Hvala čitaocu što je podelio svoje iskustvo odrastanja u disfunkcionalnoj porodici u nemirno vreme i maestralno nas uveo u svoje teskobe. Hvala redakciji koja je prepoznala značaj ove teme i objavila je.
Mentalno zdravlje je krhko i zahteva ozbiljnu svakodnevnu negu. Nadam se da će čitaoci shvatiti važnost lične odgovornosti u preuzimanju brige o sebi i za sebe. Molkm nas sve da povedemo računa o svojim emocijama, raspoloženjima, da naučimo da ih imenujemo i mislimo o svojoj dobrobiti.
Hvala čitaocu što je podelio svoje iskustvo odrastanja u disfunkcionalnoj porodici u nemirno vreme i maestralno nas uveo u svoje teskobe. Hvala redakciji koja je prepoznala značaj ove teme i objavila je.
Mentalno zdravlje je krhko i zahteva ozbiljnu svakodnevnu negu. Nadam se da će čitaoci shvatiti važnost lične odgovornosti u preuzimanju brige o sebi i za sebe. Molim nas sve da povedemo računa o svojim emocijama, raspoloženjima, da naučimo da ih imenujemo i razumemo ih i da mislimo o svojoj dobrobiti
Iskreno saosecanje prema momku. Bio sam i sam blizu linije neke od dijagnoza. Srecom, na vreme sam stekao dobre prijatelje, cak mislim da su i neka losa iskustva pomogla.
Svako od nas ima po jednu F dijagnozu. To i nije toliki problem ukoliko nismo odgovorni u ime maloletnih. Međutim, mi imamo mnogo veći kolektivni problem što ljudi za ozbiljnim F dijagnozama zauzimaju vodeće pozicije u ovom društvu.
Otac je bio paranoican.U svima oko sebe je video zaveru(korupciju)na kraju je posumnjao i u svoju zenu da ga izdala.Uputio je stravicne(pretece)reci za stolom-Da zena pomeri noz da ga ne bi zaklao.Ona je pomerila noz i cutke presla preko toga sto znaci da je znala da je ludak.To se vise nije moglo zakrpiti jer sin ,da bi izrastao u decaka morao je da prevazidje Edipov kompleks,kao i velika vecina dece.To je vreme kad je sin ljubomoran na oca sto spava zajedno sa njegovom majkom i sto ga majka voli.Strahom od kastracije ovaj kompleks se prevazilazi i dete ide u period latencije(kad moze dobro da uci).No nas junak nije mogao da bude ljubomoran na oca jer ga je prezirao zbog ubistvene pretnje.Osim toga nije mogao mnogo voleti ni majku(da bi bio ljubomoran)jer ne shvata njihovo odnose,odnose koji ne lice na neku relaciju(empatiju) nego vise na neku ubistvenu hladnocu i ljubav iz racuna.Dakle,ne samo da Edipov kompleks nije prevazidjen,vec nije se ni dogodio,bolje reci-preskocen.On je sprecen(kastriran) ubisvenim strahom.Otuda je i pokusaj opravdanja,pravdanja zbog nedostatka empatije u usiljenom pranju ruku.Kasnije se sve iskomplikovalo.Jer ulaskom u pubertet sa preskocenim Edipovim kompleksom,nastaje haos pa se i pojmovi kao sto je patriotizam prosiruju na celo covecanstvo a ne na svoju-Patriju(Otadzbinu).No,drago mi je da je sve to iza ledja naseg junaka.Sama ova njegova ispovest govori da je sve to uspesno prevazisao.Najverovatnije tako sto je nasao ljubav koje ga greje i sam ima decu,pa moze sve to ponovo da uporedi,bolje reci-analizira bez odlaska kod psihijatra………P.S.ja svojim komentarom ne zelim da se pravim pametan,vec zelim da postaknem diskusiju.Napominjem ovde da nisam psijijatar ali imam nagomilano zivotno iskustvo i mnoge stvari posmatram(proucavam)Frojdovskom samoanalizom.Na kraju krajeva,svi mi poticemo iz neke porodice.Samo to.
