod ljudi koji vežbaju ili rade vani naročito kod dece.
Čađa ili „čestice“ sastoje se od sitnih čestica, hemikalija, dima, prašine i alergena u obliku gasa ili čvrstih materija. Čađa je jedan od oblika ugljenika. To je amorfni ugljenikov prah sa česticama kuglastog promera veličine 10-80nm. Osim ugljenika ove čestice sadrže i malo kiseonika, vodonika i sumpora. Godišnja svetska proizvodnja čađi iznosi više od 6 miliona tona. Čađa je takođe i važan industrijski proizvod. Primenjuje se kao ojačavajuće sredstvo u proizvodnji guma u autoindustrji a takođe i kao pigment u industriji boja, lakova i plastike.
Policiklični aromatični ugljovodonici ili PAH su toksične komponente saobraćajnih izduvnih gasova, od dima ili požara, elektrane na ugalj, mašina sa lošim sagorevanjem, sistema za grejanje i sagorevanje otpada. U većim količinama povezani su sa iritacijom očiju i pluća, krvlju i jetrom, pa čak i sa rakom. Neka istraživanja pokazala su da kod žena koje su bile izložene dejstvu PAH-a za vreme trudnoće, njihova deca imala su sporiji rad mozga i gore simptome ADHD-a.
PM10 i PM2.5 čestice su najopasnije među pomenutim jer se radi o izuzetno malim česticama tkzv. lebdeće čestice ili sitna prašina, čvrsta materija koja se nalazi u vazduhu. Zbog svojih malih dimenizija (1/30 deo dlake), lako mogu prodreti duboko u pluća. Oznake 10 u 2,5 označavaju veličinu u mikrometrima tj. 10 i 2.5 mikrometra i što su čestice manje to su opasnije jer onda lakše prodiru u pluća.
Koji tebi deo nije jasan covece?
Izvolite – možete da precizno navedete dokaze i ako može linkovi?
Конкретно, мени није јасан овај део око повезивања 47% болести срца и крвних судова са аерозагађењем ? Које су то „најновије“ студије, ко их је радио, када су публиковане ? Основни и доминантни узрок кардиоваскуларних обољења до сада је био висок ЛДЛ. А узрок високог ЛДЛ-а су у различитим процентима били: исхрана (трансмасти), пушење, неактивност, алкохол, висок притисак, дијабетес… али нигде повећано аерозагађење ! Оволики преоценат корелације са узроком, аерозагађење, морао би бити револуционарни податак. Уз то, овај део о 13.000 „прераних смрти“ од аерозагађења је такође бројка која зачуђује, када од канцера умире око 22.000 људи а кардиоваскуларних обољења око 55.000 људи, што би значило да је око 20% умрлих од канцерогених и кардиоваскуларних обољења повезано са загађењем ваздуха ! Врло смело, па бих ту замолио за мало појашњење.
Zdravstveni rizici: kratkoročni i dugoročni efekti
Uticaj PM2.5 čestica na zdravlje može se posmatrati kroz kratkoročne (akutne) i dugoročne (hronične) posledice.
Kratkoročni efekti nastupaju već nakon izlaganja povišenim koncentracijama tokom nekoliko sati ili dana. Među najčešćima su:
iritacija očiju, nosa i grla, praćena kašljem i osećajem peckanja u plućima,
pogoršanje simptoma astme i bronhitisa, sa češćim napadima i otežanim disanjem,
kod srčanih bolesnika – pojava anginoznih tegoba i aritmija, jer zagađenje dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Dugoročni efekti su još ozbiljniji, jer hronična izloženost vodi do postepenog oštećenja tkiva i organa. Dugogodišnje udisanje povećanih koncentracija PM2.5 povezuje se sa:
ubrzanim razvojem ateroskleroze, što povećava rizik od infarkta miokarda i moždanog udara,
razvojem hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), koja značajno smanjuje kvalitet i dužinu života,
smanjenjem ukupne plućne funkcije i kapaciteta disanja, naročito kod ljudi koji već imaju oslabljene respiratorne rezerve,
povećanom smrtnošću od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.
Najugroženije grupe su:
deca, jer njihova pluća i imuni sistem još uvek nisu u potpunosti razvijeni, pa udisane čestice mogu trajno da utiču na rast i razvoj,
starije osobe, koje već imaju smanjen kapacitet pluća i češće hronične bolesti,
trudnice, kod kojih zagađenje može uticati i na razvoj fetusa,
hronični kardiopulmonalni pacijenti – svako dodatno opterećenje zagađenjem može dovesti do pogoršanja stanja i hospitalizacije.
Kombinacija kratkoročnih i dugoročnih efekata znači da PM2.5 nije samo privremena smetnja, već faktor koji utiče na celokupno javno zdravlje. Izloženost, čak i na nižim nivoima, postaje kumulativni rizik koji se godinama akumulira i doprinosi ranijem nastanku ozbiljnih bolesti.
Све дивно написано, како је то повезано са 47% „прераних“ смрти од респираторних и кардиоваскуларних болести ? Где се тај податак може наћи ? Која су то „најновије“ студије, где и када публиковане и ко их је радио ? Хвала унапред.
