Psiholog Ana Lazarov, rukovodilac Odeljenja u Centru za socijalni rad u Novom Beogradu, otkrila je pred decembarske izbore 2023. kako se sredstva za najugroženije koriste za izborne prevare, i tim novcem isplaćuju ljudi ispred Srpske napredne stranke.
Šest dana pred zakazane izbore 17. decembra 2023. videla je da je u novobeogradskom Centru urađeno na hiljade rešenja o jednokratnoj novčanoj pomoći u iznosima od 15.000 do 60.000 dinara. Ne shvatajući o čemu se radi, potpisala je preko 150 takvih rešenja. A kad je ustanovila da se u stvari radi o lažnim rešenjima o novčanoj pomoći, odmah je otišla u policijsku stanicu Novi Beograd i dala o tome zvaničnu izjavu. Inspektori su joj napisali potvrdu da je predala dokaze o 158 lažnih rešenja. Radar je imao uvid u ova dokumenta. Istog dana, 11. decembra, o tome je uputila mejl predsedniku Srbije, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Ministarstvu za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, MUP-u Srbije i zaštitniku građana Zoranu Pašaliću koji joj je jedini kasnije odgovorio da „nije nadležan“. Ostali nadležni su ćutali. Ali je zato Ana Lazarov odmah počela da dobija pretnje i upozorenja. Prvo na poslu gde su joj isključili službeni mejl i telefon, što je i danas na snazi. Protiv nje su ubrzo 27. decembra pokrenuli disciplinski postupak jer je „iznela iz prostorija Centra za socijalni rad Novi Beograd podatke nepozvanim licima“. A to su policajci kojima je predala 158 urađenih lažnih rešenja o novčanoj pomoći.
A sve je počelo tako što je Anu Lazarov pozvala tadašnja direktorka Centra za socijalni rad na Novom Beogradu Silvija Alavanja da nešto hitno završi pre izbora. „Direktorka me je zvala preko aplikacije Vocap, što mi je bilo neobično“, počinje svoju ispovest za Radar Ana Lazarov. „Bilo je sve van procedure i bilo je hitno da se uradi. Predmete su dovozili vozači našeg centra u kesama. To su videli i drugi ljudi koji su tada bili u Centru. Videla sam u jednoj kesi spisak sa nekog biračkog mesta, pa broj tog mesta i spiskove sa imenima ljudi i novčanim iznosima. Takvih kesa je bilo mnogo. Rešenja o novčanoj pomoći su unošena preko starog programa, a ne preko novog koji se koristi i danas. Lažna rešenja pravljena su pod izmišljenim brojevima i otišla su na isplatu u Sekretarijat za socijalnu zaštitu. Pre nego što su počele da stižu kese u gomilama, potpisala sam preko 150 rešenja koje sam kasnije odnela u policiju. Kada sam shvatila da nešto nije u redu zvala sam kolege da pitam šta se dešava. Svaki predmet koji se tiče novčane pomoći mora prvo da pregleda socijalni radnik, pa pravnik, ali ovde to nije bio slučaj. Osim toga pojavili su se ljudi koji nisu zaposleni u našem centru da rade na tim predmetima. Bila sam van sebe, jer je bilo očigledno da se radi nešto nezakonito“, govori Lazarov.
„Krađu sam prijavila na sve adrese“
Tražila je potom od direktorke Silvije Alavanje pisani nalog ali je kao odgovor dobila pretnje da će je „zgaziti i da će dobiti otkaz“. Pošto pisani nalog nije dobila, prekinula je nezakonit posao i sazvala sastanak zaposlenih. „Na tom sastanku sam im rekla da kradu preko našeg Odeljenja. Zatim sam poslala mejl u kome sam objasnila šta se dešava, na razne adrese, od predsednika, tužilaštva i tako dalje. Nakon toga sam uzela tih 158 predmeta koji su meni bili dostupni i odnela ih u najbližu stanicu policije na Novom Beogradu. Tamo sam čekala da dođu inspektori iz Uprave kriminalističke policije. Satima sam sedela sa inspektorima. Ispitivali su me o svim detaljima. Potpisala sam izjavu i tražila sam i dobila potvrdu o predatim rešenjima o lažnoj novčanoj pomoći“, navodi Lazarov.
