Svakodnevno nam se dešavaju stvari za koje je teško reći da su normalne. Ta nenormalnost se uvećava i ide po nekoliko koloseka. Količina nenormalnosti, koja vekovima pokazuje vitalnost ili neuništivost, porasla je do granice, da može da se okameni u definitivni trajni poredak.
Ako se diktator svakodnevno obraća narodu preko tv, a da takav metod vladanja /manipulisanja/ niko ne može da izmeni, onda tu ne postoji nikakva snaga za nešto drugo i ozbiljnije. Takvi smo, jalovi, i zato nam je tako kako je. Ali i takvi imamo neobjašnjivo visoko mišljene o sebi, i to je taj imaginarni plus preko ogromnog empirijslkog minusa. Ranije smo ovakva stanja rešavali utapanjem u šire državne tvorevine, ali ovaj put nećemo uspeti da se nekom uvalimo!
„Kum“ ovog događaja ne treba ništa ni da kaže, niti da namigne. Njegovi poltroni znaju šta „treba“ da urade.
Uigravano je to više godina.
Nisu dostojni ni cipele da mu očiste!
Strašno je sve što se ovih dana događa u Srbiji! Hulje na vlasti udaraju na svakoga u ovoj zemlji ko ima neki lični i profesionalni integritet. Pa nije čudo što su ponovo udarili na istinskog velikana jugoslovenske i srpske kinematografije, gospodina Gorana Markovića. Koji još od 2019 godine nema prilike da snimi neki novi film, a sada niti da predaje na fakultetu. I to samo zato što je otvoreni protivnik jednog nakaradnog režima i čoveka koji ga je stvorio. Izgleda da u Srbiji već godinama postoje crne list nepodobnih umetnika. Možda im je uzor hajka na komuniste pokrenuta 40tih godina prošlog veka od strane američkog senatora Makartija, kada su provodili sramne čistke i oterali mnoge scenariste i glumce iz Holivuda a neke čak i stavili u zatvor, jer im se nisu sviđali njihovi politički stavovi i drugačiji pogled na svet.
Ali da se vratimo u današnju Srbiju. Sramno je što se budžetska sredstva, to jest novac svih poreznih obveznika, troši na primitivne i netalentovane zabavljače kao što je naprimer Jelena Karleuša, inače jedne od najvulgarnijih pojava na srpskoj estradi a konkurencija je zaista velika. Ta žena bi u svakom normalnom društvu mogle jedino da nastupa u nekim prigradskim kafanama, gde su gosti stalno pijani pa im je i tako nešto dobro. Mada, ništa od toga nije za čuđenje. Pošto presvučeni radikali, već više od deceniju predstavljaju primitivizam i vulgarnost za kulturu, ovo je samo još jedan u nizu gorkih plodova koje nam je donela njihova nakaradna vladavina.U društvu gde se svaki dan sistematski radi na urušavanju svih moralnih normi ova žena je samo odraz i simbol tih izopačenih vrednosti. Najtragičnije u svemu tome je da mnogo pravih umetnika jedva preživljava u ovom nametnutom Ćacilendu dok se nekima politički podobnima dele milioni evra našeg novca.
Još jedna poražavajuća stvar za sve normalne građane je kada ovi režimski mediokriteti, koji nikad ništa veliko nisu stvorili osim korupcije i podela među narodom, određuju da li će neko da dobije novac namenjen za kulturu ili predaje na umetničkom fakultetu. Jedini dodir sa kulturom koji oni imaju je kada slučajno prođu pored nekog pozorišta ili umetničke galerije. I onda ti isti primitivci najgrublje vređaju i napadaju čoveka koji je stvorio neke od naših antologijskih filmova kao što su Specijalno Vaspitanje, Nacionalna klasa. Variola vera, Tito i ja i Turneja, među ostalima. Ali što se kaže, ne bacaj bisere pred svinje. Umesto da se gospodin Marković tretira kao kulturno blago i podržava u svakom smislu, on se nipodaštava i vređa od onih koji mu ni po čemu nisu ni do kolena. Eh, našta smo mi spali i koliko smo se srozali pod ovim režimom. Ovo je zaista dno dna kao što bi rekao naš dragi Balašević!