Zagađenje vazduha pogađa 100% stanovništva. Dugoročno, zagađenje vazduha može smanjiti očekivano trajanje života, uticati na razvoj pluća, pogoršati astmu i dovesti do drugih bolesti pluća i srca. Ako imate neku plućnu bolest, aerozagađenje može da izazove pogoršanje simptoma, pogoršanje HOBP-a, teško disanje, zviždanje u grudima, kašalj i iritaciju.
Unutrašnje zagađenje vazduha označava izloženost određenim materijama nađenim u kućama, stanovima, školama, autobuskim i železničkim stanicama, podzemnoj železnici… U unutrašnjem vazduhu otkriveno je preko 900 različitih materija, a neki zagađivači mogu biti od dva do pet puta više koncentrisani unutar zgrada nego van njih. Kod nas je često zagađenje vazduha zbog otvorenih ognjišta i štednjaka na drva i ugalj. Rak pluća kod nepušača dovodi se u vezu sa izlošenošću radonu. Vlaga i buđ povećavaju rizik od astmatičnih napada za 30–50%. Aerozagađenje u zatvorenom prostoru potiče od različitih izvora, građevinskih materijala i nameštaja, sredstava za čišćenje, sistema za hlađenje… Ako je u stanu, gimnastičkoj sali, bazenu ili drugim zatvorenim prostorijama za vežbanje loš kvalitet vazduha, vaša pluća mogu biti oštećena aerozagađenjem.
Profesionalni faktori rizika su različite čestice, gasovi i pare ili dim na samom radnom mestu. Od 15 do 20 odsto svih slučajeva astme i HOBP-a kod odraslih povezano je s poslom. Profesionalne štetnosti koje mogu uticati na razvoj HOBP-a su: gasovi (sumpor-dioksid i amonijak), minerali (ugalj – najviše ispitivan, silikati, azbest, cement, staklena vuna, kaučuk), metali (kadmijum, vanadijum, isparenja pri zavarivanju), organska prašina (pamuk – prvi agens priznat kao uzrok HOBP-a, lan, juta, drvo), dim (motori sa unutrašnjim sagorevanjem)…
Faktori aerozagađenja deluju aditivno na astmu i HOBP. Prosečan pad FEV1 kod pušača je brži (60 ml/god) nego kod nepušača (30 ml/god). Pušači koji razvijaju HOBP imaju prosečni pad FEV1 za više od 60 ml/god.
Čovek dnevno udahne oko 15 m3 vazduha. Kada ste fizički aktivni, udišete češće i unosite više vazduha u svoja pluća nego kada niste aktivni. Ako je kvalitet vazduha loš, udahnućete veću količinu štetnih čestica na usta, a ne kroz nos. Usta nemaju sposobnost da filtriraju neke velike čestice iz vazduha i da ih zaustave da ne uđu u pluća. Za vreme vežbanja, manje udahnute čestice mogu prodreti dublje u pluća. Što više aerozagađenja udahnete u pluća, to će biti veći negativni efekti na zdravlje.
Postojanje negativnih zdravstvenih efekata dokazano je u studijama akutne i hronične izloženosti aerozagađenju. Epidemiološke studije akutnih efekata aerozagađenja su pokazale da su pacijenti koji boluju od HOBP-a osetljivi na akutni uticaj aerozagađenja i da je HOBP jedan od značajnih uzroka mortaliteta koji je povezan sa aerozagađenjem. U periodu povećenog aerozagađenja utvrđeno je povećanje broja akutnih egzacerbacija HOBP-a. Porast koncentracija čestica čađi, sumpor-dioksida, ozona i azot-dioksida povezani su s porastom respiratornih simptoma, hospitalnih prijema i prijema u hitnu pomoć zbog egzacerbacije, kao i porastom mortaliteta od HOBP-a. S obzirom na to da učestale egzacerbacije dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja, trebalo bi usmeriti napore na prevenciju ovih epizoda i sprovesti efikasnu terapiju. Zbog limitiranih terapijskih mogućnosti HOBP-a, procena potencijalnih koristi od redukcije aerozagađenja od velikog je značaja za javno zdravlje.
Bolest treba lečiti, a još je bolje delovati preventivno.
Ја питам, где је податак да је 47% прераних смрти повезано са загађењем ваздуха ? Да, сви удишемо загађен ваздух, али од свих са карциномом плућа 85% је оних који истовремено и пуше. Од свих са алергијским обољењима, 80% су повезани са сасвим одређеним алергеном (полен, длаке,…итд.). И нека ово све нема везе, питање остаје, где се може наћи овде публикован, званично, податак да је 47% прераних смрти повезано са аеро-загађењем ? Где ? Где је рађена та студија, у ком периоду, ко је спроводио, где су публиковани резултати ? Јер што се тиче „прераних“ смрти у Србији нема студије ни колико становника оболи од карцинома повезаног са афлатоксином. А тежина тог податка је велика.
Zagađenje vazduha je faktor rizika za nastajanje plućnih bolesti. Utiče na pogoršanje i pojavu astme, hronične obstruktivne bolesti pluća (HOBP), raka pluća, alergija i respiratornih infekcija. HOBP je sve češća bolest, predviđa se da će 2030. godine postati treći vodeći uzrok smrti, a prema podacima SZO od ove bolesti boluje 210 miliona ljudi širom svijeta.
