Tri godine su prošle otkako je Vladimir Rebić, drugi direktor policije od demokratskih promena 2000. godine, otišao u penziju. Iako je stručna javnost još od decembra 2021. naglašavala hitnost raspisivanja konkursa za novog direktora, konkurs je otvoren tek u oktobru 2024. godine. Za to vreme promenjena su čak tri ministra unutrašnjih poslova, dodatno otežavajući mogućnost bilo kakvih suštinskih reformi u policiji.
Odluka o raspisivanju konkursa doneta je iznenada. Ostaje nejasno zašto je novoformirani Sektor za logistiku Ministarstva unutrašnjih poslova formalno pokrenuo ovaj proces: da li je konkurs rezultat uticaja međunarodne zajednice ili je posledica učestalih promena na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova pa izbor direktora nije došao na dnevni red. Ipak, ovo trenutno nije presudno. Ono što je važno jeste da će policija konačno dobiti svog prvog operativca i potencijalno novu šansu za promene.
Policiji potreban reformator
Novi direktor policije bi trebalo da bude više od formalno postavljene figure – potreban je lider koji će doneti promene, simbolizovati nezavisnost, integritet i posvećenost policijskom profesionalizmu. Ova pozicija ima ključnu ulogu ne samo za policiju, već i za celo krivično pravosuđe, jer direktno utiče na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i na poverenje građana u policiju.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u izboru za novog direktora policije ostalo je šest od dvanaest prijavljenih kandidata. Imena kandidata zvanično nisu objavljena, što umanjuje transparentnost celog procesa, a konačnu odluku će, na predlog ministra unutrašnjih poslova, doneti Vlada Srbije. Bez obzira na to ko bude izabran, pred novim direktorom će biti veliki izazovi, kako pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Imena kandidata zvanično nisu objavljena, što umanjuje transparentnost celog procesa, a konačnu odluku će, na predlog ministra unutrašnjih poslova, doneti Vlada Srbije
Ključni izazov za novog direktora policije biće obezbeđivanje operativne nezavisnosti policije. Trenutno, rad policije u Srbiji je pod velikim uticajem politike i pritisaka kriminalnih grupa, što ozbiljno narušava njen profesionalizam i nepristrasnost. Novi direktor mora biti brana protiv političkog mešanja i kriminalnog upliva, garantujući da policija deluje profesionalno i u skladu sa zakonom.
Neizvesna sudbina važnog zakona
Predlog zakona o unutrašnjim poslovima, čija sudbina je još uvek neizvesna, dodatno komplikuje ovu situaciju i zahteva ozbiljno preispitivanje. Predložena rešenja, poput ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova da izdaje obavezna uputstva policiji, ugrožavaju autonomiju policije i jačaju politički uticaj. Nedostatak mehanizama koji omogućavaju direktoru policije da odbije neprimerene naloge ili prijavi zloupotrebe dodatno otežava uspostavljanje nezavisnosti.
Rešenja, poput ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova da izdaje obavezna uputstva policiji, ugrožavaju autonomiju policije i jačaju politički uticaj
Dodatni problem je što mnoge ključne procedure, uključujući primenu sile i operativne zadatke, reguliše ministar, a ne direktor policije. Takođe, Vlada zadržava pravo da razreši direktora bez navođenja razloga, što je korak unazad u odnosu na važeći zakon, koji zahteva jasne razloge za otkaz povezane sa radnim učinkom. Sve ovo čini poziciju direktora policije dodatno ranjivom.
Međutim, važno je realno sagledati situaciju. Uloga direktora policije je, po svojoj prirodi, politička, s obzirom na organizacionu strukturu Ministarstva unutrašnjih poslova, čiji je policija centralni deo i prema tome ko bira direktora policije, a to je Vlada Srbije. Međutim, to ne znači da policija treba da bude pion u političkim igrama.
Naprotiv, direktor mora biti stabilizujuća figura koja promoviše politike zasnovane na poboljšanju javne bezbednosti i pravdi, a ne na političkim i privatnim interesima. Za to su potrebne diplomatske veštine i otpornost. Direktor mora uspešno balansirati političke pritiske, uz odlučnu posvećenost principima zakonitosti i pravednosti. Iako ovo nije lak zadatak, upravo je takvo liderstvo potrebno za novog direktora policije.