Nazalost, traume ovog coveka su verovatno mnogo dublje da bi ih neki laik mogao tek tako da objasni svojim krajnje povrsnim shvatanjem psihologije. Ne postavlja se neka F dijagnoza tek tako. Skolovanje specijaliste-psihijatra traje ukupno 10-12 godina. Sem toga, ovaj clanak je ipak samo delic cele price. Verovatno je propusteno dosta detalja koje zna samo psihijatar koji je postavio dijagnozu. Sve u svemu, prilicno tuzna prica da bismo se igrali terapeuta. Ostavite to strucnjacima. Hvala!
Mister Zak,sta hocete vi da porucite?Da samo strucnjaci imaju pravo da komentarisu?Da li ste vi strucnjak,koji zna nesto sto ja ne znam?Kad je tako zasto se ne potpisete pod svojim imenom?
@lepo ime,moje ime je Dragan a Pik-lon je nadimak po kome me zna pola Srbije.Ovaj nadimak sam dobio u Beogradu za vreme studija.Dok vi vase ime i nadimak krijete kao zmija noge.Mora da se necega stidite?Da li i vi nemate neku dijagnozu F i kusur?………P.S.Ja se ovde ne prestavljam kao doktor,dok vi za sebe to pokusavate da nam nametnete.Od nameta nema veceg zuluma………!
@Lepo ime Izreka dalekog & prijateljskog kineskog naroda našeg glasi:
Onome koji budali daje savet – makar i izokola, prim.DrH. –
i samome je potreban savet!
Ime DrHadžija je poznato celoj Srbiji skoro da nas ima u pa u svakom domaćinstvu…
Imam 63 god. nisam imala tu srecu da upoznam nekog normalnog iz te profesije.Radeci i druzeci se sa njima stekla sam utisak da su oni u nekim cudnih duhovnim stanjima.
Tekst me je zainteresovao,ali čitajući ga zapravo shvatih kako je to sve benigno u poređenju sa mojim slučajem.Zamislite koliko ima priča gorih od ove. On je bar imao porodicu.Mene je ostavio otac po rođenju,majka je bila nimfomanka.Zapostavljala me je i zlostavljala.Bio sam bolesno dete puno parazita,do desete stalno po bolnicama.Defilovali su odvratni muškarci u našoj maloj iznajmljenoj neuslovnoj sobi sa zajedničkim kupatilom.Žena se nije smirivala i kada sam već bio momak za ženidbu.Stala je tek kada je malo falilo da ubijem i nju i nekog njenog oženjenog bizona kojeg je dovukla u naš mali bedni stančić koji je u međuvremenu dobila.Ubrzo se razbolela zbog posledica svog neodgovornog života.Dobila je rak materice.I ja sam od petnaeste po raznim psihijatrima sa dijagnozom f33 što me je spasilo odlaska u Miloševićeve ratove gde su stradali mnogi moji drugovi.Sada imam 55.Majka je bolesna i na grbači mi je.Moram da je gledam tako bolesnu,iako znam da to nije zaslužila.Najgore od svega je što nikada nisam mogao ostvariti emotivnu vezu,mada sam više puta nesrećno voleo.Verujem i da od ove moje priče ima i gorih,a problem je što u zemlji Srbiji nema ko da leči ni gušu,a kamoli dušu što bi rekao Bora Đorđević
@Slobodan,postovani vasa prica je zaista tuzna i mnogo teza od ove ispovesti u Radaru.Jednu stvar bih vas zamolio(iako se ne poznajemo)da ponovo preispitate razloge ponasanja vase majke.Mozda nije ona bila to sto je zato sto je nimfomanka,moguce da postoje dublji emocionalni i ekonomski razlozi.Moguce je da je to bio jedini put da tebe izvede u odraslog coveka.Nisu sve samohrane majke u istoj zivotnoj situaciji.Napominjem ovde da je ja uopste neopravdavam.Prastanje je najbolji put ka ozdravljenju i empatiji.To cete najbolje potstici pisanjem.Napisite svoju pricu Radaru,ona ce pomoci vama i mnogim drugima u slicnoj situaciji.Obelodaniti svoju sudbinu(makar i pod pseudonimom)je lekovito i drustveno korisno.Drugarski pozdrav.