Trebalo bi podsjetiti da je vazduh prozračna smješa prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine oslobađaju u atmosferu, što izaziva promjenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha.
Zagađenje vazduha sastoji se od sitnih čestica koje mogu biti prirodne i vještačke.
Uobičajeni zagađivači ambijentalnog vazduha su: čestice (PM), ozon, sumpor dioksid, azotni oksidi, ugljen monoksid i olovo.
Prema novijim istraživanjima procjenjuje se da fine čestice (PM 2,5) godišnje izazivaju 3,3 miliona smrti širom svijeta.
Nivo zagađenosti vazduha se razlikuje od faktora kao što su region, vremenske prilike i godišnje doba. Rizik od štetnih uticaja zavisi od trenutnog zdravstvenog stanja, vrste i koncentracije zagađivača i dužine izlaganja zagađenom vazduhu.
Uticaj zagđenog vazduha na sluznicu respiratornog sistema zavisi od koncentracije polutanata u vazduhu i dužine ekspozicije. Dokumentovani su zdravstveni rizici povezani sa česticama manjim od 10 i 2,5 mikrona (Âľm). Čestice veće od 5 Âľm, a manje od 10 Âľm se zadržavaju u gornjim disajnim putevima, a čestice manje od 2,5 Âľm se odlažu u perifernim disajnim putevima difuzijom. Zahvaljujući anatomskim i fiziološkim karakteristkama nosa i paranazalnih šupljina (filtracija čestica većih od 5 Âľm) u donji disajni put ulazi manja količina iritansa iz zagađenog vazduha. Ako irirtacija polutantima dugo traje može dovesti do oštećenja sluznice gornjeg disajnog puta i time im omogućiti slobodan ulazak u donje disajne puteve. Kod neprohodnosti nosa disanje se odvija na usta i time se omogućava direktan ulazak zagađenog vazduha do donjih disajnih puteva.
Patofiziološki mehanizmi, koji nastaju zbog iritacije zagađenim vazduhom u respiratornoj sluznici, podržavaju upalu i aktivaciju oksidativnog stresa, što dovodi do hroničnih oštećenja velikih i malih disajnih puteva, parenhima i krvnih sudova. Taj mehanizam karakterističan je za nastanak HOBP i raka pluća, kod kojih je osnovni uzrok aktivno pušenje, a dodatni aerozagađenje. Isti mehanizam pojačava bronhijalnu hipereaktivnost kod astmatičara i uzrokuje pogoršanje respiratornih simptoma, a u dugoročnom djelovanju smanjenje plućne funkcije.
Akutni efekti nastaju ubrzo nakon izlaganja visokoj koncentraciji zagađivača u vidu simptoma kao što su pečenje i suzenje očiju, kratak dah, kašalj, sviranje u grudima, akutne infekcije. Hronični efekti koji nastaju zbog dugotrajnog udisanja zagađenog vazduha dovode do učestalih bolesti poput astme, HOBP i raka pluća.
Osobe sa hroničnim respiratornim bolestima, kao što su HOBP i astma, takođe trudnice, djeca i stariji posebno su ranjivi na štetne efekte zagađivača.
Da bi se smanjili štetni efekti zagađenja spoljnjeg vazduha ljudi treba da budu svjesni lokalnog kvaliteta vazduha i da preduzmu dodatne mjere kao što su smanjenje vremena provedenog na otvorenom i nošenje maski kada je to potrebno. Treba izbjegavati boravak u blizini prometnih saobraćajnica, naročito u vrijeme gužvi. Kada se nalazimo u automobilu držati prozore zatvorene i podesiti klima uređaj da reciklira vazduh u automobilu. Jedna od preventivnih mjera je i izbjegavanje napornog vježbanja na otvorenom kada je koncentracija čestica u vazduhu velika. Za astmatičare i oboljele od HOBP se savjetuje redovno korišćenje propisane terapije.
Udisanje zagađenog vazduha može biti opasno za zdravlje kao pasivno pušenje. Naravno i u ovim okolnostima aktivno pušenje je glavni faktor rizika za nastanak plućnih bolesti, pa se preporučuje prestanak pušenja.
Kako je disanje osnovna funkcija potrebna za održavanje života, svi moramo dati doprinos da vazduh koji udišemo bude što kvalitetniji.
Sad samo da citas i probas da razumes, ako mozes.
@R2D2 – kada se razbolis jako ides kod lekara i pijes antibiotike i lekove koje ti prepise,ali pre toga verovatno izadjes na sve naucne sajtove i procitas sva istrazivanja o efikasnosti tog leka nuzpojavama i istrazivackoj metodologiji. Ne zajebavaj, ja sam ti ukratko dao naucne cinjenice o zagadjenju a ti zaposli rucice i mozgic pa idi na sajtove naucne i medicinske pa ces videti ovo sto sam pisao u sazetoj verziji. I da nadam se da se redovno podmazujes, roboti znaju da zardjaju – na sve nacine pa i mentalno
Хајде не будали више по овим страницама. Шта си ти мени дао ? Ниси дао ништа. Један једини податак, а он је врло битан јер сву медицину и доказана узрочно-последична обољевања окреће наопачке. Бежите сад од тога ко’ ђаво од крста. На жалост, ти и немаш шта да уључиш да би то спознао, већ се, као и у сваком од твојих коментара служиш само паролама, обманама и увредама. Не знам само ко ти и на основу чега даје оволики простор за писање трактата без конкретног одговора, тј. чињеница ?