Korupcija javna tajna
Nije tajna da je korupcija duboko ukorenjen problem u Srbiji, a policija se često nalazi u njegovom središtu. Novi direktor policije mora postaviti borbu protiv korupcije kao prioritet, ne samo simbolično, već konkretnom podrškom za jačanje Sektora unutrašnje kontrole, koji bi trebalo da kontroliše i rad samog direktora. Potrebno je jasno staviti do znanja da je Sektor ključan za uspostavljanje kulture integriteta u policiji. Međutim, Sektor se suočava sa brojnim izazovima, što se vidi u njegovim rezultatima.
Od 2019. do 2023. godine, broj krivičnih prijava koje je Sektor podneo beleži pad – u 2023. godini podneto je 170 prijava, što je 11 manje nego 2022. i čak 42 manje nego 2019. Ukupno je podneto skoro 900 prijava protiv oko 1.000 zaposlenih, uglavnom zbog korupcije. Ipak, kvalitet istraga, prikupljanje dokaza i praćenje ishoda tih prijava ostaju dilema. Ni tužilaštvo ni sudovi ne pružaju podatke o tome koliko su prijave uspešne, koliko je policajaca optuženo i osuđeno i zbog kojih razloga, što dodatno podriva efikasnost Sektora.
Spoljni nadzor nad radom policije takođe zahteva unapređenje. Od aprila 2024. godine, u Srbiji postoji novi parlamentarni odbor koji nadgleda policiju, ali činjenica da predsednik i potpredsednik odbora dolaze iz vladajuće koalicije nije ohrabrujuća. U idealnom najdemokratičnijem slučaju, predsednik bi trebalo da dolazi iz redova opozicije. Dodatno, dve od osam sednica bile su zatvorene za javnost, što dodatno podriva transparentnost.
Poslanici moraju proći obuku o tehnikama nadzora i kontroli rada policije, koristeći sve zakonodavne mogućnosti poput nadzora nad istražnim radnjama. Transparentan i odgovoran rad policije može se osigurati jedino kroz jačanje nezavisnih mehanizama nadzora i omogućavanje javnosti uvida u njihov rad. Ove mere su ključne za novog direktora policije jer mu omogućavaju da javnosti dokaže kako transparentno, zakonito i profesionalno vodi policijske poslove.
Odnos između policije i tužilaštva od suštinskog je značaja za efikasnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Međutim, u Srbiji ovo partnerstvo otežavaju sukobljeni pravni okviri, koji često primoravaju policijske službenike da prioritet daju nalozima nadređenih starešina umesto tužilaca. Ova praksa podriva vladavinu prava i usporava krivične istrage, posebno u predistražnoj fazi.
Duga lista izazova
Novi direktor policije mora se zalagati za reforme koje stavljaju tačku na večitu dilemu u Srbiji, a to je da policija radi kao organ otkrivanja, a tužilaštvo kao organ gonjenja krivičnih dela. Jedno od dugoročnijih rešenja je formiranje tužilačkih policijskih jedinica, što bi eliminisalo probleme dvostruke komandne strukture. Takođe, neophodno je uvesti obavezne zajedničke programe obuke za policijske službenike i tužioce, sa posebnim fokusom na finansijske istrage i prikupljanje dokaza. Na kraći rok, prioritet treba da bude pravovremena podela informacija između policije i tužilaštva, uz jasno pisano dokumentovanje svih konsultacija i dogovora.
Osim poboljšanja saradnje sa tužilaštvom, direktor mora rešavati i unutrašnje probleme policije. Dugogodišnja praksa postavljanja „vršilaca dužnosti“ na rukovodeće pozicije podriva stabilnost i profesionalizam, dok činjenica da Srbija nema direktora policije skoro tri godine dodatno naglašava ozbiljnost ovog problema.
Transparentni i meritokratski procesi zapošljavanja moraju postati standard, uključujući i podsticanje rodne ravnopravnosti. Iako žene čine skoro 30 odsto zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, njihovo prisustvo na rukovodećim pozicijama je i dalje izazov. Novi direktor mora promovisati jednakost i raznolikost u rukovodstvu kao deo šire modernizacije policije. Ne bi trebalo da se stidi činjenice da je policijska službenica Katarina Petrović dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ zbog svog rada.
Imenovanje novog direktora policije pruža priliku za promenu jer policijska služba mora da bude transparentna, profesionalna i odgovorna. Ova vizija zahteva političku volju, zakonodavnu podršku i lidera koji je spreman da se suoči s ukorenjenim interesima. Novi direktor ne sme biti samo menadžer – mora postati reformator i zagovornik pravde.
