Progon tužiteljke Jasmine Paunović iz beogradskog Višeg tužilaštva (VJT), koji traje od februara 2023. kada se suprotstavila samovolji svog rukovodioca Nenada Stefanovića, nedavno je konačno prekinut njenim odlaskom u penziju. Ali pre toga se i disciplinski tužilac Ivan Konatar postarao da joj oteža rad, započevši u decembru, po službenoj dužnosti, postupak provere njene odgovornosti zbog izjava koje je dala medijima povodom pada nadstrešnice, u kojima se javno založila da istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).
Odlukom vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, predmet je ipak preuzeo JTOK, ali tek sredinom februara, što znači da je izgubljeno silno vreme, a moguće i dokazi. Tužiteljki Paunović se, naravno, niko nije izvinio.
Nedavno ste rekli da predmet ni posle šest meseci još uvek nije živ. Na šta ste mislili?
Taj predmet je toliko raskupusan da čak i ako u nekoj kasnijoj fazi dođe do spajanja, biće razvodnjen i obesmišljen. Da budem jasna, kada se dogodila tragedija čekali smo dugo da tužilaštvo donese naredbu za sprovođenje istrage, a da se pritom nisu uopšte oglašavali. Kada je napokon doneta, odnosila se na 13 lica među kojima su uglavnom građevinski inženjeri, projektanti, direktorka Infrastrukture železnice i jedan ministar. Naravno, onako kako smo i očekivali, krivična dela koja se njima stavljaju na teret su dela iz opšteg kriminala i ne podrazumevaju koruptivne radnje. Ono što nismo očekivali je brzopleto odrađena faza istrage, tako da je nakon samo dva meseca podignuta optužnica, iako se radi o jednom složenom predmetu, koji je podrazumevao opsežnu istragu pre optuženja. Zašto se toliko žurilo sa završetkom istrage, ostaje nejasno, ali je posledica da je optužnica suštinski prepisana naredba o sprovođenju istrage. I naravno, Viši sud u Novom Sadu, takvu optužnicu vraća na dopunu.
Glavni javni tužilac u pojedinim predmetima vrši „unutrašnji neprimereni uticaj“ i to preko svojih izabranih tužilaca. Pojedine predmete drži podalje od tužilaca, i oni „čekaju svoje vreme“, pa kad sa vrha vlasti dobije „zeleno svetlo“ stupa u realizaciju upravo preko tih istih tužilaca
Jedna od svedokinja ispitana u ovom predmetu, u zapisniku o ispitivanju tereti jednu od okrivljenih, čiji branilac podnosi protiv nje i još dva lica krivičnu prijavu, koju svojim rešenjem VJT u NS odbacuje, sa obrazloženjem da ne postoje dokazi. Ubrzo zatim po identičnoj prijavi postupa VJT u Beogradu i krajem februara donosi naredbu o sprovođenju istrage protiv istih lica, koja potom hapsi. Istraga u ovom predmetu, protiv tri lica, sa obimnom dokumentacijom, bez ispitanih svedoka, kao i eventualno potrebnog veštačenja, završava se posle samo tri dana. Neposredno pre podignute optužnice, vrhovna javna tužiteljka donosi rešenje o supstituciji, što znači da se predmet kompletno dostavlja na uvid i eventualno dalji rad JTOK-u. Protiv ovog rešenja Nenad Stefanović ulaže prigovor, koji komisija istog dana odbija kao neosnovan. Uprkos ovoj odluci, Stefanović podiže optužnicu. Ono što se uopšte nije očekivalo, sa stanovišta prakse i same struke, jeste da Viši sud u Beogradu, tačnije krivično vanpretresno veće, potvrdi ovu optužnicu. Tim pre što ih ovo veće inače vraća tužilaštvu na ispravku i zbog formalno-tehničkih grešaka, a u ovom slučaju je prihvatilo takvu optužnicu. Ako se zna da je predsednik tog veća ujedno i predsednik suda, stiče se utisak da postoji eventualni dogovor glavnog javnog tužioca i predsednika veća, oko potvrđivanja optužnice.
Zato što je nezgodan svedok ili postoji i neki opravdan razlog?
Pored navedenog, postavlja se pitanje, kako je moguće da za jedno tužilaštvo ne postoje dokazi i odbacuje prijavu, a da tužilaštvo u Beogradu pokreće postupak sa istim korpusom dokaza i to za krivična dela sa koruptivnim elementom? U postupku u Beogradu ona sad ima svojstvo okrivljene, tako da je izvesno da će branilac imati pravo da traži izdvajanje njenog svedočenja pod zakletvom pred sudom u Novom Sadu, kao nekredibilnog svedoka. Na taj način se umanjuje dokazni materijal u odnosu na okrivljenu u Novom Sadu.