@R2D2 -Ne zajebavaj, ja sam ti ukratko dao naucne cinjenice o zagadjenju a ti zaposli rucice i mozgic pa idi na sajtove naucne i medicinske pa ces videti ovo sto sam pisao u sazetoj verziji. I da nadam se da se redovno podmazujes, roboti znaju da zardjaju – na sve nacine pa i mentalno
Napisao ti covek a ti ni to ne mozes da uradis.
Jedan jedini podatak?Nemam sta da ULJUCIM? STa se desava otkazuje robotika, prespoj u zicama. Ja sam ti dao sazete podatke sa medicinskih i naucnih sajtova, atebi predlazem da sam zaposlis prste i trazis a ne da budalis o tome kako aero zagadjenje nema veze sa smrtonscu i bolestima srca. Predlazem ti da kad je magla najsmrdlivija trcis, duboko dises i tako dokazes svoje teze. Ili glupost ako se razbolis.
Zagadjeni vazduh se procisti pomalo svaki put kad nekome prodje kroz pluca.
Dok su Vučić i njegovi esenesesovci (SNS) na vlasti, neće se rešiti ogromna zagađenost vazduha u Beogradu. Na tome ne mogu da pljačkaju, pa ih zato rešenje tog problema ne interesuje. Isto kao i prečišćavanje otpadnih voda, reciklaža smeća i odpadaka itd. A možda neće ni namerno da tu nešto odrade -jer ako stvarno godišnje umire i više od 20.000 uglavnom starijih i već bolesnih ljudi u SRB od zatrovanog vazduha, onda je to za vladu OK, manje će ti jadnici koji će nestati koštati zdravstvo, penzioni fond itd. Znači- čisti ćar za državu. Važnije su im druge budalaštine, kao npr. nikome potreban Expo 2027 koji će koštati možda i preko 20 milijardi evra, a -osim nekih građevina, BG neće dobiti ništa. A zamislite šta se sve moglo u BG uraditi i promeniti na bolje za tolike pare? Ili još bolje pitanje- šta se sve u Srbiji u poslednjih 13 godina moglo uraditi i promeniti na bolje za skoro 100 milijardi evra koje su opljačkane iz budžeta ili potiču od zajmova po svetu- a „pojela“ ih je korupcija ovih na vlasti i njima bliskih mafijaša! Ovako- Srbiji ostaju enormni dugovi, momentalno sigurno oko 50 milijardi, i još najmanje još 20 milijardi da se napravi taj jebeni Expo!
Smanjuje se gasifikacijom, toplifikacijom, rastresitim urbanizmom i smanjenjem saobraćaja.
Ovo zadnje je utopija.
Решење проблема загађења ваздуха треба да буде темељно испланирано и, најбитније – са много разумевања! Људи једноставно НЕМАЈУ за боље у многим срединама, поготово на том југу Србије који је иначе изузетно напаћен крај наше земље. Да крупне изворе треба решавати – треба, али и ту сврсисходно и да паре намењене сврси заправо оду сврси.
Дакле – озбиљна, систематизована и добро планирана испомоћ људима који се „сналазе“ за грејање, осавремењавање топлана, замена старијих возила новијим евро генерацијама.
С’обзиром да се износе подаци одређене „институције“, као веродостојини, а конкретно се ради о „ТИМ 42“, било би веома упутно да се о њој доставе подаци, о броју и квалификацијама људи, називима и датумима студија које су радили, ко их је конкретно радио и када су и где публиковане ?
To ne može. Znaju drugovi da bi bili razotkriveni kao lažovi 🙂
Ekonomski tigrovi tebra rade Industrija cveta pa mora malo i da se zaprlja vazduh jbg. Ostatak Evrope zaostaje ko im je kriv sto nemaju industriju razvijenu.
Decenijama disemo otrove.
Za to vreme patrJote krive bombardovanje i uranijum (NETACNO) za oboljenja od raka, nasa apazicija i „studenti“ vitlaju vagner zastave i ponavljaju KGB lazi o kopanju litijuma… a nas preCednik se klanja Putinu
zrbija, jadna i bedna ruSSka gubernija
Neko te opasno otrovao.
Samo PVO rešava zagađenje!
Šta sa železarom u Smrderevu?
Šta sa povećanjem broja obolelih
od kancera od preko 400%?
Ništa.
Jel lepo izjavio Aco da se ne razume
u to „zagađenje“ i zapitao „A što bi me
to uopšte i interesovalo?“ Nema razloga.
Ni mene ne bi interesovalo da on oboli
pa da ima 15 tretmana hemioterapijom
i zračenjem i uspeh u lečenju od 50%,
koliko iznosi prosek izlečenih.
Naravno, nijedan zaista dokaz za sve navedeno. Gde se mogu proveriti „studije“ i gde je tačno dokazana veza između zagađenja vazduha i navedenih bolesti?
Pulmologija, Onkologija…znate, one stručne knjige koju ne čitate. Imate i internet, a ako vas baš mrzi tu je AI.
Dokazi su svuda, samo je pitanje da li želite da ih vidite.