Negde, pre desetak godina, ponovo videh film Tito i ja. Iznenadilo me koliko je to filmsko delo iz 1992 godine još uvek veoma sveže i relevantno, nakon više od 30 godina što je snimljeno. Moram da priznam da iako volim sve Goranove filmove smatram da je njegov najbolji film Turneja iz 2008 godine. U njemu je odlično prikazan naš balkanski mentalitet i tragične podele među narodima našeg regiona. Jedan je od najboljih anti-ratnih filmova, koji verodostojno ilustruje besmislenost svih nacionalizama ali i koliko su svi oni u stvari opasni, do čega sve mogu da dovedu i pretvore naoko obične ljudi u monstrume.,
Nadam se da će ovaj talentovani reditelj, koji inače sledeće godine puni 80 godina, uskoro imati priliku da snimi neki novi film jer je velika šteta za našu kulturu da on, zbog svojih političkih stavova, godinama nema tu šansu. I to uprkos brojnim međunarodnim nagradama za njegove prethodne filmove. Zaista sramotno, ali šta očekivati od ovog bahatog i prostačkog režima koji najmanje haje za pravu kulturu!
Marković kaže da plaća kazne za prebrzu vožnju, a uskoro puni 80 godina. Toliko o njegovoj „zdravoj“ pameti! Topla preporuka: šahovsku garnituru pod pazuh, pa u najbliži park!
Sve koji su pametni i imaju svoje mišljenje i stavove pokušavaju da slome. Neće im uspeti, svaki početak ima kraj pa tako i njihov.
A nas je mnogo više.
OVO JE SRBIJA. „SRBIJA SE SAGINJATI NEĆE“
Svakodnevno nam se dešavaju stvari za koje je teško reći da su normalne. Ta nenormalnost se uvećava i ide po nekoliko koloseka. Količina nenormalnosti, koja vekovima pokazuje vitalnost ili neuništivost, porasla je do granice, da može da se okameni u definitivni trajni poredak.
Ako se diktator svakodnevno obraća narodu preko tv, a da takav metod vladanja /manipulisanja/ niko ne može da izmeni, onda tu ne postoji nikakva snaga za nešto drugo i ozbiljnije. Takvi smo, jalovi, i zato nam je tako kako je. Ali i takvi imamo neobjašnjivo visoko mišljene o sebi, i to je taj imaginarni plus preko ogromnog empirijslkog minusa. Ranije smo ovakva stanja rešavali utapanjem u šire državne tvorevine, ali ovaj put nećemo uspeti da se nekom uvalimo!
„Kum“ ovog događaja ne treba ništa ni da kaže, niti da namigne. Njegovi poltroni znaju šta „treba“ da urade.
Uigravano je to više godina.
Nisu dostojni ni cipele da mu očiste!
Strašno je sve što se ovih dana događa u Srbiji! Hulje na vlasti udaraju na svakoga u ovoj zemlji ko ima neki lični i profesionalni integritet. Pa nije čudo što su ponovo udarili na istinskog velikana jugoslovenske i srpske kinematografije, gospodina Gorana Markovića. Koji još od 2019 godine nema prilike da snimi neki novi film, a sada niti da predaje na fakultetu. I to samo zato što je otvoreni protivnik jednog nakaradnog režima i čoveka koji ga je stvorio. Izgleda da u Srbiji već godinama postoje crne list nepodobnih umetnika. Možda im je uzor hajka na komuniste pokrenuta 40tih godina prošlog veka od strane američkog senatora Makartija, kada su provodili sramne čistke i oterali mnoge scenariste i glumce iz Holivuda a neke čak i stavili u zatvor, jer im se nisu sviđali njihovi politički stavovi i drugačiji pogled na svet.