Da li postoji pravno pokriće da se VJT umeša u predmet i to na taj način?
Ne postoji opravdan razlog koji bi dao mogućnost zasnivanja ove nadležnosti, iako se zvanično navodi da je okrivljena izvršila krivično delo na teritoriji Beograda, a posledica nastala u Novom Sadu. Međutim, ono što se zvanično navodi kao izvršenje krivičnog dela jeste da je navodno potpisala rešenje o privremenoj upotrebi stanične zgrade u Novom Sadu, iako se isto odnosi na rešenje o privremenoj upotrebi elektroinstalacija na objektu. Iz toga se zaključuje da je nadležnost upravo konstruisana kako bi se kontaminirao predmet u Novom Sadu. Takvo postupanje Nenada Stefanovića je ništa drugo nego proklizavanje iz „šina“ javnotužilačkih hijararhijskih ovlašćenja.
Po optužnici potvrđenoj od strane VS u Beogradu, branioci su iskoristili svoje zakonsko pravo i podneli žalbe. Ubrzo zatim Apelacioni sud je pustio iz pritvora okrivljene, odnosno ukinuo mere zabrane napuštanja mesta prebivališta.
Kada već nemamo jasne odgovore od pravosuđa, imamo li ga od Anketne komisije čiji ste član?
Anketna komisija redovno obaveštava javnost o do sada urađenim analizama i utvrđivanju odgovornosti po različitim osnovima, a sve na bazi javno dostupne dokumentacije kojoj nedostaje još mnogo toga, kako bi se uradila kompletna analiza odgovornosti za pad nadstrešnice. Finansijer i investitor je bila Republika Srbija, preko svojih institucija, dok je izvođač konzorcijum kineskih firmi. Ono što posebno skreće pažnju prema sadašnjoj analizi su ugovori koji ne zadovoljavaju pravne standarde ni obligacionog ni privrednog prava. Takođe, zapanjuje podatak da Zakon o javnim nabavkama nije ni u jednom delu primenjivan, a što sve dovodi na zaključak o ozbiljnoj korupciji u vrhu države.
Kada predsednik „već duže vreme“ zna za tužioce koji krše ustavni poredak i „sarađuju“ sa crnogorskom mafijom, a o tome ćuti, to se u krivičnom pravu tumači kao izvršenje krivičnog dela
Nepropisno i nepravilno izvođenje radova dodatno ukazuje na korupciju, jer kako se navodiu ugovoru, podizvođači koji se „biraju“, određuju se na osnovu „drugarskog poznanstva“. Taj nivo bahatosti u korupciji sve više se ogleda i na drugim izgrađenim objektima. Tako novoizgrađena železnička stanica na Novom Beogradu, od velikih kiša koje su padale ovih dana, prokišnjava sa svih strana i narušava bezbednost građana.
Visoki savet tužilaštva (VST) se nedavno oglasio saopštenjem da se na tužilaštvo vrši neprimeren uticaj. Da li to znači da su konačno počeli da se bave zaštitom tužilaca ili šalju neku drugu poruku?
U tom saopštenju sam zapazila niz propusta i nepravilnosti. Naime, posle duže vremena, nakon hibernacije, oglašava se VST i po predlogu poverenika za samostalnost donosi odluku da je Savet utvrdio „postojanje spoljašnjeg neprimerenog uticaja“ na postupanje glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, a od strane Dragana Vučićevića, Vladimira Đukanovića i Dragana Đilasa. Ovakvo saopštenje je sa pozicije struke nedopustivo, jer zahteva konkretne radnje koje su navedena lica preduzela – šta, kako, gde, na koji način, u kojim predmetima. Tako da se ne mogu istom odlukom rešiti sva tri „neprimerena uticaja“. Pored toga, navodi se period razmatranja od 1. 11. 2024. godine, što predstavlja neobično dug period donošenja ovog rešenja. Pored toga, zapaža se da VST nije reagovao nijednim saopštenjem kada su u pitanju „unutrašnji neprimereni uticaji“. Jer, dobro je poznato da glavni javni tužilac u pojedinim predmetima vrši takav uticaj, i to preko svojih izabranih tužilaca. Da pojedine predmete drži podalje od tužilaca, i da oni „čekaju svoje vreme“, te kad sa vrha vlasti dobije „zeleno svetlo“ stupa u realizaciju upravo preko tih istih tužilaca, koji su njemu odani i za „sitnosopstvenički“ interes odrađuju šta se očekuje. To su dobro poznate činjenice, na koje su i tužioci javno ukazivali, a da se VST nikad nije oglasio po tom pitanju.
