Koliko god ustaljena fraza da je „tačka“ stavljena na Rio Tinto bila samo zarez sugeriše da se vraćamo na poznat teren, na kome će država ponovo početi da redom povlači proceduralne korake koji vode ka konačnom otvaranju rudnika litijuma, a građani se uporedo organizovati da to spreče, nekoliko stvari se promenilo u odnosu na pre tri godine kada je otpor projektu Jadar bio u punom jeku. Pre svega, sudeći po protestu održanom 28. juna u Loznici, bes u narodu ovoga puta ide mnogo ispred pravnih koraka i možda je već na višem nivou od onoga iz 2021. godine. Uporedo sa iznošenjem jedinog zahteva organizatora – da se zakonski zabrane geološka istraživanja i eksploatacija litijuma i bora u Srbiji – poslata je poruka da će se tog dana održati poslednja šetnja i da će već sledeće okupljanje biti znatno radikalnije.
Blokade pruga
„Ja sam spreman sa ljudima iz SEOS-a da idem i ići ćemo do kraja. Ako ne budu u narednom periodu naše zahteve ispunili, znajte ljudi kad vas budemo drugi put pozvali, đecu kod kuće ostavite. Četiri godine pokušavamo kroz razne institucije, na razne načine da se branimo i kad vas budemo pozvali sledeći put, ponesite motku. Da se branimo od okupatora! Ko svi normalni ljudi kumili smo, molili smo, pisali smo, nije vređelo. Drugi način ne postoji“, saopštio je sa govornice Dragan Simović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), dok je Marijana Trbović Petković najavila blokadu pruga koje koristi postojeća rudarska industrija.
Uzrok takvog revolta sigurno leži i u činjenici da je predsednik Aleksandar Vučić pre bilo kakvog formalnog akta najavio otvaranje rudnika već 2028. godine i to u razgovoru za jedan strani medij (Fajnenšl tajms), kao da veruje da će time uspeti i da odobrovolji zapadne partnere i da je to istovremeno uradio iza leđa naroda koji neće saznati šta je uradio. Što je ili potpuno detinje (mnoga deca do četvrte godine starosti veruju da ih ne vidite ako zažmure, pa ona ne vide vas) ili samo simptom uobičajenog prezira prema građanima koji se ispoljava u brojnim oblicima.
Vučićev „previd“
Ipak, prva mogućnost je dobila na težini predsednikovim gostovanjem na TV Prva u nedelju, kada je govorio o tome da nam strane sile ne daju da dignemo glavu i budemo svoj na svome i da mu je 2022. promakla „neverovatna šahovska minijatura“ dve zapadne obaveštajne službe.
„Igrali su na mnogo višem nivou politički šah nego ja, sprečio bih ja i Anu i Vladu i poslušali bi me. Ja nisam video da iza svega oko litijuma se kriju određene službe koje su želele da spreče brži napredak Srbije. To su tako lukavo odigrali, bio sam slep kod očiju, kako to naš narod kaže, i jednostavno nisam video. Kada sam to, čitajući hiljade i hiljade stranica i dokumenata, to vam je kao kad kibicer ponekad bolje vidi šahovski potez nekog jer ne možete da sagledate sve prosto – kada sam to video ja sebi nisam danima, noćima nisam mogao to sebi da oprostim“, izjadao se Vučić u jutarnjem programu.
Četiri godine pokušavamo kroz razne institucije, na razne načine da se branimo i kad vas budemo pozvali sledeći put, ponesite motku. Da se branimo od okupatora
Dragan Simović
Ono što nije rekao, a novinarka Prve ga nije podsetila, jeste da je zaključak za koji su mu trebale dve godine i čitanje na hiljade dokumenata, Ani Brnabić bio očigledan odmah. „Nakon nekog vremena sam kristalno jasno razumela šta se dešava“, rekla je Brnabić u januaru i objasnila da nikada nije mislila da je projekat Jadar loš, već ga je obustavila zato što je shvatila da stranci vode političke igre finansirajući ekološke proteste da bi oslabili Vučića (protesti su se dešavali preblizu predsedničkim izborima) i „slomili mu kičmu“.
Burnom reagovanju aktivista sigurno je doprineo i intenzitet PR kampanje Rio Tinta, čija je težište na demantovanju svake izgovorene reči o planovima kompanije (pa makar to bilo puko izražavanje mišljenja da je otvaranje rudnika „pitanje života i smrti“), uz uporno ponavljanje da samo žele da podstaknu javni dijalog, koji time pokušavaju da uguše – a tome nismo svedočili pre ukidanja pravnog osnova za realizaciju projekta. Ali dok mediji ranije nisu bili izloženi takvoj vrsti pritisaka, meštani Nedeljica jesu. Profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović ukazala je na efekat ruševina u okolini Loznice koje podsećaju na ratna razaranja.
