Sudije osnovnih, prekršajnih, viših, privrednih i Vrhovnog suda su u prilici da u sredu 28. januara, na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem, izaberu novih pet članova Visokog saveta sudstva (VSS). A da li će oni u narednih pet godina zaista zastupati interese sudija i sudstva i imati snage da reaguju kada je to neophodno, prema iskustvu iz rada aktuelnog saziva ovog organa – neće. Tek pred kraj mandata oni su pokušali da se bave svojim širim nadležnostima i podižu glavu.
Članova ovog najvišeg sudsko-upravnog organa ima jedanaest: sedam sudija i četiri istaknuta pravnika. Prema biračkom spisku pravo glasa ima 2376 sudija. Glasa se za jednog kandidata i to isključivo prema stepenu i vrsti suda u kome rade kandidat i glasač. Petogodišnji mandat šestom sudiji – članu VSS-a koji predstavlja apelacione sudove ističe sledeće godine. U toku je konkurs za izbor predsednika Vrhovnog suda koga bira aktuelni sastav VSS-a. On po funkciji postaje član ovog organa. VSS bira sve sudije, predsednike sudova i odlučuje o drugim pitanjima sudstva.
Pokušaćemo da objasnimo zbog čega je, a povodom ovih izbora, izuzetno važno razumeti političko-pravni kontekst u kom se oni dešavaju. Zatim, zašto se u gotovo referendumskim uslovima ovih izbora, nije snašlo čak ni Društvo sudija Srbije (DSS), pa je stoga još bitnije da što više sudija iskoristi svoje pravo glasa. Uspeh bi bio izbor kandidata sa nespornom stručnošću i integritetom iza kojih ne bi stajala bilo čija partikularna interesna podrška – bio to predsednik Republike, ministar pravde ili predsednik najvećeg suda na Balkanu – nego podrška najšire sudske baze. Jedino tako ovaj organ ima šanse u borbi za ostvarenje svoje ustavne pozicije – sudske samouprave, kvalitetan i efikasan rad i očuvanju nove tekovine – javnog prenosa sednica.
Uticaj izvršno-političke vlasti
Odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta bi mogao biti da ima mnogo razloga, da u okruženju duboko podeljenog i zavađenog društva, te autoritarne države, ni pravosuđe ni izbori za njegove najviše organe ne mogu biti – slobodni. Dakle, postoji konstantni i nesporni jednosmerni uticaj, pre svega, izvršno-političke vlasti na pravosuđe. Ali, gotovo isto tako, od pada nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi, ogoljena je dubina i patologija društvene krize u kojoj se naše društvo i država nalaze. Na svenarodnom pobunu i studentske zahteve, posle pojedinačnih reakcija, izjavom koju su lično potpisali, oglasilo se prvo nekoliko desetina, pa onda i nekoliko stotina sudija i tužilaca. Taj nukleus je u, u međuvremenu, prerastao u neformalnu zajednicu „Odbrana struke“.
Ukoliko je većina sudija prevazišla predrasudu koju joj nameće vlast, da se sudije ne smeju baviti bilo kakvom politikom čak ni pravosudnom, iako u domaćim i u dokumentima EU preovlađuje stav da se u parlamentarnoj demokratiji i da nije krize pravne države, očekuje da se sudije primereno izjašnjavaju o svim bitnim društvenim pitanjima koja dotiču pravo, a da je zabranjeno stranačko-političko delovanje
Ova zajednica je odlučila da predloži sudijama u Srbiji da podrže izbor za člana VSS-a po jednog kandidata sa nespornom stručnošću i integitetom za svaki nivo sudova. Ovo se ne odnosi na trenutno gotovo beznadežan nivo Vrhovnog suda, jer se očekuje da će i taj nivo u slučaju izbora tih kandidata morati da se prilagodi sudskoj većini. I zaista kako mogu biti ravnopravni i sa istim potencijom glasačke podrške, neko ko je izabran da predstavlja preko hiljadu ili preko pet stotina sudija, kao i ona dva člana VSS-a iz Vrhovnog suda, od kojih jedan samim konkurisanjem predstavlja 40 sudija, a drugi ima istu tu bazu na osnovu funkcije predsednika Vrhovnog suda? Naravno, ukoliko je većina sudija prevazišla predrasudu koju joj nameće vlast, da se sudije ne smeju baviti bilo kakvom politikom čak ni pravosudnom, iako u domaćim i u dokumentima EU preovlađuje stav da se u parlamentarnoj demokratiji i da nije krize pravne države, očekuje da se sudije primereno izjašnjavaju o svim bitnim društvenim pitanjima koja dotiču pravo, a da je zabranjeno stranačko-političko delovanje.
