Dok spušta dimnu zavesu u vidu raznih šizofrenih postupaka, vlast nastavlja sa sumanutim, a potencijalno i koruptivnim radnjama, od kojih je najpogubnija izgradnja gondole između Kalemegdana i Parka Ušće. Za taj posao koji, prema dinamici sprovođenja kapitalnih projekata, treba da započne 2027, namenjeno je 420 miliona dinara iz ovogodišnjeg budžeta Grada Beograda.
Zar na to urbanističko zlodelo nije stavljena tačka, zapitali su se naivni, i oni nedovoljno upućeni u hronologiju slučaja.
Naime, ideju da se žičarom premosti Sava, maltene paralelno sa Brankovim mostom, a u cilju iniciranja turističke pomame i rasterećenja saobraćaja, prvi je izneo 2016. tadašnji gradonačelnik Zoran Radojičić. Daleko energičniji od svog zvaničnog šefa, njegov zamenik Goran Vesić nadalje se hvatao ukoštac sa „histerijom agresivne manjine“, ubeđujući javnost u benefite projekta. Pa decidirano obećao da će gondole biti, kako će Beograd zaličiti na atraktivnije gradove poput Jerusalima, Njujorka, Salcburga…
Ko drugi, nego…
Iza svega je, naravno, stajao san predsednika Aleksandra Vučića, po tvrdnji njegove savetnice Suzane Vasiljević. Ali, i on se samo nasadio na ideju iz 1922, kad se varoš pretvarala u prestonicu Kraljevine Jugoslavije. Kako od tog vremena „niko nije imao smelosti, znanja ni želje da se upusti u ovaj projekat“, po rečima kasnijeg gradonačelnika Siniše Malog, Vučić je morao da dejstvuje.
U susret toj viziji, investitor JP Skijališta Srbije, dalo se već 2019. u seču drveća na prvoj i krajnjoj tački buduće gondole, sa kapacitetom prevoza 3.000 putnika na sat. Na nenajavljeni i netransparentan potez vlasti, pobunili su se svetski i domaći stručnjaci, a dodatni pritisak napravio protest „1 od pet miliona“. Beogradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove tada je povukao dozvolu za pomor drveća, pa smo pomislili da se sve završilo smrću 155 stabala.
Ako ne bude previše primedbi na urbanistički projekat, ili se one zanemare, taj dokument postaje osnov za izdavanje građevinske dozvole i izgradnju predviđenih objekata
Međutim, ne prođe ni mesec i po, a u Skupštini bi usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica. Isforsiran po hitnom postupku, „zbog što bržeg izdavanja odobrenja za rad postojećih i planiranih gondola“, koje su posvuda krenule da niču.
Poguralo se i sa druge strane, pa je gotovo istovremeno dobijena građevinska dozvola za pripremne radove na izgradnji žičare od Ministarstva građevine. Avaj, zbog njene neusklađenosti sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Zakonom o kulturnim dobrima, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo je tužbu Upravnom sudu. I, nakon dve godine Sud je presudio u korist RERI-ja.
U toj odluci naznačeno je kao protivzakonito to što Skijališta nisu pribavila saglasnost nadležnog organa (Ministarstva ekologije) na Studiju o proceni uticaja izgradnje žičare na životnu sredinu, na koju je stručna javnost iznela brojne argumentovane primedbe.
Atak na kulturno nasleđe
„Građevinska dozvola bila je sporna i sa aspekta Zakona o kulturnim dobrima, s obzirom na to da se jedna od stanica gondole nalazi u okviru Beogradske tvrđave, zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i Arheološkog nalazišta Antički Singidunum“, objašnjava Jovan Rajić iz RERI-ja.
Tako su bageri 2021. opet zaustavljeni, da bi nas ove godine sačekali kroz Odluku o gradskom budžetu. Obrazloženje rashoda od 420 miliona dinara odnosilo se na „stečene urbanističke obaveze“, što bi značilo da je planski okvir beogradskog mirakla još onomad skovan, (gotovo) neprobojno.
„Planom detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, iz 2018, kao planskim osnovom za njenu izgradnju, pokriven je i jedan deo teritorije Parka prijateljstva – Ušće. Takođe, teritorija ovog parka pokrivena je i Planom detaljne regulacije multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja, koji je usvojen 2019, pa sve što se bude radilo na tom području mora da bude prilagođeno ovim dokumentima“, za Radar objašnjava Božena Stojić iz Ministarstva prostora.
Začudne koncidencije
„Začudo“, jedina zakonska prilika da javnost iskaže svoje stavove spram Urbanističkog projekta parka Ušće, prošla je nedavno, završetkom (svega) sedmodnevne njegove prezentacije. A „slučajno“ istog dana kada je i usvojen gradski budžet.