„Zašto su kuće oštećene na tako groteskan način, a nisu do kraja srušene? Kakvu simboliku u tom prizoru možemo da učitamo, osim pretećeg nagoveštaja apokalipse koja treba da odvrati svakog od želje da tu ostane i opstane, da ulije sumorni osećaj bespomoćnosti i beznađa pred moćnom silom vođenom tuđim interesima i profitom. Utisak pojačava i naizgled besmisleno veliki broj tabli sa upozorenjima na opasnost od urušavanja građevina i zabrana pristupa posedima. Čemu toliki broj tabli, jednih pored drugih, sa istovetnim natpisima, ako ne da pojačavaju utisak pretnje i strepnje? Kako verovati onima koji se služe ovakvim psihološkim pritiscima da proizvedu turobna osećanja i obeshrabre meštane u borbi za opstanak“, upitala je Džamonja Ignjatović u tekstu objavljenom na sajtu ProGlasa, koji se pridružio apelima protiv realizacije projekta u sadašnjim društvenim okolnostima.
Naručena kampanja
Ipak, za predsednika sve ovo nije bilo dovoljno agresivno i zato je iskoristio svoju (redovnu ili vanrednu, teško je voditi evidenciju) konferenciju za štampu i da prekori kompaniju: „Užasnut sam načinom na koji Rio Tinto vodi svoju kampanju. Mnogo su uložili, mnogo plaćaju razne eksperte u našoj zemlji, a nisu u stanju da se bore nego im treba po pet i deset sati da reaguju negde saopštenjem“. Pre nego što smo saznali koliko je stotinki između verbalnog delikta protiv Rio Tinta i napisanog demantija prihvatljiva mera predsedniku, Vlada i kompanija su osmislile proaktivniji pristup. Prema saznanjima N1, provladinim medijima je prosleđen spisak od dvadesetak „podobnih“ profesora i analitičara koje valja zvati kao sagovornike u sklopu medijske kampanje čiji je cilj da podrži projekat Jadar, uz napomenu da je najbolje da se o gostovanjima dogovore sa konsultantkinjom Rio Tinta (valjda da im ne bi zakazivali gostovanja u istim terminima).
Slično razrađen plan opozicije još uvek nismo dobili, ali za sada postoji veći nagoveštaj saradnje nego što je bilo očekivano nakon dubokog raskola izazvanog razilaženjem po pitanju bojkota ili izlaska na junske izbore. Iako još uvek nije ništa formalizovano, o predlogu Ekološkog ustanka za formiranje „Fronta za odbranu Srbije“ čiji je cilj sprečavanje rudarenja litijuma i bora, makar načelno pozitivno su se izjasnili i Novi DSS i stranke koje su činile Srbiju protiv nasilja i Kreni-promeni. Ipak, ponavljanje prethodnog uspeha je daleko od zagarantovanog.
„Opozicija se nalazi u nešto slabijoj poziciji nego što je bila pre tri godine jer se dosta toga izmenilo. Promenio se međunarodni okvir – tada nije dolazila ovako jasna podrška sa Zapada u vezi sa projektom, a rekao bih da je sada nedvosmislena. Mislim da prozapadno orijentisana opozicija to mora da faktoriše, dok ona antizapadno orijentisana može mnogo više da igra na kartu otpora zapadnom pokušaju eksploatacije dobara u Srbiji. Druga stvar je da su prošli put protesti bili vođeni od strane političkih organizacija koje još uvek nisu na ovaj način partijski organizovane: Kreni-promeni, Ekološki ustanak i Moramo koji se u tom periodu profilisao kao predizborna koalicija. I to je bio period rasta i osnaživanja zelenog pokreta i politika koje su mogle da imaju ujedinjujuću ulogu. Sad su stvari malo drugačije, naročito posle poslednjih izbora koji su u velikoj meri oštetili mogućnost opozicije da radi zajedno, i to umanjuje verovatnoću da će moći na isti način da povede mobilizaciju protiv projekta Jadar“, kaže politikolog Vujo Ilić. I ističe da ne treba smetnuti sa uma da ukoliko se projekat zaista pokreće, cela priča će trajati godinama i zato je potrebno razmišljati o dugoročnim strategijama okupljanja građana oko ovog pitanja.