Izvolite – možete da ih precizno navedete i ako može linkovi? Mislim, umesto ličnih kvalifikacija?
Наравно да не може да наведе ништа, не она, него било ко од њих. Такве студије нема. Само будалаштине типа, „пулмологија“, „онкологија“, „стручне књиге“,…итд. !! Ти људи не могу ни да претпоставе како би та студија уопште изгледала, када већ постојеће студије повезују канцерогена обољеања респираторног тракта у 85% случајева са пушењем. Астматична обољења у 80% случајева са алергијама. И сада та студија треба да повеже у тих преосталих нешто преко 10-ак% генетске предиспозиције, остале узроке и ето, удисање загађеног ваздуха. Уз све то, сво ово време влада продужава уредбу о максималном дозвољеном садржају афлатоксина у свежем млеку, који је такође један од канцерогена. У ствари, сва та прича је негде „ин“, а онда се овде наставаља по старом добром обичају „видела жаба…“, Чини се да иза свега стоји нуклеарни лоби, чим је најпрљавију енергију, нуклеарну, прогласио чистом.
Eh, šteta što nema lajkovanja komentara dobili biste pluseve od mene 🙂
evo za dve zaljubljene neznalice, zardjalog robota i her Jr obozavaoca Austrijsko slikara:Vrste zagađivača
Čestice koje zagađuju vazduh jesu prašina, čađ, dim i kapljice tečnosti. Najveći deo ovih čestica potiče od korišćenja i proizvodnje energije. Smog i čađa su dva najzastupljenija oblika zagađenja.
Smog ili tkzv. „prizemni ozon“ nastaje kada emisije fosilnih goriva reaguju sa ultraljubičastom svetlošću. Zato je efekat zagađenja najčešće uvećan kada su temperature povišene. Smog može nadražiti oči i grlo i oštetiti pluća posebno kod ljudi koji vežbaju ili rade vani naročito kod dece.
Čađa ili „čestice“ sastoje se od sitnih čestica, hemikalija, dima, prašine i alergena u obliku gasa ili čvrstih materija. Čađa je jedan od oblika ugljenika. To je amorfni ugljenikov prah sa česticama kuglastog promera veličine 10-80nm. Osim ugljenika ove čestice sadrže i malo kiseonika, vodonika i sumpora. Godišnja svetska proizvodnja čađi iznosi više od 6 miliona tona. Čađa je takođe i važan industrijski proizvod. Primenjuje se kao ojačavajuće sredstvo u proizvodnji guma u autoindustrji a takođe i kao pigment u industriji boja, lakova i plastike.
Policiklični aromatični ugljovodonici ili PAH su toksične komponente saobraćajnih izduvnih gasova, od dima ili požara, elektrane na ugalj, mašina sa lošim sagorevanjem, sistema za grejanje i sagorevanje otpada. U većim količinama povezani su sa iritacijom očiju i pluća, krvlju i jetrom, pa čak i sa rakom. Neka istraživanja pokazala su da kod žena koje su bile izložene dejstvu PAH-a za vreme trudnoće, njihova deca imala su sporiji rad mozga i gore simptome ADHD-a.
PM10 i PM2.5 čestice su najopasnije među pomenutim jer se radi o izuzetno malim česticama tkzv. lebdeće čestice ili sitna prašina, čvrsta materija koja se nalazi u vazduhu. Zbog svojih malih dimenizija (1/30 deo dlake), lako mogu prodreti duboko u pluća. Oznake 10 u 2,5 označavaju veličinu u mikrometrima tj. 10 i 2.5 mikrometra i što su čestice manje to su opasnije jer onda lakše prodiru u pluća.
Koji tebi deo nije jasan covece?
Izvolite – možete da precizno navedete dokaze i ako može linkovi?
Конкретно, мени није јасан овај део око повезивања 47% болести срца и крвних судова са аерозагађењем ? Које су то „најновије“ студије, ко их је радио, када су публиковане ? Основни и доминантни узрок кардиоваскуларних обољења до сада је био висок ЛДЛ. А узрок високог ЛДЛ-а су у различитим процентима били: исхрана (трансмасти), пушење, неактивност, алкохол, висок притисак, дијабетес… али нигде повећано аерозагађење ! Оволики преоценат корелације са узроком, аерозагађење, морао би бити револуционарни податак. Уз то, овај део о 13.000 „прераних смрти“ од аерозагађења је такође бројка која зачуђује, када од канцера умире око 22.000 људи а кардиоваскуларних обољења око 55.000 људи, што би значило да је око 20% умрлих од канцерогених и кардиоваскуларних обољења повезано са загађењем ваздуха ! Врло смело, па бих ту замолио за мало појашњење.
Zdravstveni rizici: kratkoročni i dugoročni efekti
Uticaj PM2.5 čestica na zdravlje može se posmatrati kroz kratkoročne (akutne) i dugoročne (hronične) posledice.