Hvala vam.Nisu bili ekonomski razlozi.Imala je svoj posao u dobrostojećoj fabrici tada.Nije iskorišćavala muškarce finansijski kako to danas rade ove tzv.starlete iako je fizički bila veoma lepa,naprotiv zbog svoga načina života nas je egzistencijalno ugrožavala.Dijagnoza manije joj je uspostavljena na institutu za mentalno zdravlje gde se bolnički lečila od 1987,do 1989.godine,ali na žalost koliko ste iz moje priče mogli zaključiti bezuspešno
Poštovani,
cenim Vašu iskrenost i hrabrost da sve muke Vašeg života sročite u ovih nekoliko redova. Nije lako, sa svakom rečju Vi kopate po ranama. Ali, bol, izgovoren ili napisan, manje boli. Nadam se da ćete naći način da se izborite sa ovako teškim sećanjima i da zakoračite u život sa više samopouzdanja, kad god to bilo. Srećno. I imajte na umu da je mnogo ranjenih svuda oko Vas, da mnogi vuku neke teške repove za sobom, iako su iz naizgled funkcionalnog okruženja.
Xula sam i videla takve slucajeve ali doktori jos uvek istrazuju. Ali sporo. Uzrok je bitan i resenje je tu. Trebalo bi da odradite kompletnu laboratoriju natoksine i bakterije. Nesto si zakacio usput a bolesnici su oko tebe a ne ti. To stvaraju oni oko tebe
Da li je moguće da ovakvu iskrenu ispovest zatrujete teorijama zavere?
Smatram sve Vama slične odgovornim za mladićevo stanje- jer su toksini zapravo oko njega ne u njemu.
Nisi ti bolestan. Bio si okruzen energovampirima. Drugi su bolesni. Zakacuo si neku psihoaktivnu supstancuvi toksin a to je neka vesta trovanja i moze da se vidi u laboratoriju a za to su odgovorni oni iz okoline. Prijatelji familija. A mozda sibindigo dete a to je oozitivno
Znam koliko je bolno kada češljaš svoj život pokušavajući da nađeš odakle je sve počelo i kakve sve posledice i dan danas ima. Dugo sam krivila roditelje, u suštini i jesu krivi, ali sada znam da jednostavno nisu umeli drugačije. Poslednjih 10 godina intenzivno radim na razrešenju svih problema proisteklih u prvih desetak godina mog života i nekako mi je lakše kada znam da ne mogu da ih rešim, ali da mogu da utičem na ono ko sam i kakva sada.
Koliko primećujem, mladi danas znaju koliko je mentalno zdravlje važno i često idu kod psihologa ili psihijatra i drago mi je što bar kod njih ne postoji ta stigma. Mi stariji sporije, ali nadam se da ćemo da shvatimo svi koliko je važno i da će da prestane da postoji ona „neću kod psihijatra, pa nisam lud“. Fakat je da smo svi ludi, samo oni koji su ponajviše to ne znaju…
Napokon tekst koji sam procitala sa guštom koliko god teške sadržine.
Hvala čoveku što je podelio svoje iskustvo,hrabar i ozdravljen da tako kazem, potez.
Hvala i komentatorima jer daju nadu da ima još ljudi.
Svima nama iz sveg srca želim mirnu starost.
(Molim redakciji da objavi ako je dozvoljeno, posto je post vezan za YT kanal, niko me ne place da ga promovisem) Preporuka za sve citaoce koji su nasli ovaj tekst zaniljviim je podkast „dva i po psihijatra“ koja sam pratim redovno, i mislim da je jako koristan za informisanje o mentalnom zdravlju.