I sad, ako ne bude previše primedbi na prikazani urbanistički projekat, ili se one zanemare, „taj dokument postaje osnov za izdavanje građevinske dozvole i izgradnju predviđenih objekata“, Stojić navodi. Među njima je i (još jedan) jarbol sa srpskom trobojkom, i Muzej umetnosti 21. veka, i nova zgrada Prirodnjačkog muzeja, i Akvarijum, i vidikovac, i uzletište panoramskog balona iz koga može da se vidi Ekspo.
Tako vlastima još ostaje da pribave paraf Ministarstva za zaštitu životne sredine na Studiju kojoj je potrebna razrada, ali i da sve usklade sa Zakonom o kulturnom nasleđu i međunarodnim konvencijama. Narušenim do mere da je Beogradska tvrđava od 2020. na listi „Sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi“, koju formiraju Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke.
Ugroženo i Veliko ratno ostrvo
„Predviđene maštarije ugrožavaju ne samo Beogradsku tvrđavu, već i Veliko ratno ostrvo, takođe pod zaštitom, kao i parkovsku zonu ušća Save u Dunav“, naglašava Višnja Kisić iz Evropa Nostra Srbije. Kisić se uzda da će Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (RZZSK), Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i Republički zavod za zaštitu prirode, katastrofu ipak moći da spreče, ali samo „ako se institucije i dalje pitaju za uslove i mere zaštite“.
Slavica Vujović, predsednica Evropa Nostre, podseća da je prva od pomenutih institucija ipak već bila dala saglasnost za početak radova na izgradnji žičare, omogućivši izdavanje lokacijskih uslova u februaru 2019. „Aktuelizacijom projekta (i promenom direktora, prim. nov), RZZSK se početkom prošle godine izjasnio da je izgradnja gondole neprihvatljiva, budući da se stanica opet planira na Kalemegdanu“, ističe Vujović. A to bi, kako znamo, dovelo do devastacije i gubitka vrednosti Tvrđave, koji su i izbegnuti stalnim pružanjem otpora.
I Srbija bi narušila svoju reputaciju zbog neodgovarajućeg tretmana tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, u lokalnim, ali i evropskim okvirima, „imajući u vidu njenu bogatu kulturnu i istorijsku stratigrafiju“. „Ovaj ugroženi lokalitet ima i potencijalni izuzetni univerzalni značaj, budući da se nalazi na Preliminarnoj listi svetske baštine“, naglašava Vujović.
Planom detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, iz 2018, kao planskim osnovom za njenu izgradnju, pokriven je i jedan deo teritorije Parka prijateljstva – Ušće
I u našim zakonima sve je jasno precizirano, te „pravdu prvenstveno treba tražiti u nacionalnoj legislativi, koja pored zakona u oblasti nasleđa uključuje i zakone o ratifikaciji ključnih konvencija“, kako navodi predsednica Evropa Nostre. Ako ovde izostane, pravda se može naći na međunarodnim sudskim instancama. Ali ne po automatizmu, već po tužbi, kada bi moglo biti i dockan. Stoga je u ovdašnjim uslovima nužna stalna pripravnost, slažu se sagovornici Radara. Oprez se odnosi i na izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, trenutno u toku, koje ukidaju važne mehanizme zaštite nepokretnih kulturnih i prirodnih dobara, za sudbinu Tvrđave važnije od rebudžetiranja. Ovo Kisić naziva „podlim načinima da vlast gradi šta god zamisli, gde god hoće”.
Pozornost je nužna i kad je u pitanju protok novca.
Jer, u talogu ove tužne priče o devalvaciji kulturne i prirodne baštine je i ukupna cena radova na gondoli od čak 2,15 milijardi dinara, ili oko 18,2 miliona evra. Taj nemali novac dobiće izvođač radova, konzorcijum pet kompanija (italijanski Lajtner i domaće firme Vipiten, КOTO, Elkoms i Del ing), ako je još na snazi ugovor sklopljen 2019.
Ko plaća štetu?
Po tadašnjim projekcijama, trećinu troškova pokrila bi država, a ostatak Grad Beograd. Ko bi platio neprocenjivu štetu, Gradu nanetu ispunjenjem predsednikovog sna, nije precizirano, niti bi je iko priznao (bez pritiska).
Nažalost, spisak potencijalnih i tekućih rizika ne završava se na ovom mestu, već seže i u Bulevar vojvode Bojovića, koji se protivpravno proširuje, opet na štetu Beogradske tvrđave: Tvrđava je u dodatnom riziku zbog izgradnje gabaritnih objekata, predviđenih zgusnuto oko SC „Milan Gale Muškatirović“ Planom detaljne regulacije Linijskog parka iz 2021.
U priobalju kod Logora Staro sajmište pobijaju se šipovi i postavljaju cevi za ogledalo Beograda na vodi. Za rušenje Starog savskog mosta, čekaju se strani eksperti. Saobraćajnice menjaju tokove bez logike… Razaranje je sve intenzivnije, kao da je poslednje.