Kratkoročni efekti nastupaju već nakon izlaganja povišenim koncentracijama tokom nekoliko sati ili dana. Među najčešćima su:
iritacija očiju, nosa i grla, praćena kašljem i osećajem peckanja u plućima,
pogoršanje simptoma astme i bronhitisa, sa češćim napadima i otežanim disanjem,
kod srčanih bolesnika – pojava anginoznih tegoba i aritmija, jer zagađenje dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Dugoročni efekti su još ozbiljniji, jer hronična izloženost vodi do postepenog oštećenja tkiva i organa. Dugogodišnje udisanje povećanih koncentracija PM2.5 povezuje se sa:
ubrzanim razvojem ateroskleroze, što povećava rizik od infarkta miokarda i moždanog udara,
razvojem hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), koja značajno smanjuje kvalitet i dužinu života,
smanjenjem ukupne plućne funkcije i kapaciteta disanja, naročito kod ljudi koji već imaju oslabljene respiratorne rezerve,
povećanom smrtnošću od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.
Najugroženije grupe su:
deca, jer njihova pluća i imuni sistem još uvek nisu u potpunosti razvijeni, pa udisane čestice mogu trajno da utiču na rast i razvoj,
starije osobe, koje već imaju smanjen kapacitet pluća i češće hronične bolesti,
trudnice, kod kojih zagađenje može uticati i na razvoj fetusa,
hronični kardiopulmonalni pacijenti – svako dodatno opterećenje zagađenjem može dovesti do pogoršanja stanja i hospitalizacije.
Kombinacija kratkoročnih i dugoročnih efekata znači da PM2.5 nije samo privremena smetnja, već faktor koji utiče na celokupno javno zdravlje. Izloženost, čak i na nižim nivoima, postaje kumulativni rizik koji se godinama akumulira i doprinosi ranijem nastanku ozbiljnih bolesti.
Све дивно написано, како је то повезано са 47% „прераних“ смрти од респираторних и кардиоваскуларних болести ? Где се тај податак може наћи ? Која су то „најновије“ студије, где и када публиковане и ко их је радио ? Хвала унапред.
Zagađenje vazduha pogađa 100% stanovništva. Dugoročno, zagađenje vazduha može smanjiti očekivano trajanje života, uticati na razvoj pluća, pogoršati astmu i dovesti do drugih bolesti pluća i srca. Ako imate neku plućnu bolest, aerozagađenje može da izazove pogoršanje simptoma, pogoršanje HOBP-a, teško disanje, zviždanje u grudima, kašalj i iritaciju.
Unutrašnje zagađenje vazduha označava izloženost određenim materijama nađenim u kućama, stanovima, školama, autobuskim i železničkim stanicama, podzemnoj železnici… U unutrašnjem vazduhu otkriveno je preko 900 različitih materija, a neki zagađivači mogu biti od dva do pet puta više koncentrisani unutar zgrada nego van njih. Kod nas je često zagađenje vazduha zbog otvorenih ognjišta i štednjaka na drva i ugalj. Rak pluća kod nepušača dovodi se u vezu sa izlošenošću radonu. Vlaga i buđ povećavaju rizik od astmatičnih napada za 30–50%. Aerozagađenje u zatvorenom prostoru potiče od različitih izvora, građevinskih materijala i nameštaja, sredstava za čišćenje, sistema za hlađenje… Ako je u stanu, gimnastičkoj sali, bazenu ili drugim zatvorenim prostorijama za vežbanje loš kvalitet vazduha, vaša pluća mogu biti oštećena aerozagađenjem.
Profesionalni faktori rizika su različite čestice, gasovi i pare ili dim na samom radnom mestu. Od 15 do 20 odsto svih slučajeva astme i HOBP-a kod odraslih povezano je s poslom. Profesionalne štetnosti koje mogu uticati na razvoj HOBP-a su: gasovi (sumpor-dioksid i amonijak), minerali (ugalj – najviše ispitivan, silikati, azbest, cement, staklena vuna, kaučuk), metali (kadmijum, vanadijum, isparenja pri zavarivanju), organska prašina (pamuk – prvi agens priznat kao uzrok HOBP-a, lan, juta, drvo), dim (motori sa unutrašnjim sagorevanjem)…
Faktori aerozagađenja deluju aditivno na astmu i HOBP. Prosečan pad FEV1 kod pušača je brži (60 ml/god) nego kod nepušača (30 ml/god). Pušači koji razvijaju HOBP imaju prosečni pad FEV1 za više od 60 ml/god.
Čovek dnevno udahne oko 15 m3 vazduha. Kada ste fizički aktivni, udišete češće i unosite više vazduha u svoja pluća nego kada niste aktivni. Ako je kvalitet vazduha loš, udahnućete veću količinu štetnih čestica na usta, a ne kroz nos. Usta nemaju sposobnost da filtriraju neke velike čestice iz vazduha i da ih zaustave da ne uđu u pluća. Za vreme vežbanja, manje udahnute čestice mogu prodreti dublje u pluća. Što više aerozagađenja udahnete u pluća, to će biti veći negativni efekti na zdravlje.