Bolujem od ptsp i trajne promene licnosti, ovakav poremecaj stekao sam u ratovima 91 i 99. Prve simptome osetio sam posle prve mobilizacije 91. Razumebanja nije bilo od rodiyelja a n i od prijayelja vec samo ismevanje i sprdnja. Sve sam potisnuo i cutao do 99. Onda sam opet otisao na branik otazbine i natavno raspao se. Ta ista drzava me sada sikanira i odbacuje, a za moje okruzenje meni nije nisya i samo da se ne prica o tome jer je sramota. Pozdtav svim borcima koji pate u okeanu tuge.
Boraveći u jednom Theravada manastiru u Sri Lanki kao laik – „iznenadna“ Titova smrt me je prerano vratila na početak „u kućicu“ – gde sam imao priliku, ponuđeno mi je, da pregladam beleške jednog čoveka kog su „brifovali“ za zaređenje… tada već sam bio dobro upućen u UČENJE no zaprepastila me je prosta, najprostija istina – nešto nalik onome iz Kama Sutre da ukoliko želiš da nađeš devojku treba da ideš tamo gde se devojke skupljaju; ne na fudbalski stadion!
Najprostija istina: RODITELJI SU STRANCI KOJE SAMO MALO BOLJE POZNAJENO! (od ostalih stranaca)
Probajte Theravadu – alat „bare attention.
Hvala čitaocu što je podelio svoje iskustvo odrastanja u disfunkcionalnoj porodici u nemirno vreme i maestralno nas uveo u svoje teskobe. Hvala redakciji koja je prepoznala značaj ove teme i objavila je.
Mentalno zdravlje je krhko i zahteva ozbiljnu svakodnevnu negu. Nadam se da će čitaoci shvatiti važnost lične odgovornosti u preuzimanju brige o sebi i za sebe. Molkm nas sve da povedemo računa o svojim emocijama, raspoloženjima, da naučimo da ih imenujemo i mislimo o svojoj dobrobiti.
Svaka cast !
Ja ne znam nijednu porodicu koja je funkcionalna.
Ni ja
Hvala čitaocu što je podelio svoje iskustvo odrastanja u disfunkcionalnoj porodici u nemirno vreme i maestralno nas uveo u svoje teskobe. Hvala redakciji koja je prepoznala značaj ove teme i objavila je.
Mentalno zdravlje je krhko i zahteva ozbiljnu svakodnevnu negu. Nadam se da će čitaoci shvatiti važnost lične odgovornosti u preuzimanju brige o sebi i za sebe. Molim nas sve da povedemo računa o svojim emocijama, raspoloženjima, da naučimo da ih imenujemo i razumemo ih i da mislimo o svojoj dobrobiti
Iskreno saosecanje prema momku. Bio sam i sam blizu linije neke od dijagnoza. Srecom, na vreme sam stekao dobre prijatelje, cak mislim da su i neka losa iskustva pomogla.
bravo, momče!!
Svako od nas ima po jednu F dijagnozu. To i nije toliki problem ukoliko nismo odgovorni u ime maloletnih. Međutim, mi imamo mnogo veći kolektivni problem što ljudi za ozbiljnim F dijagnozama zauzimaju vodeće pozicije u ovom društvu.
Ovo je nesto najbolje sto sam procitao. Molim nastavite da objavljujete ovakve ispovesti.
Ostao sam bez teksta!