U slučaju nadstrešnice postoje ugovori koji ne zadovoljavaju pravne standarde ni obligacionog ni privrednog prava. Takođe, zapanjuje podatak da Zakon o javnim nabavkama nije ni u jednom delu primenjivan, a što sve dovodi na zaključak o ozbiljnoj korupciji u vrhu države
Zar nije čudno što VST nije imao nikakvu reakciju na Vučićevu najavu od pre mesec i po dana da će obelodaniti, što do sada nije, šta su zaposleni u tužilaštvima radili i ko je sve bio umešan u rušenje ustavnog poretka, veze sa crnogorskom mafijom i slično?
VST je trebalo da izda javno saopštenje u kome bi pozvao predsednika da svoja saznanja iznese pred nadležnim institucijama i da na taj način zaštiti kolege. Naime, u ozbiljnim državama sa jakom pravnom sigurnošću, ovakve pojave su nezamislive. Vrhovna javna tužiteljka, koja ne bi da se meša u svoj posao, trebalo je da javno pozove predsednika kako bi mu omogućila poverljivo iznošenje saznanja o navodima njegove izjave. To bi podrazumevalo tačno iznošenje imena lica, funkcije i kontakte koje navodno ostvaruju sa kriminalnim, mafijaškim crnogorskim klanovima. Ovako, kada predsednik „već duže vreme“ zna za ovu „saradnju“ a o tome ćuti, to se u krivičnom pravu tumači kao izvršenje krivičnog dela, i to najblaže kao neprijavljivanje krivičnog dela i njegovog izvršioca. Ne treba zanemariti činjenicu da se državni organi olako pozivaju na krivično delo urušavanje ustavnog poretka, pritom ne upuštajući se u samu suštinu tog dela, što je nedopustivo i neozbiljno.
A da li predsednik sme to da nekažnjeno izjavi?
Slažem se da ne sme, on je institucija. Njegova svaka izgovorena reč ima posebnu težinu. Ovakve izjave urušavaju ugled te institucije, a samim tim i države. Da vi upirete prstom da u jednoj ozbiljnoj instituciji kao što je Tužilaštvo za organizovani kriminal, sede ljudi koji su povezani sa crnogorskom mafijom i da to mirno posmatrate, ne samo da je nedopustivo već je za ozbiljnu osudu. Šta ste preduzeli?!
Kada govorimo o ostvarivanju pravde i da smo svi pred zakonom isti, to danas zvuči kao fantastika. Upravo se vladajuća stranka pobrinula za urušavanje institucija i uništavanje vitalnih resursa u zemlji, tako da pravda nije dostižna svima, već samo izabranima. Biti danas tužilac u najvećem tužilaštvu na Balkanu, a i šire, pod vlašću Nenada Stefanovića je poražavajuće – u smislu tretiranja tužilaca, mešanja u njihov rad, ugrožavanja njihove samostalnosti i dostojanstva. Nakon dvadeset pet godina provedenih kao tužilac, mogu da uporedim postupanje nekad i sad. Ozbiljno se narušio ugled u javnosti, jer se narušio i rad koji zahteva javni interes.
Biti danas tužilac u najvećem tužilaštvu na Balkanu, a i šire, pod vlašću Nenada Stefanovića, poražavajuće je – u smislu tretiranja tužilaca, mešanja u njihov rad, ugrožavanja njihove samostalnosti i dostojanstva
Bila sam na protestu 15. marta koji su organizovali studenti, i koji je po svom sadržaju bio miran skup građana okupljenih u impozantnom broju. Tokom odavanja petnaestominutne tišine čulo se nešto strašno, a da niko nije znao šta se dešava. Kao i većina građana, nisam znala ni da postoji neko oružano sredstvo za rasterivanje masovnih demonstracija. Kako smo došli do ideje da je to bio zvučni top? Pa tako što je TV Informer napravio neku emisiju njihovog prepoznatljivog jeftinog sadržaja, na kojoj su se naručivale pesme, a advokat Vladimir Đukanović se Draganu J. Vučićeviću obratio rečima: „Ima jedna specijalna pesma, kaže – da l’ može povodom ovog zvučnog topa Duni vetre malo preko jetre“. Takođe, ako je predsednik uoči skupa najavio da će na njemu „odsvirati kraj“, a onda se dogodi da preko 3.000 ljudi doživi neku traumu, a čula sam i da je čak jedno lice preminulo od srčanog udara, onda je i logično da sve to ima veze sa nečim što je vlast upotrebila.