Postojanje negativnih zdravstvenih efekata dokazano je u studijama akutne i hronične izloženosti aerozagađenju. Epidemiološke studije akutnih efekata aerozagađenja su pokazale da su pacijenti koji boluju od HOBP-a osetljivi na akutni uticaj aerozagađenja i da je HOBP jedan od značajnih uzroka mortaliteta koji je povezan sa aerozagađenjem. U periodu povećenog aerozagađenja utvrđeno je povećanje broja akutnih egzacerbacija HOBP-a. Porast koncentracija čestica čađi, sumpor-dioksida, ozona i azot-dioksida povezani su s porastom respiratornih simptoma, hospitalnih prijema i prijema u hitnu pomoć zbog egzacerbacije, kao i porastom mortaliteta od HOBP-a. S obzirom na to da učestale egzacerbacije dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja, trebalo bi usmeriti napore na prevenciju ovih epizoda i sprovesti efikasnu terapiju. Zbog limitiranih terapijskih mogućnosti HOBP-a, procena potencijalnih koristi od redukcije aerozagađenja od velikog je značaja za javno zdravlje.
Bolest treba lečiti, a još je bolje delovati preventivno.
Ја питам, где је податак да је 47% прераних смрти повезано са загађењем ваздуха ? Да, сви удишемо загађен ваздух, али од свих са карциномом плућа 85% је оних који истовремено и пуше. Од свих са алергијским обољењима, 80% су повезани са сасвим одређеним алергеном (полен, длаке,…итд.). И нека ово све нема везе, питање остаје, где се може наћи овде публикован, званично, податак да је 47% прераних смрти повезано са аеро-загађењем ? Где ? Где је рађена та студија, у ком периоду, ко је спроводио, где су публиковани резултати ? Јер што се тиче „прераних“ смрти у Србији нема студије ни колико становника оболи од карцинома повезаног са афлатоксином. А тежина тог податка је велика.
Zagađenje vazduha je faktor rizika za nastajanje plućnih bolesti. Utiče na pogoršanje i pojavu astme, hronične obstruktivne bolesti pluća (HOBP), raka pluća, alergija i respiratornih infekcija. HOBP je sve češća bolest, predviđa se da će 2030. godine postati treći vodeći uzrok smrti, a prema podacima SZO od ove bolesti boluje 210 miliona ljudi širom svijeta.
Trebalo bi podsjetiti da je vazduh prozračna smješa prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine oslobađaju u atmosferu, što izaziva promjenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha.
Zagađenje vazduha sastoji se od sitnih čestica koje mogu biti prirodne i vještačke.
Uobičajeni zagađivači ambijentalnog vazduha su: čestice (PM), ozon, sumpor dioksid, azotni oksidi, ugljen monoksid i olovo.
Prema novijim istraživanjima procjenjuje se da fine čestice (PM 2,5) godišnje izazivaju 3,3 miliona smrti širom svijeta.
Nivo zagađenosti vazduha se razlikuje od faktora kao što su region, vremenske prilike i godišnje doba. Rizik od štetnih uticaja zavisi od trenutnog zdravstvenog stanja, vrste i koncentracije zagađivača i dužine izlaganja zagađenom vazduhu.
Uticaj zagđenog vazduha na sluznicu respiratornog sistema zavisi od koncentracije polutanata u vazduhu i dužine ekspozicije. Dokumentovani su zdravstveni rizici povezani sa česticama manjim od 10 i 2,5 mikrona (Âľm). Čestice veće od 5 Âľm, a manje od 10 Âľm se zadržavaju u gornjim disajnim putevima, a čestice manje od 2,5 Âľm se odlažu u perifernim disajnim putevima difuzijom. Zahvaljujući anatomskim i fiziološkim karakteristkama nosa i paranazalnih šupljina (filtracija čestica većih od 5 Âľm) u donji disajni put ulazi manja količina iritansa iz zagađenog vazduha. Ako irirtacija polutantima dugo traje može dovesti do oštećenja sluznice gornjeg disajnog puta i time im omogućiti slobodan ulazak u donje disajne puteve. Kod neprohodnosti nosa disanje se odvija na usta i time se omogućava direktan ulazak zagađenog vazduha do donjih disajnih puteva.
Patofiziološki mehanizmi, koji nastaju zbog iritacije zagađenim vazduhom u respiratornoj sluznici, podržavaju upalu i aktivaciju oksidativnog stresa, što dovodi do hroničnih oštećenja velikih i malih disajnih puteva, parenhima i krvnih sudova. Taj mehanizam karakterističan je za nastanak HOBP i raka pluća, kod kojih je osnovni uzrok aktivno pušenje, a dodatni aerozagađenje. Isti mehanizam pojačava bronhijalnu hipereaktivnost kod astmatičara i uzrokuje pogoršanje respiratornih simptoma, a u dugoročnom djelovanju smanjenje plućne funkcije.
Akutni efekti nastaju ubrzo nakon izlaganja visokoj koncentraciji zagađivača u vidu simptoma kao što su pečenje i suzenje očiju, kratak dah, kašalj, sviranje u grudima, akutne infekcije. Hronični efekti koji nastaju zbog dugotrajnog udisanja zagađenog vazduha dovode do učestalih bolesti poput astme, HOBP i raka pluća.
Osobe sa hroničnim respiratornim bolestima, kao što su HOBP i astma, takođe trudnice, djeca i stariji posebno su ranjivi na štetne efekte zagađivača.