Aktuelna politička vlast se, suprotno važećim zakonima, a radi izbegavanja suđenja i odgovornosti najviših funkcionera koji su optužene ili umešani u slučajeve velikih nesreća, korupcionaških i kriminalnih afera poput „Nadstrešnice“ ili „Generalštaba“, ali i drugih, svim silama trudi da nedozvoljeno utiče na odluke koje donosi pravosuđe. Sa najviših mesta u državi sudije i tužioce, ali i najviši pravosudni funkcioneri, se, bez ikakvih dokaza, nazivaju „bandom koju treba rasturiti“, „stranim plaćenicima“, „blokaderima“ i sl. i zahteva se njihova odgovornost ili smena. To se pojačalo od kada je TOK naredio istragu radi koruptivne afere vezano za rekonstrukciju pruge i stanica od Novog Sada do državne granice u kojoj su među 14 okrivljenih i bivši državni funkcioneri Tomislav Momirović, Goran Vesić i Anita Dimoski.
Atacima se pridružila i Narodna skupština
Istovremeno, predsednik Republike obesmišljava rad krivičnog pravosuđa tako što je u potpuno netransparentnom postupku, o čemu ministar pravde uporno ćuti, pomilovao od krivičnog gonjenja četvoricu optuženih koji su pre godinu dana kao aktivisti SNS bejzbol palicama napali studente i studentkinji Ani polomili vilicu, a zbog čega su premijer i Vlada podneli ostavke.
Predlaže se osnivanje novih sudova i sudskih odeljenja prema političkim potrebama vlasti i uvođenje prava na novi mandat predsednicima sudova koje su već jednokratno koristili to pravo, a nemaju ga ni predsednik Vrhovnog suda ni članovi VSS-a
Svim ovim, a i mnogim drugim, atacima na pravosuđe pridružila se i Narodna skupština, inicijativom poslanika SNS i predsednika Odbora za pravosuđe Uglješe Mrdića da se, bez redovne procedure, javne rasprave i mišljenja pravosuđa i struke, menjaju nedavno doneti pravosudni zakoni. Ne radi se samo o povratka zakonskih rešenja koja smanjuju samostalnost i kapacitet rada javnih tužilaca i tužilaštava, nego je ugrožena i nezavisnost u radu sudstva. Predlaže se osnivanje novih sudova i sudskih odeljenja prema političkim potrebama vlasti i uvođenje prava na novi mandat predsednicima sudova koje su već jednokratno koristili to pravo, a nemaju ga ni predsednik Vrhovnog suda ni članovi VSS-a. Kompromisno rešenje bi bilo da se predlozi ovih zakona povuku i upute Ministarstvu pravde i Vladi, koji prilikom donošenja tih zakona 2023. nisu uvažili 90 do 95% predloga profesije i struke iznetih u javnoj raspravi, a bili su dužni da do februara 2025. predlože preostale pravosudne zakone.
Bez obzira što je kvorum za rad VSS-a izuzetno zahtevan i podrazumeva 8 prisutnih članova, a taj broj glasova je neophodan i za donošenje najvažnijih odluka, i što većina istaknutih pravnika nije izabrana 2/3 većinom u Narodnoj skupštini, nego od strane petočlane komisije skupštinskih i pravosudnih funkcionera, režim nije siguran da će svi istaknuti pravnici u VSS-u svakom slučaju postupati po njihovoj želji ili nalogu. Oni nikada nisu krili da žele i da u redovima sudija-članova saveta obezbedi saradnike za takvo delovanje. Zbog toga ih je iznenadila nedavna odluka VSS-a kojom je zatraženo da se iz procedure povuku Nacrt zakona o Pravosudnoj akademiji i Nacrt zakona o izmenama Zakona o sudijama. Tada su se odjednom pojavili tzv. Mrdićevi predlozi zakona.
Kako su predstavljeni kandidati za članove VSS-a
Političku vlast dodatno brine izbor za članove VSS-a iz reda sudija, jer je ovo prvi put da za izabrane kandidate neće biti potrebna bilo kakva verifikacija od strane Narodne skupštine, jer su u periodu 2021-23. doneti Akt o promeni Ustava i novi Zakon o VSS-u. Sa druge strane, ceo postupak za izbor članova VSS nije dovoljno uređen, transparentan i praćen odgovarajućim resursima. Nije dosledno sprovedeno sve ono što je utvrđeno Zakonom o VSS i Pravilnikom o načinu rada izborne komisije.