Ako je na hiljade ovakvih, falsifikovanih rešenja štancovano samo za područje opštine Novi Beograd, možemo da naslutimo kakva je tek situacija u preostalih šesnaest beogradskih opština
Da su nadležni odmah došli, kaže, mogli su da zaplene još materijala i računare gde se to sve zavodilo preko starog programa. Ana je otišla tog dana na bolovanje zbog stresa. Kolege su joj javile da su nastavili narednih dana i dalje da rade sa tim rešenjima. Čula je i da je to rađeno u još nekim centrima za socijalni rad u beogradskim opštinama, kao i da je to bila praksa na nekim prethodnim izborima. „Čula sam i da su nakon moje prijave uveli da za svakog rukovodioca u centrima za socijalni rad odobrenje daje lokalni odbor SNS-a.“ Da je stranački posao najvažniji u Centru za socijalni rad pokazuje v. d. direktora te ustanove Stanko Gujaničić, koji je nedavno viđen na štandovima SNS kod Cvetkove pijace u Beogradu.
Ana Lazarov je dva meseca pre nego što je prijavila krađu radila u Centru za socijalni rad u Surčinu na stručnim poslovima kao psiholog. Pozvana je 4. oktobra 2023. da radi kao rukovodilac Odeljenja na Novom Beogradu. „Poslata sam da sredim Odeljenje, jer su tamo svaki dan dolazili inspektori Uprave kriminalističke policije. Čula sam da je bilo problema sa prodajom stanova za korisnike. Odeljenje je bilo u rasulu i mnoge stvari nisu funkcionisale.“ A onda je došao taj 11. decembar i Ana se suočila sa mehanizmom zloupotreba i saznanjem da niko na to neće da reaguje. Ali su zato njoj pretili, najpre njeni poslodavci, pa nadalje. „Sačuvala sam neke pretnje. Kada sam došla da predam doznake za bolovanje u januaru, tadašnja direktorka (Silvija Alavanja) me je čak i fizički izbacila iz prostorija. Tada je situacija u društvu bila takva da je bilo rizično istupati u suprotnosti sa stavom vladajuće stranke. Pokrenuli su protiv mene disciplinski postupak, pa su me i suspendovali“, navodi Lazarov.
„Umesto da istraže lažna rešenja, počeli su meni da prete“
Tek tri meseca nakon što je prijavila slučaj ponovo su je saslušali u policiji i to u UKP-u, a dan kasnije u Višem javnom tužilaštvu, kome se pisano obraćala još 11. decembra 2023. „U policiji sam dala ponovo izjavu i ništa se drugo nije desilo. U tužilaštvu me je saslušala tužiteljka Željka Nikolaidis. Ona je i ranije zakazivala saslušanja, ali sama nije dolazila, pa sam saslušana tek posle tri meseca i ko zna šta je bilo sa svim dokazima. Tužiteljka mi je rekla da joj policija nije poslala dokumentaciju. Dala sam joj izjavu i od tada, od marta prošle godine, niko se nije javljao“, objašnjava Lazarov.
Tužiteljka Željka Nikolaidis ranije je postupala u predmetima koji su privukli pažnju javnosti i bila je bliska saradnica šefa Višeg tužilaštva Nenada Stefanovića. Odbacila je prijavu Vojnog sindikata da su sekretar Vlade Novak Nedić i glavni koordinator žandarmerije Nenad Vučković zajedno sa vođama huligana Aleksandrom Stankovićem i Veljkom Belivukom vežbali pucanje u kasarni u Pančevu. Saslušavala je inspektore koji su otkrili Jovanjicu. Nedavno je viđena među predstavnicima pravosuđa koji su izašli da podrže studente. Od kada je Nikolaidis saslušala Lazarov ništa se nije dešavalo, sem što je advokat Ivan Ninić koji je zastupa dobio odgovor Višeg javnog tužilaštva. Obavestili su ga da je u predistrazi koju je inicirala njegova klijentkinja tužilaštvo slalo više urgencija MUP-u Srbije, a poslednju 21. marta 2025.