Takođe, da li predsednik sme u slučaju „zvučnog topa“ da zahteva da se pohapse svi koji tvrde da je upotrebljen?
Mora se pomenuti i da je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o privremenoj meri. Ova odluka nije decidirana da se radi baš o zvučnom topu, već se zabranjuje po preporuci bilo kakvo korišćenje oružja u cilju rasterivanja masovnih protesta. Ovo iz razloga što bi bilo kakva odluka preciznije sadržine podrazumevala prethodno vođen sudski postupak.
Znači li to da želja Nenada Stefanovića da Zdravko Ponoš bude priveden „zbog širenja panike“ neće biti ispunjena?
Ne samo Zdravko Ponoš, ne možete privoditi i hapsiti ljude koji otvoreno i javno pričaju o onome što su doživeli i što se definitivno desilo. Konkretno, radi se o obaveznom uputstvu koje je uputio tužiocu Borisu Majlatu, rukovodiocu Posebnog odeljenja za VTK, i naložio da uhapsi i ispita Ponoša na okolnosti njegovih saznanja o zvučnom topu, s obzirom da je to objavio na jednoj od društvenih mreža i da je na taj način kao širio paniku. Tužilac Majlat je odmah uložio prigovor i odlučeno je da se usvoji. Inače, obavezna uputstva su institut koji Stefanović koristi više negoli za tim postoji potreba, čak se graniči sa zloupotrebom. Naime, jednoj od tužilaca je oduzeo predmet koji se odnosi na „gaženje“ studentkinje na protestu na Novom Beogradu, sa obrazloženjem da je odavala petnaestominutnu poštu stradalima ispred zgrade Palate pravde.
Nepropisno i nepravilno izvođenje radova dodatno ukazuje na korupciju, jer kako se navodi u ugovoru, podizvođači koji se „biraju“, određuju se na osnovu „drugarskog poznanstva“. Taj nivo bahatosti u korupciji sve više se ogleda i na drugim izgrađenim objektima
Postoji više ovakvih neopravdanih i neosnovanih obaveznih uputstava, kojim se na ovaj način čini i disciplinski prekršaj, jer narušava hijerarhijska ovlašćenja, kao i neprimeren uticaj, te se postavlja pitanje čak između disciplinskog prekršaja i krivičnopravne odgovornosti.
Pomenuli ste da ste bili na studentskom protestu i da nije fer ono što smo im ostavili u nasleđe. Šta smo im ostavili i nadate li se da to možemo da menjamo?
Mladi su pokrenuli lavinu u društvu. Već duži niz godina imamo duboko podeljeno društvo, u kome vladaju zastrašivanje, sila, pretnja, nasilje u svim svojim oblicima. Podela po onom primitivnom „mi i vi“, „oni tamo i mi ovamo“. Vlada se bolje ako je narod u svađi, u neprijateljskom stavu jedan prema drugom. Najveća pošast ove vlasti je sistemska korupcija koja je duboko pustila korene. Vlada se organizovanim umrežavanjem „odozgo nadole“. Najpre vrh vlasti ima svoj najbliži krug podanika, personalizovan kroz rodbinske, prijateljske, kumovske veze… koji odozgo naniže imaju svoj drugi krug, onih koji su izabrani po sistemu poslušnosti i oni formiraju po istom principu svoj krug podanika. Ovako organizovana vlast ide naniže, formirajući tako piramidalnu hobotnicu.
Kada u tom smislu govorimo o kadrovima, ne grešimo ako se konstatuje da su mnogi u vlasti sumnjive biografije, sumnjivog kredibiliteta. Tako imamo i ministre obrazovanja, medija, finansija… za koje se javno na svim medijima, argumentovano iznose informacije koje zaslužuju ozbiljnu proveru, preko nadležnih državnih institucija, kao što su Uprava za sprečavanje pranja novca, Savet za borbu protiv korupcije, Agencija za sprečavanje sukoba interesa, Ministarstvo unutrašnjih poslova…
U svakom slučaju oporavak od ovog stepena sistemske korupcije, koja je izjednačena sa izdajom javnog interesa i poverenja građana, podrazumevaće jednu dugogodišnju borbu za vraćanje otetih institucija i čišćenje pre svega uzroka u vrhu, a ne posledica koje su na dnu i obavljale posao sa „vetrom u leđa“ onih „odozgo“.