U samom pravosuđu ne postoji dovoljna svest da je ovde reč o ekskluzivno javnom poslu i da se predstavljaju i biraju članovi organa koji će, između ostalog, birati sudije od kojih će zavisiti kvalitet pravde koji će građani dobijati od sudstva, a ne o skoro privatnoj stvari isključivo vezanoj za rang i vrstu suda
Stručna i ostala javnost nije bila na adekvatan način upoznata i pozvana da prisustvuje predstavljanju kandidata. Čak su neposredni organizatori predstavljanja u pojedinim središtima apelacionih sudova, npr. u Novom Sadu, davali objašnjenja da je predstavljanje kandidata organizovano samo za one one koji imaju pravo glasa za tog kandidata, a ne i za druge zainteresovane. Na tom istom predstavljanju, dogodio se incident sa kandidatom za člana VSS-a iz reda sudija Viših sudova On je prvo odbio da nakon 10-15 minuta izlaganja o svojoj biografiji, na molbu prisutne sudije, pređe na izlaganje svog programa, a zatim je sudiji u penziji (autoru ovog teksta) koga je kandidat pomenuo u svom izlaganju u negativnom kontekstu, zabranio da dobije reč i postavi pitanje. U samom pravosuđu ne postoji dovoljna svest da je ovde reč o ekskluzivno javnom poslu i da se predstavljaju i biraju članovi organa koji će, između ostalog, birati sudije od kojih će zavisiti kvalitet pravde koji će građani dobijati od sudstva, a ne o skoro privatnoj stvari isključivo vezanoj za rang i vrstu suda.
Pokazalo se da je to vrlo složen proces, koji bez odličnog poznavanja materije i svesti o cilju nije moguće voditi uspešno, niti ga unapređivati u budućnosti. Takođe, i da bi ga valjalo prvom prilikom normativno unaprediti, od toga da se preispita da li je moguće da se sudije ne izjašnjavaju samo o kandidatu iz svog ranga i vrste suda, nego istovremeno i o svim drugim kandidatima za člana VSS-a, do toga da se moraju obezbediti svi organizacioni i materijalni uslovi da se kandidati zaista mogu ravnopravno predstaviti i voditi diskusiju bar u sedištima apelacionih sudova. Tako bi sve sudije-birači na internet stranici VSS-a o njima osim programa kandidata i kratkih biografija, mogu da pronađu ne samo video snimak predstavljanja pojedinih u trajanju od 3 minuta, nego i snimke kompletnog predstavljanja u određenom sudu uključujući i diskusiju.
Tako su mnogi kandidati za članove VSS-a „uspeli“ da prođu predstavljanje, odnosno da se provuku kroz njega, izbegnuvši priliku da se izjasne i ostane zabeležen njihovi stavovi o najaktuelnijim pitanjima za sudstvo danas, kao što je, na primer, da li su za ili protiv donošenja izmena pet sistemskih pravosudnih zakona poslanika Mrdića i zašto?
činjenice da će navedeni kandidat, kao i dvoje sudija Prekršajnog apelacionog suda, u toku mandata u VSS ispuniti uslove za starosnu penziju, što prouzrokuje prekid mandata i nove vanredne izbore. Potpuno je izostao dijalog kandidata o objavljenim programima. Nije bilo njihovih nastupa na javnom servisu i u medijima
Zabeleženo je da pojedini kandidati od ukupno 22 (većina kandidata iz reda sudija prekršajnih sudova, ali i jedina kandidatkinja iz reda sudija Vrhovnog suda) od početka nisu želeli da se predstavili na centralnim događajima u sedištima apelacionih sudova. Tako su uskratili pravo profesiji i građanima da ih upoznaju i steknu poverenje prema njima, ali i prema pravosuđu. Pojedini, kao kandidat iz Višeg suda u Beogradu, nisu želeli da odgovaraju na postavljena pitanja prisutnih, uvređen što su u javnosti objavljeni i komentarisani određeni podaci iz njegove biografije. Na primer, činjenice da će navedeni kandidat, kao i dvoje sudija Prekršajnog apelacionog suda, u toku mandata u VSS ispuniti uslove za starosnu penziju, što prouzrokuje prekid mandata i nove vanredne izbore. Potpuno je izostao dijalog kandidata o objavljenim programima. Nije bilo njihovih nastupa na javnom servisu i u medijima.
Uloga istaknutih pravnika
Za novu mogućnost predstavljanja kandidata na internet stranici VSS-a putem video zapisa u trajanju od 3-4 minuta sa njihovih nastupa u sedištima apelacionih sudova nije bila spremna ni izborna komisija, a ni većina kandidata. Komisija je to pokušala da nadomesti tako što su naknadno organizovali snimanje video predstavljanja u prostorijama suda Beogradu i omogućili da taj snimak načine sami kandidati. Samo njih 5 je iskoristilo tu mogućnost.