Ulica kao institucija
Možda iz tih razloga za sada i nije plan da stranke budu glavni pokretači otpora. „Ono što je dogovor i sa predstavnicima SEOS-a je da su oni ti koji vode protest“, izjavila je Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka i dodala da je uloga političara u parlamentu da na zakonski način i političkim pritiskom izvrši pritisak na ovu vlast i evropske zvaničnike da ne dođe do realizacije projekta. Sa druge strane, predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović nije optimističan po pitanju dometa institucionalne borbe.
„Skupština služi kao nešto što treba da ojača legitimitet svih naših pozicija, ali verujem da će ta borba u krajnjem ishodu da se završi ne demokratski, nego nekim pritiskom ulice – da ne kažem nešto gore. Ne zato što ja to želim, ne zato što opozicija ili građani to žele – svi mi želimo da živimo u normalnoj, demokratskoj državi gde se stvar rešava na izborima – ali kada izbore više nemate, a kada vlast nastavlja da gura svoje privatne agende, gde se bogate i bahate, onda građani nemaju drugog izbora“, rekao je Jovanović.
Opozicija se nalazi u slabijoj poziciji nego što je bila pre tri godine, jer se dosta toga izmenilo. Tada nije dolazila ovako jasna podrška sa Zapada projektu
Vujo Ilić
Međutim, ostaje pitanje da li sama vlast ima izbora u ovom slučaju, imajući u vidu da veći deo opozicije (izjave u tom smeru su dali Savo Manojlović, Zdravko Ponoš, Borko Stefanović…) smatra da SNS rudnikom litijuma „kupuje“ od međunarodne zajednice ignorisanje izbornih mahinacija. Ako je zaista tako, da li je razmera građanskih otpora od ikakvog značaja za konačnu odluku?
„Ima nečega u tom viđenju, ali mislim i da je odabran trenutak kada se opozicija nalazi u najlošijem stanju, a kada vlast ima ispred sebe nekoliko godina u kojima ne mora da organizuje nikakve redovne izbore. Dakle, nema onog rizika koji je bio pred njima prošli put kada je buknula mobilizacija protiv Rio Tinta. Ali ne isključujem da se takođe na ovaj način popravljaju odnosi sa zapadnim zemljama. Pre neki dan smo čuli Tilmana Kubana koji je izvestilac u nemačkom parlamentu za Srbiju za CDU/CSU, a koji bi eksploataciju litijuma u Srbiji video kao poruku da ne želimo da izazivamo probleme. To je dosta direktna izjava, nije diplomatski upeglana i tako jasna poruka se retko čuje u medijima, ali je našim vlastima možda i na još direktniji način upućena. Tako da sigurno postoji takvo očekivanje, pre svega od Nemačke, ali mislim da je to pre svega pitanje naših unutrašnjih odnosa i da je ovaj trenutak izabran kao oportun“, kaže Ilić.
Opozicija bez izbora
Što se tiče opozicije, izbor da li će se uključiti u borbu protiv projekta Jadar svakako ne postoji, ali ostaje da se vidi kako.
„Mislim da se pitanje Rio Tinta dosta poklapa sa partijskim linijama podela – da su opozicioni glasači vrlo nastrojeni protiv projekta, dok većina glasača vlasti podržava, ali verovatno postoji i deo koji nije siguran šta da misli ili se protivi. Imajući to u vidu, mislim da ne postoje opozicioni akteri koji bi mogli da počnu da zagovaraju projekat i da opstanu – to bi ih potpuno marginalizovalo na ovako polarizovanoj političkoj sceni. Što se tiče opozicije koja želi integraciju Srbije sa EU, ono što mogu da urade je da ne stavljaju akcenat na zapadne aktere već na domaće. Dakle, da pitanje ne bude da li je najveći protivnik neko ko dolazi spolja da odnosi resurse Srbije, što bi bio narativ desne opozicije, već bi njihov narativ činila životna sredina i korupcija – da će najviše koristi imati domaće elite, a građani će zapravo imati samo štetu kroz ugrožavanje životne sredine. Tako da opozicija može da ima različite uglove u načinu na koji se odnosi prema ovome i ne vidim da moraju da biraju da li će biti protiv Zapada ili ne, već mogu da izaberu narativ koji najviše odgovara njihovim biračima“, zaključuje Ilić.
U narativu koji smo čuli na protestu u Loznici postoji neobično mnogo Kosova, a pomenula se i namera Nemaca da nas proglase za „genocidan narod“, ali činjenica je i da je na istom skupu govorio i Adi Selman koji je ranije u Tuzli organizovao obeležavanje genocida u Srebrenici. Ne samo da to nije predstavljalo prepreku da podeli binu sa ostalim govornicima, već su i njegove poruke jednako prihvaćene od učesnika protesta. Izgleda da će u otporu rudniku sve biti moguće uskladiti.