Svaka čast…Ostao sam bez teksta…
Otac je bio paranoican.U svima oko sebe je video zaveru(korupciju)na kraju je posumnjao i u svoju zenu da ga izdala.Uputio je stravicne(pretece)reci za stolom-Da zena pomeri noz da ga ne bi zaklao.Ona je pomerila noz i cutke presla preko toga sto znaci da je znala da je ludak.To se vise nije moglo zakrpiti jer sin ,da bi izrastao u decaka morao je da prevazidje Edipov kompleks,kao i velika vecina dece.To je vreme kad je sin ljubomoran na oca sto spava zajedno sa njegovom majkom i sto ga majka voli.Strahom od kastracije ovaj kompleks se prevazilazi i dete ide u period latencije(kad moze dobro da uci).No nas junak nije mogao da bude ljubomoran na oca jer ga je prezirao zbog ubistvene pretnje.Osim toga nije mogao mnogo voleti ni majku(da bi bio ljubomoran)jer ne shvata njihovo odnose,odnose koji ne lice na neku relaciju(empatiju) nego vise na neku ubistvenu hladnocu i ljubav iz racuna.Dakle,ne samo da Edipov kompleks nije prevazidjen,vec nije se ni dogodio,bolje reci-preskocen.On je sprecen(kastriran) ubisvenim strahom.Otuda je i pokusaj opravdanja,pravdanja zbog nedostatka empatije u usiljenom pranju ruku.Kasnije se sve iskomplikovalo.Jer ulaskom u pubertet sa preskocenim Edipovim kompleksom,nastaje haos pa se i pojmovi kao sto je patriotizam prosiruju na celo covecanstvo a ne na svoju-Patriju(Otadzbinu).No,drago mi je da je sve to iza ledja naseg junaka.Sama ova njegova ispovest govori da je sve to uspesno prevazisao.Najverovatnije tako sto je nasao ljubav koje ga greje i sam ima decu,pa moze sve to ponovo da uporedi,bolje reci-analizira bez odlaska kod psihijatra………P.S.ja svojim komentarom ne zelim da se pravim pametan,vec zelim da postaknem diskusiju.Napominjem ovde da nisam psijijatar ali imam nagomilano zivotno iskustvo i mnoge stvari posmatram(proucavam)Frojdovskom samoanalizom.Na kraju krajeva,svi mi poticemo iz neke porodice.Samo to.
Nazalost, traume ovog coveka su verovatno mnogo dublje da bi ih neki laik mogao tek tako da objasni svojim krajnje povrsnim shvatanjem psihologije. Ne postavlja se neka F dijagnoza tek tako. Skolovanje specijaliste-psihijatra traje ukupno 10-12 godina. Sem toga, ovaj clanak je ipak samo delic cele price. Verovatno je propusteno dosta detalja koje zna samo psihijatar koji je postavio dijagnozu. Sve u svemu, prilicno tuzna prica da bismo se igrali terapeuta. Ostavite to strucnjacima. Hvala!
Mister Zak,sta hocete vi da porucite?Da samo strucnjaci imaju pravo da komentarisu?Da li ste vi strucnjak,koji zna nesto sto ja ne znam?Kad je tako zasto se ne potpisete pod svojim imenom?
Baš lepo domaće, naše, ime Dragan Pik-lon. Doktoreee… Medice cura te ipsum.
@lepo ime,moje ime je Dragan a Pik-lon je nadimak po kome me zna pola Srbije.Ovaj nadimak sam dobio u Beogradu za vreme studija.Dok vi vase ime i nadimak krijete kao zmija noge.Mora da se necega stidite?Da li i vi nemate neku dijagnozu F i kusur?………P.S.Ja se ovde ne prestavljam kao doktor,dok vi za sebe to pokusavate da nam nametnete.Od nameta nema veceg zuluma………!
@Lepo ime Izreka dalekog & prijateljskog kineskog naroda našeg glasi:
Onome koji budali daje savet – makar i izokola, prim.DrH. –
i samome je potreban savet!
Ime DrHadžija je poznato celoj Srbiji skoro da nas ima u pa u svakom domaćinstvu…
Imam 63 god. nisam imala tu srecu da upoznam nekog normalnog iz te profesije.Radeci i druzeci se sa njima stekla sam utisak da su oni u nekim cudnih duhovnim stanjima.