Nakon što je Izborna komisija odbacila kandidacionu prijavu članice sadašnjeg sastava VSS-a i predsednice DSS-a – sudije Snežane Bjelogrlić (njena žalba VSS-u je odbačena, jer je nadležan Upravni sud), sa liste kandidata je isključen i njihov drugi veliki favorit – sudija Nada Đorđević, predsednica UO ovog udruženja. Ona je, u međuvremenu izabrana i stupila na funkciju sudije Apelacionog suda, pa je izgubila biračko pravo za učešće na izborima za nivo viših sudova. Ovo je izuzetno značajno, s obzirom da drugi deo saveta čine četiri istaknuta pravnika koji su u većini slučajeva izabrani po vanrednoj proceduri izbora od strane petočlane komisije skupštinskih i pravosudnih funkcionera. Većinska politička koalicija od njih očekuje da prilikom odlučivanja o bitnim sistemskim i kadrovskim pitanjima deluju kao njihova produžena ruka u sudstvu.
NVO Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS je, uz pomoć JUKOM-a, Sindikata sudske vlasti i “Odbrane struke” obezbedio posmatrače za svih 36 biračka mesta, koji će biti od značaja ukoliko se uoče nepravilnosti i ukoliko bude mala razlika u broju glasova između kandidata za određenu vrstu i rang suda. Prema važećim propisima birač ima pravo da u roku od 24h podnese prigovor VSS-u putem Izborne komisije. VSS ima rok od 48 h od prijema predmeta da donese odluku po prigovoru, a ukoliko u tom roku to ne uspe učiniti – prigovor se smatra usvojenim. Ovakav p se dogodio prilikom izbora za članove VST koji je prigovore odbio na sednici koja je nastavljena elektronski sa spornim kvorumom i rokom odlučivanja, pa je Ustavni sud usvojio žalbe tužilaca i izbori se ponavljaju na 4 biračka mesta.
Kampanja i kandidati
Kao jedini kandidat za novog člana VSS iz reda sudija Vrhovnog suda, prijavila se sudija Dijana Janković. Ona će sigurno biti izabrana, verovatno predložena i za predsednicu VSS-a, iako je tek u leto 2024. postala sudija Vrhovnog suda. Zapažamo, međutim, da ova kandidatkinja u svom programu nije pomenula izuzetno teške uslove funkcionisanja pravne države i pravosuđa, potrebu da VSS reaguje u zaštiti sudija od neprimerenih spoljnih i unutrašnjih pritisaka i kako je došlo do urušavanje pravosuđa umesto boljih rezultata, a nakon donošenja Akta o promeni Ustava i novih zakona.
Nije reč prvenstveno o tome da li se sudijama koji imaju pravo glasa sviđa ovo ili ono personalno rešenje i nastup, nego što je u aktuelnoj situaciji urušenog i najrazličitijim napadima i uticajima ugroženog sudstva, izabrane sudije ne bi trebalo delovati samo u interesu svoje vrste i ranga suda i u ličnom interesu, nego i kao zajednica i treći stub vlasti, posebno ukoliko su ugroženi ustavnost i zakonitost ili osnovna ljudska prava
Imenovanu sudiju i novog predsednika Vrhovnog suda, u smislu aktivne odbrane ustavnog položaj i ulogu sudstva, mogao bi jedino kao sudska većina u VSS-u, ukoliko bi bili izabrani, a uz saradnju sadašnje članice VSS iz reda sudija apelacionih sudova – Gordane Veljović, da u pravcu naglašenije reformske agende i odbrane sudstva usmere jedino četiri kandidata iz nižih nivoa sudstva, koje ja lično kao sudija u penziji i bivši član VSS-a podržavam. Svi drugi kandidati, uz svo uvažavanje njihovih kandidatura i nastupa, a koji bi isključivo pojedinačno nastupali u ovom organu, posebno oni koji su već u kampanji imali direktnu ili indirektnu podršku izvršne vlasti ili moćnika iz pravosuđa, ne bi mogli da u timskom radu sudija u VSS-u postignu taj kapacitet i viziju.