Da bi se smanjili štetni efekti zagađenja spoljnjeg vazduha ljudi treba da budu svjesni lokalnog kvaliteta vazduha i da preduzmu dodatne mjere kao što su smanjenje vremena provedenog na otvorenom i nošenje maski kada je to potrebno. Treba izbjegavati boravak u blizini prometnih saobraćajnica, naročito u vrijeme gužvi. Kada se nalazimo u automobilu držati prozore zatvorene i podesiti klima uređaj da reciklira vazduh u automobilu. Jedna od preventivnih mjera je i izbjegavanje napornog vježbanja na otvorenom kada je koncentracija čestica u vazduhu velika. Za astmatičare i oboljele od HOBP se savjetuje redovno korišćenje propisane terapije.
Udisanje zagađenog vazduha može biti opasno za zdravlje kao pasivno pušenje. Naravno i u ovim okolnostima aktivno pušenje je glavni faktor rizika za nastanak plućnih bolesti, pa se preporučuje prestanak pušenja.
Kako je disanje osnovna funkcija potrebna za održavanje života, svi moramo dati doprinos da vazduh koji udišemo bude što kvalitetniji.
Sad samo da citas i probas da razumes, ako mozes.
@R2D2 – kada se razbolis jako ides kod lekara i pijes antibiotike i lekove koje ti prepise,ali pre toga verovatno izadjes na sve naucne sajtove i procitas sva istrazivanja o efikasnosti tog leka nuzpojavama i istrazivackoj metodologiji. Ne zajebavaj, ja sam ti ukratko dao naucne cinjenice o zagadjenju a ti zaposli rucice i mozgic pa idi na sajtove naucne i medicinske pa ces videti ovo sto sam pisao u sazetoj verziji. I da nadam se da se redovno podmazujes, roboti znaju da zardjaju – na sve nacine pa i mentalno
Хајде не будали више по овим страницама. Шта си ти мени дао ? Ниси дао ништа. Један једини податак, а он је врло битан јер сву медицину и доказана узрочно-последична обољевања окреће наопачке. Бежите сад од тога ко’ ђаво од крста. На жалост, ти и немаш шта да уључиш да би то спознао, већ се, као и у сваком од твојих коментара служиш само паролама, обманама и увредама. Не знам само ко ти и на основу чега даје оволики простор за писање трактата без конкретног одговора, тј. чињеница ?
@R2D2 -Ne zajebavaj, ja sam ti ukratko dao naucne cinjenice o zagadjenju a ti zaposli rucice i mozgic pa idi na sajtove naucne i medicinske pa ces videti ovo sto sam pisao u sazetoj verziji. I da nadam se da se redovno podmazujes, roboti znaju da zardjaju – na sve nacine pa i mentalno
Napisao ti covek a ti ni to ne mozes da uradis.
Jedan jedini podatak?Nemam sta da ULJUCIM? STa se desava otkazuje robotika, prespoj u zicama. Ja sam ti dao sazete podatke sa medicinskih i naucnih sajtova, atebi predlazem da sam zaposlis prste i trazis a ne da budalis o tome kako aero zagadjenje nema veze sa smrtonscu i bolestima srca. Predlazem ti da kad je magla najsmrdlivija trcis, duboko dises i tako dokazes svoje teze. Ili glupost ako se razbolis.
Zagadjeni vazduh se procisti pomalo svaki put kad nekome prodje kroz pluca.
Dok su Vučić i njegovi esenesesovci (SNS) na vlasti, neće se rešiti ogromna zagađenost vazduha u Beogradu. Na tome ne mogu da pljačkaju, pa ih zato rešenje tog problema ne interesuje. Isto kao i prečišćavanje otpadnih voda, reciklaža smeća i odpadaka itd. A možda neće ni namerno da tu nešto odrade -jer ako stvarno godišnje umire i više od 20.000 uglavnom starijih i već bolesnih ljudi u SRB od zatrovanog vazduha, onda je to za vladu OK, manje će ti jadnici koji će nestati koštati zdravstvo, penzioni fond itd. Znači- čisti ćar za državu. Važnije su im druge budalaštine, kao npr. nikome potreban Expo 2027 koji će koštati možda i preko 20 milijardi evra, a -osim nekih građevina, BG neće dobiti ništa. A zamislite šta se sve moglo u BG uraditi i promeniti na bolje za tolike pare? Ili još bolje pitanje- šta se sve u Srbiji u poslednjih 13 godina moglo uraditi i promeniti na bolje za skoro 100 milijardi evra koje su opljačkane iz budžeta ili potiču od zajmova po svetu- a „pojela“ ih je korupcija ovih na vlasti i njima bliskih mafijaša! Ovako- Srbiji ostaju enormni dugovi, momentalno sigurno oko 50 milijardi, i još najmanje još 20 milijardi da se napravi taj jebeni Expo!
Smanjuje se gasifikacijom, toplifikacijom, rastresitim urbanizmom i smanjenjem saobraćaja.
Ovo zadnje je utopija.
Решење проблема загађења ваздуха треба да буде темељно испланирано и, најбитније – са много разумевања! Људи једноставно НЕМАЈУ за боље у многим срединама, поготово на том југу Србије који је иначе изузетно напаћен крај наше земље. Да крупне изворе треба решавати – треба, али и ту сврсисходно и да паре намењене сврси заправо оду сврси.
Дакле – озбиљна, систематизована и добро планирана испомоћ људима који се „сналазе“ за грејање, осавремењавање топлана, замена старијих возила новијим евро генерацијама.