Pre svake analize treba definisati koji smo to MI?Ne govorite u množini,jer se po stavovima razlikujemo,ali nemamo uticaja i mogućnosti da promenimo nakaznost koja postoji.
Kao i uvek, Gorcin!
Visedecenijska i opste prihvacena atmosfera netolerancije, agresivna, kontinuirana promocija i relativizacija nasilja, prostakluka, odsustvo svake empatije… – kao direktna posledica 90-ih – je primarni razlog posrnuca drustva u mentalnom, moralnom i svakom drugom smislu.
I nasa, zapanjujuca i porazavajuca, nemoc i nezainteresovanost da, ista, promenimo……
U dve reci – strahota i sramota.
Upečatljiv tekst kao i uvek kad je Gorčin Stojanović autor.
Ipak, imam nedoumicu. Da li je demokratija ono najmanje loše što je civilizacija iznedrila? Ili je upravo demokratija sprečila da se neke bolje ideje ostvare?
odličan tekst, poenta je tu jasna. no, sve to zamagli činjenica da ovako rečit čovek ili ljudi poput njega baš i ne praktikuju to što govore i pišu. eto, na primer, gde je doslednost u ovakvim stavovima u profesionalnom okruženju autora? da li je on nekada pitao treba li kome iz sfere kulture podrška institucije u kojoj radi i u kojoj donosi mnoge važne odluke? da li je nekada rekao svom kolektivu: hajde da budemo solidarni sa umetnicima i kulturnim radnicima koji nemaju platu svakog meseca? da li možemo da pozovemo nezavisnu kulturnu scenu pa da im damo nešto od svojih resursa jednom godišnje? pa da tako gradimo i demokratiju i solidarnost i na kulturnoj sceni i u društvu? da ih podržimo u njihovim zahtevima za bazične uslove rada? da delimo to što imamo i tako se borimo da ukažemo na to da su neki medju nama u težoj situaciji i da mi osećamo to i saosećamo sa njima i da možemo da budemo zajedno u tome što imamo jer ćemo samo tako svi dobiti više… Gorčine, kada to budete počeli da radite vi i mnoge vaše kolege koje su se igrom slučaja našle u boljoj poziciji, onda će i ovo što pišete biti istinito. ovako je samo blamaža.
Izuzetno snažan i uman osvrt na događaj koji se ovde ranije nikad nije dogodio.
Svoju decu nisam vaspitavao da budu agresivna, niti su moji roditelji mene vaspitavali da budem agresivan, uprkos iskušenjima vremena.
Naime negde sam napisao da sam mladost proživeo u autoritarnoj državi koja je odavala utisak republike, dok drugi deo života živim u demokratiji koja odaje utisak autoritarizma.
Hvala za ova, preko potrebna, zapažanja.
Pre svake analize treba definisati koji smo to MI?Ne govorite u množini,jer se po stavovima razlikujemo,ali nemamo uticaja i mogućnosti da promenimo nakaznost koja postoji.
„Mi“ smo društvo. Zajednica. Uobičajena zamenska reč. Ne može da se bude na distanci od toga. To nema veze sa pojedinačnim mišljenjem.
Kao i uvek, Gorcin!
Visedecenijska i opste prihvacena atmosfera netolerancije, agresivna, kontinuirana promocija i relativizacija nasilja, prostakluka, odsustvo svake empatije… – kao direktna posledica 90-ih – je primarni razlog posrnuca drustva u mentalnom, moralnom i svakom drugom smislu.
I nasa, zapanjujuca i porazavajuca, nemoc i nezainteresovanost da, ista, promenimo……
U dve reci – strahota i sramota.
Upečatljiv tekst kao i uvek kad je Gorčin Stojanović autor.
Ipak, imam nedoumicu. Da li je demokratija ono najmanje loše što je civilizacija iznedrila? Ili je upravo demokratija sprečila da se neke bolje ideje ostvare?
Oboje
Poražavajuća istinito, bez podilaženja razmišljanju da će skoro-možda skoro – biti bolje.
odličan tekst, poenta je tu jasna. no, sve to zamagli činjenica da ovako rečit čovek ili ljudi poput njega baš i ne praktikuju to što govore i pišu. eto, na primer, gde je doslednost u ovakvim stavovima u profesionalnom okruženju autora? da li je on nekada pitao treba li kome iz sfere kulture podrška institucije u kojoj radi i u kojoj donosi mnoge važne odluke? da li je nekada rekao svom kolektivu: hajde da budemo solidarni sa umetnicima i kulturnim radnicima koji nemaju platu svakog meseca? da li možemo da pozovemo nezavisnu kulturnu scenu pa da im damo nešto od svojih resursa jednom godišnje? pa da tako gradimo i demokratiju i solidarnost i na kulturnoj sceni i u društvu? da ih podržimo u njihovim zahtevima za bazične uslove rada? da delimo to što imamo i tako se borimo da ukažemo na to da su neki medju nama u težoj situaciji i da mi osećamo to i saosećamo sa njima i da možemo da budemo zajedno u tome što imamo jer ćemo samo tako svi dobiti više… Gorčine, kada to budete počeli da radite vi i mnoge vaše kolege koje su se igrom slučaja našle u boljoj poziciji, onda će i ovo što pišete biti istinito. ovako je samo blamaža.
Otrežnjujuće, kao i uvek, uz Gorčina…
Izuzetno snažan i uman osvrt na događaj koji se ovde ranije nikad nije dogodio.
Svoju decu nisam vaspitavao da budu agresivna, niti su moji roditelji mene vaspitavali da budem agresivan, uprkos iskušenjima vremena.
Naime negde sam napisao da sam mladost proživeo u autoritarnoj državi koja je odavala utisak republike, dok drugi deo života živim u demokratiji koja odaje utisak autoritarizma.
Odlično i pravo u metu
Bravo za tekst.