S druge strane, progon Ane Lazarov se nastavio marta prošle godine nakon što je saslušana ponovo u policiji i zatim u tužilaštvu. „Tražili su da odem godinu dana na neplaćeno odsustvo. Nisam imala izbora, morala sam da odem, čak i da ne iskoristim dane godišnjeg odmora. Nije bilo bezbedno za mene, ali ni za moju porodicu, decu i supruga. Neplaćeno mi je isteklo 1. aprila ove 2025. i prvog dana, kada sam se vratila, dali su mi aneks ugovora na niže radno mesto referenta, što mi je bio početni status u ovom poslu. Još radim na Novom Beogradu, a premeštena sam tim rešenjem na Savski venac. I dalje nemam službeni mejl, ni telefon, a vratili su mi šifru za novi program koji koristimo. Pokrenula sam spor za privremenu meru da bih dobila status uzbunjivača.“
Pod naprednjačkom vlašću centri za socijalni rad postali su leglo organizovanog kriminala i korupcije, ali i svojevrstan „inkubator“ za kupovinu sigurnih glasova
Ivan Ninić
Advokat Ninić kaže da je njeno otkriće potvrdilo „javnu tajnu“ da su pod naprednjačkom vlašću centri za socijalni rad postali leglo organizovanog kriminala i korupcije, ali i svojevrstan „inkubator“ za kupovinu sigurnih glasova. „Glasovi su na perfidan način kupljeni od najranjivije društvene grupe i to samo potvrđuje tezu da je SNS morao po svaku cenu da obezbedi pobedu svoje liste u Beogradu. Inače, u pitanju je veoma složena i dobro planirana stranačka operacija, koja je realizovana pred održavanje lokalnih i skupštinskih izbora. Prvo, treba poći od činjenice da je samo u prvih jedanaest meseci te 2023. iz republičkog budžeta Gradu Beogradu transferisano više od milijardu dinara da bi se održala tekuća likvidnost gradske kase. To znači da je SNS, novcem apsolutno svih građana Srbije, kupovao glasove socijalno ugroženih Beograđana. Nisu računali da će bilo ko iz državne administracije imati smelosti da se tome suprotstavi. Ako je na hiljade ovakvih, falsifikovanih rešenja štancovano samo za područje opštine Novi Beograd, možemo samo da naslutimo kakva je tek situacija u preostalih šesnaest beogradskih opština“, navodi Ninić.
On kaže da istraga tapka u mestu 16 meseci jer nemamo ni policiju, a ni tužioca koji će se obračunati sa naprednjačkim mehanizmom kupovine glasova. „Nisu rukovodstvo i grupa zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad u svojoj režiji osmislili i sproveli ovu akciju, već su svi oni bespogovorno sprovodili naloge pojedinaca iz vrha gradske vlasti i stranačke strukture SNS. Imamo dobro organizovanu kriminalnu grupu i ako padne jedan igrač on sa sobom povlači krupniju zverku. Kada bi ovaj slučaj dobio krivičnopravni epilog to bi onda bilo eklatantno priznanje da naprednjaci legitimitet crpe iz kupljenih glasova, a onda upravo to ruši njihovu piramidu moći. Uostalom, gde god je SNS organizator kriminalne grupe koja pustoši javna dobra i budžet, mi tu nemamo delotvornih istraga, hapšenja, optužnica i presuda“, kaže Ninić.
„Plašila sam se za svoju porodicu“
Naglašava da je po svim kriterijumima koje propisuje Zakon o zaštiti uzbunjivača, Ana Lazarov uzbunjivač i da ispunjava sve uslove za sudsku zaštitu. „Hrabar način na koji je to učinila, otkrivanjem svog identiteta, predstavlja školski primer radnje unutrašnjeg i spoljašnjeg uzbunjivanja. Podneli smo Višem sudu u Beogradu predlog za određivanje privremene mere vraćanje na njeno radno mesto rukovodioca odeljenja na Novom Beogradu, kao i zabranu direktoru Gradskog centra za socijalni rad da preduzima buduće akte odmazde prema njoj. Drugi korak pravne zaštite biće podnošenje tužbe radi poništaja novog aneksa ugovora o radu, koji predstavlja akt revanšizma i odmazde, odnosno cenu za izvršeno uzbunjivanje. Suština je da Ana, od dana kada je otkrila ovu aferu, sve vreme trpi štetne posledice. Ona je, nažalost, prepuštena sama sebi i ostavljena je na cedilu, samo zato što institucije duže od godinu dana ne rade svoj posao i bave se zataškavanjem. Tu mislim na Više javno tužilaštvo u Beogradu i Upravu kriminalističke policije, koji uvek postaju glavni stožeri i protagonisti svih kriminalnih aktivnosti koje organizuje i sprovodi SNS. Da je postojala politička volja da se svi ovi navodi uzbunjivača odmah provere, dežurni tužilac bi u roku od 24 časa zatražio pritvor za sve aktere, naložio bi pretresanje službenih kancelarija i privatnih stanova, kao i oduzimanje računara i telefona, a što se nije dogodilo u vreme kada je celu kriminalnu mrežu bilo lako razbiti i procesuirati“, objašnjava Ninić.
Međutim, manir ove vlasti je ne samo da ne štiti uzbunjivače nego da ih progoni. „Osećala sam se strašno. U tom trenutku shvatate da država ne preduzima ništa. Ispada da ste ludak što ste prijavili krađu kao građanin i službeno lice. Plašila sam se za svoju porodicu. Bilo im je teško zbog svega. Preispitivala sam se šta mi se desilo. Ali ipak mirno spavam. Time što sam prijavila zaštitila sam i Centar, zaposlene i sebe“, zaključuje Ana Lazarov.