Ali da se vratimo u današnju Srbiju. Sramno je što se budžetska sredstva, to jest novac svih poreznih obveznika, troši na primitivne i netalentovane zabavljače kao što je naprimer Jelena Karleuša, inače jedne od najvulgarnijih pojava na srpskoj estradi a konkurencija je zaista velika. Ta žena bi u svakom normalnom društvu mogle jedino da nastupa u nekim prigradskim kafanama, gde su gosti stalno pijani pa im je i tako nešto dobro. Mada, ništa od toga nije za čuđenje. Pošto presvučeni radikali, već više od deceniju predstavljaju primitivizam i vulgarnost za kulturu, ovo je samo još jedan u nizu gorkih plodova koje nam je donela njihova nakaradna vladavina.U društvu gde se svaki dan sistematski radi na urušavanju svih moralnih normi ova žena je samo odraz i simbol tih izopačenih vrednosti. Najtragičnije u svemu tome je da mnogo pravih umetnika jedva preživljava u ovom nametnutom Ćacilendu dok se nekima politički podobnima dele milioni evra našeg novca.
Još jedna poražavajuća stvar za sve normalne građane je kada ovi režimski mediokriteti, koji nikad ništa veliko nisu stvorili osim korupcije i podela među narodom, određuju da li će neko da dobije novac namenjen za kulturu ili predaje na umetničkom fakultetu. Jedini dodir sa kulturom koji oni imaju je kada slučajno prođu pored nekog pozorišta ili umetničke galerije. I onda ti isti primitivci najgrublje vređaju i napadaju čoveka koji je stvorio neke od naših antologijskih filmova kao što su Specijalno Vaspitanje, Nacionalna klasa. Variola vera, Tito i ja i Turneja, među ostalima. Ali što se kaže, ne bacaj bisere pred svinje. Umesto da se gospodin Marković tretira kao kulturno blago i podržava u svakom smislu, on se nipodaštava i vređa od onih koji mu ni po čemu nisu ni do kolena. Eh, našta smo mi spali i koliko smo se srozali pod ovim režimom. Ovo je zaista dno dna kao što bi rekao naš dragi Balašević!
Negde, pre desetak godina, ponovo videh film Tito i ja. Iznenadilo me koliko je to filmsko delo iz 1992 godine još uvek veoma sveže i relevantno, nakon više od 30 godina što je snimljeno. Moram da priznam da iako volim sve Goranove filmove smatram da je njegov najbolji film Turneja iz 2008 godine. U njemu je odlično prikazan naš balkanski mentalitet i tragične podele među narodima našeg regiona. Jedan je od najboljih anti-ratnih filmova, koji verodostojno ilustruje besmislenost svih nacionalizama ali i koliko su svi oni u stvari opasni, do čega sve mogu da dovedu i pretvore naoko obične ljudi u monstrume.,
Nadam se da će ovaj talentovani reditelj, koji inače sledeće godine puni 80 godina, uskoro imati priliku da snimi neki novi film jer je velika šteta za našu kulturu da on, zbog svojih političkih stavova, godinama nema tu šansu. I to uprkos brojnim međunarodnim nagradama za njegove prethodne filmove. Zaista sramotno, ali šta očekivati od ovog bahatog i prostačkog režima koji najmanje haje za pravu kulturu!
Marković kaže da plaća kazne za prebrzu vožnju, a uskoro puni 80 godina. Toliko o njegovoj „zdravoj“ pameti! Topla preporuka: šahovsku garnituru pod pazuh, pa u najbliži park!
Sve koji su pametni i imaju svoje mišljenje i stavove pokušavaju da slome. Neće im uspeti, svaki početak ima kraj pa tako i njihov.
A nas je mnogo više.
OVO JE SRBIJA. „SRBIJA SE SAGINJATI NEĆE“
Sve profesore blokadere treba pohapsiti.
I tebe.
Naravno