Zbog toga bi aktuelni izbori za nove članove sudskog dela VSS-a mogli biti početak pozitivnih promena u sudstvu koje je izložena nikad većim napadima i opstrukciji rada od strane izvršne i zakonodavne grane vlasti, ali i blokada rada ovog organa. Posebno u slučaju da u njega budu izabrani pojedini od kandidata čije smo izborne programe i nastup, a delimično i biografije, analizirali. Nije reč prvenstveno o tome da li se sudijama koji imaju pravo glasa sviđa ovo ili ono personalno rešenje i nastup, što je često presudno za izbor, nego što je u aktuelnoj situaciji urušenog i najrazličitijim napadima i uticajima ugroženog sudstva, izabrane sudije ne bi trebalo delovati samo u interesu svoje vrste i ranga suda i u ličnom interesu, nego i kao zajednica i treći stub vlasti, posebno ukoliko su ugroženi ustavnost i zakonitost ili osnovna ljudska prava.
Oprostite mi, ukoliko nisam dobro razumeo, ali mi se učinilo i nadam se da identične kandidate za koje sam se ja opredelio, podržava i široka, iako neformalna, zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“. Ona se unazad godinu dana jedina redovno oglašavala o svim pitanjima iz oblasti sudstva i povodom sudstva, zahtevala odgovornost, te čini konkretne poteze u ovoj oblasti poput protestne šetnje od Ustavnog suda do Pravnog fakultet zbog neprimerenih nacrta zakona i pritisaka na TOK i dr. Oni u ovom trenutku poseduje kadrove, platformu i imaju polet i šansu da kao zajednica struke podrže, objedine i usmere interese sudstva i sudija.
Poruka kolegama: Glasajte za nezavisnog kandidata
Radi se o kandidatima za nivoe osnovnog, prekršajnog, višeg i privrednog suda koji nikada nisu bili na upravljačkim funkcijama u pravosuđu, ali pokazuju interes da tim pitanjem bave sa nezavisne pozicije. Svi su sudije dokazane u struci, poseduju integritet i potiču iz potpuno različitih mesta Srbije: Novog Paazara, Valjeva, Subotice, a samo jedna kandidatkinja je iz Beograda – sudija Privrednog apelacionog suda. Svi drugi kandidati, uz svo uvažavanje njihovih kandidatura, a koji bi isključivo pojedinačno nastupali u ovom organu, posebno oni koji su već u kampanji imali direktnu ili indirektnu podršku izvršne vlasti ili moćnika iz pravosuđa, nemaju taj kapacitet ni viziju, a posebno ne – slobodu povezivanja i zajedničkog delovanja u interesu sudstva i sudija.
U prilogu je spisak svih kandididata sa lista za pojedini vrstu i stepen suda o kojima će se glasati sa osnovnim podacima na osnovu kojih ćete, kao u davnašnjem popularnom kvizu “Uhvati zeca” moći pronaći kandidate o kojima je reč u ovom tekstu:
Kandidati za nivo osnovnih sudova su (prema rednim brojevima na listiću za glasanje): 1. Marko Stošić (1990) sudija Osnovnog suda u Leskovcu; 2. Bratislava Kolović Nedeljković (1979) sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu; 3. Jelena Gajić (1979), sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu; 4. Milica Skoko Jovanović (1985) sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu; 5. Aleksandar Jovanović (1983) sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru; 6. Radoje Milovanović (1980) sudija Osnovnog suda u Mionici i 7. Dragana Mitrić Savić (1987) sudija Osnovnog suda u Novom Sadu.
Kandidati iz reda sudija prekršajnih i Prekršajnog apelacionog suda (PAS) su: 1. Darko Gavrić (1978) iz Prekršajnog suda u Valjevu; 2. Ivana Plamenac (1977) iz Prekršajnog suda u Kragujevcu; 3. Nataša Milenković (1977) iz PAS-a; 4. Slavica Antunović (1968) iz Prekršajnog suda u Beogradu; 5. Goran Božić (1965) iz PAS-a i 6. Dragica Barać (1962) iz PAS-a
Za mestu u VSS rezervisano za sudiju viših sudova kandidati su sudije: Ivan Jovičić (1965) iz Višeg suda u Beogradu, Bojana Čogurić (1974) iz Višeg suda u Beogradu i Tamara Trajković (1976) iz Višeg suda u Subotici.
Za nivo privrednih i Privrednog apelacionog suda na listi za izbore je pet sudija- kandidata: 1. Marko Radović (1985) iz Privrednog suda u Beogradu, 2. Jelena Kovačević (1978) iz Privredniog suda u Beogradu, 3. Zvezdana Karaklajić (1971) iz Privrednog suda u Požarevcu, 4. Gordana Anić (1974) iz Privrednog apelacionog suda i 5. Marjana Janjić (1972) iz Privrednog apelacionog suda.
Za nivo Vrhovnog suda jedina kandidatkinja je sudija Dijana Janković (1968).
Savo Đurđić