Tekst me je zainteresovao,ali čitajući ga zapravo shvatih kako je to sve benigno u poređenju sa mojim slučajem.Zamislite koliko ima priča gorih od ove. On je bar imao porodicu.Mene je ostavio otac po rođenju,majka je bila nimfomanka.Zapostavljala me je i zlostavljala.Bio sam bolesno dete puno parazita,do desete stalno po bolnicama.Defilovali su odvratni muškarci u našoj maloj iznajmljenoj neuslovnoj sobi sa zajedničkim kupatilom.Žena se nije smirivala i kada sam već bio momak za ženidbu.Stala je tek kada je malo falilo da ubijem i nju i nekog njenog oženjenog bizona kojeg je dovukla u naš mali bedni stančić koji je u međuvremenu dobila.Ubrzo se razbolela zbog posledica svog neodgovornog života.Dobila je rak materice.I ja sam od petnaeste po raznim psihijatrima sa dijagnozom f33 što me je spasilo odlaska u Miloševićeve ratove gde su stradali mnogi moji drugovi.Sada imam 55.Majka je bolesna i na grbači mi je.Moram da je gledam tako bolesnu,iako znam da to nije zaslužila.Najgore od svega je što nikada nisam mogao ostvariti emotivnu vezu,mada sam više puta nesrećno voleo.Verujem i da od ove moje priče ima i gorih,a problem je što u zemlji Srbiji nema ko da leči ni gušu,a kamoli dušu što bi rekao Bora Đorđević
@Slobodan,postovani vasa prica je zaista tuzna i mnogo teza od ove ispovesti u Radaru.Jednu stvar bih vas zamolio(iako se ne poznajemo)da ponovo preispitate razloge ponasanja vase majke.Mozda nije ona bila to sto je zato sto je nimfomanka,moguce da postoje dublji emocionalni i ekonomski razlozi.Moguce je da je to bio jedini put da tebe izvede u odraslog coveka.Nisu sve samohrane majke u istoj zivotnoj situaciji.Napominjem ovde da je ja uopste neopravdavam.Prastanje je najbolji put ka ozdravljenju i empatiji.To cete najbolje potstici pisanjem.Napisite svoju pricu Radaru,ona ce pomoci vama i mnogim drugima u slicnoj situaciji.Obelodaniti svoju sudbinu(makar i pod pseudonimom)je lekovito i drustveno korisno.Drugarski pozdrav.
Hvala vam.Nisu bili ekonomski razlozi.Imala je svoj posao u dobrostojećoj fabrici tada.Nije iskorišćavala muškarce finansijski kako to danas rade ove tzv.starlete iako je fizički bila veoma lepa,naprotiv zbog svoga načina života nas je egzistencijalno ugrožavala.Dijagnoza manije joj je uspostavljena na institutu za mentalno zdravlje gde se bolnički lečila od 1987,do 1989.godine,ali na žalost koliko ste iz moje priče mogli zaključiti bezuspešno
Poštovani,
cenim Vašu iskrenost i hrabrost da sve muke Vašeg života sročite u ovih nekoliko redova. Nije lako, sa svakom rečju Vi kopate po ranama. Ali, bol, izgovoren ili napisan, manje boli. Nadam se da ćete naći način da se izborite sa ovako teškim sećanjima i da zakoračite u život sa više samopouzdanja, kad god to bilo. Srećno. I imajte na umu da je mnogo ranjenih svuda oko Vas, da mnogi vuku neke teške repove za sobom, iako su iz naizgled funkcionalnog okruženja.
hrabra ispovest i nadam se za njega oslobađajuća
Xula sam i videla takve slucajeve ali doktori jos uvek istrazuju. Ali sporo. Uzrok je bitan i resenje je tu. Trebalo bi da odradite kompletnu laboratoriju natoksine i bakterije. Nesto si zakacio usput a bolesnici su oko tebe a ne ti. To stvaraju oni oko tebe
Da li je moguće, Lili?
Da li je moguće da ovakvu iskrenu ispovest zatrujete teorijama zavere?
Smatram sve Vama slične odgovornim za mladićevo stanje- jer su toksini zapravo oko njega ne u njemu.
Interesantna priča,i dirljiva,svaka čast,ovom čoveku što je napisao. Sve najbolje mu želim. Pozdrav.😀
Nisi ti bolestan. Bio si okruzen energovampirima. Drugi su bolesni. Zakacuo si neku psihoaktivnu supstancuvi toksin a to je neka vesta trovanja i moze da se vidi u laboratoriju a za to su odgovorni oni iz okoline. Prijatelji familija. A mozda sibindigo dete a to je oozitivno
Znam koliko je bolno kada češljaš svoj život pokušavajući da nađeš odakle je sve počelo i kakve sve posledice i dan danas ima. Dugo sam krivila roditelje, u suštini i jesu krivi, ali sada znam da jednostavno nisu umeli drugačije. Poslednjih 10 godina intenzivno radim na razrešenju svih problema proisteklih u prvih desetak godina mog života i nekako mi je lakše kada znam da ne mogu da ih rešim, ali da mogu da utičem na ono ko sam i kakva sada.
Koliko primećujem, mladi danas znaju koliko je mentalno zdravlje važno i često idu kod psihologa ili psihijatra i drago mi je što bar kod njih ne postoji ta stigma. Mi stariji sporije, ali nadam se da ćemo da shvatimo svi koliko je važno i da će da prestane da postoji ona „neću kod psihijatra, pa nisam lud“. Fakat je da smo svi ludi, samo oni koji su ponajviše to ne znaju…
Moja preosetljivost i nezno srce mi govore da ovaj covek nista nije kriv.
Napokon tekst koji sam procitala sa guštom koliko god teške sadržine.
Hvala čoveku što je podelio svoje iskustvo,hrabar i ozdravljen da tako kazem, potez.
Hvala i komentatorima jer daju nadu da ima još ljudi.
Svima nama iz sveg srca želim mirnu starost.
Isto pomislih… Kao da ste mi procitali misli…
U jednom dahu procitah i osa bez mogucnosti da napisem komentar.
„Ljudi pate od poremećaja odnosa, a ne od „psihopatologije“.“ A posebno od poremećaja ranih odnosa, kada je naš mozak najplastičniji.
(Molim redakciji da objavi ako je dozvoljeno, posto je post vezan za YT kanal, niko me ne place da ga promovisem) Preporuka za sve citaoce koji su nasli ovaj tekst zaniljviim je podkast „dva i po psihijatra“ koja sam pratim redovno, i mislim da je jako koristan za informisanje o mentalnom zdravlju.
Bolujem od ptsp i trajne promene licnosti, ovakav poremecaj stekao sam u ratovima 91 i 99. Prve simptome osetio sam posle prve mobilizacije 91. Razumebanja nije bilo od rodiyelja a n i od prijayelja vec samo ismevanje i sprdnja. Sve sam potisnuo i cutao do 99. Onda sam opet otisao na branik otazbine i natavno raspao se. Ta ista drzava me sada sikanira i odbacuje, a za moje okruzenje meni nije nisya i samo da se ne prica o tome jer je sramota. Pozdtav svim borcima koji pate u okeanu tuge.
Хвала на искрености, хвала редакцији што је дала прилику да се кроз ове исповести „лечи“душа и оних који их пишу и оних који их читају.
Ispovesti.com
Izuzetan tekst, a sto je retko procitati i vise nego smisleni komentari i price.
Meni su prijatelji „psihijatri“.
Boraveći u jednom Theravada manastiru u Sri Lanki kao laik – „iznenadna“ Titova smrt me je prerano vratila na početak „u kućicu“ – gde sam imao priliku, ponuđeno mi je, da pregladam beleške jednog čoveka kog su „brifovali“ za zaređenje… tada već sam bio dobro upućen u UČENJE no zaprepastila me je prosta, najprostija istina – nešto nalik onome iz Kama Sutre da ukoliko želiš da nađeš devojku treba da ideš tamo gde se devojke skupljaju; ne na fudbalski stadion!
Najprostija istina: RODITELJI SU STRANCI KOJE SAMO MALO BOLJE POZNAJENO! (od ostalih stranaca)
Probajte Theravadu – alat „bare attention.