Tog 1. novembra lane, tačno u 11.52 časa, obrušila se nadstrešnica na novosadskoj železničkoj stanici. Korupcija je na glave prolaznika sručila oko 23 tone betona, ubivši momentalno 14 ljudi. Ana Radonjić (23) iz okoline Paraćina podlegla je povredama 17 dana nakon fatalnog događaja, dok se Vukašin Crnčević (19) iz Zmajeva za život borio četiri i po meseca.
Tako je saldo rekonstrukcije nadstrešnice u okviru netransparentnog kinesko-srpskog sporazuma dostigao broj od 16 žrtava. Najmlađa među njima bila je Sara Firić iz Kovilja, stara samo pet godina. Njena sestra Valentina nastradala je 16 dana pre svog desetog rođendana.
Tuga i revolt preplavili su Srbiju. Prvi od preko 10.700 protesta organizovanih do septembra 2025, održan je u Beogradu, 3. novembra, na Savskom trgu. Nakon minuta ćutanja prvi put su pročitana imena nastradalih, i zatražena odgovornost vlasti za njihovu pogibiju. Tražena je i ostavka ministra građevine Gorana Vesića, koji ju je podneo dva dana potom.
Ruke su vam krvave
Na trotoarima kod Vlade i Ministarstva građevinarstva ostalo je na stotine otisaka u crveno obojenih dlanova, čime su demonstranti apelovali na „krvave ruke” nadležnih. Taj simbol borbe za pravdu, mesec i po kasnije SNS je preinačila u crveni srednji prst, rugajući se pobunjenim građanima. Po navodima provladinih medija, uvreda se odnosila na „zapadne centre moći”, odakle je navodno potekla „obojena revolucija”, tobože plaćena inostranim milionima.
Novi Sad se digao na noge 5. novembra, dan nakon trodneve žalosti. Protest se razbuktao ispred Gradske kuće, na kojoj su demonstranti, ili „ubačeni elementi” razbili nekoliko prozora. Policija je odgovorila bacanjem suzavca u nekoliko navrata i hapšenjem prvih devetoro protestanata.
Povod za omasovljavanje studentskih demonstracija bio je skup akademaca FDU u Beogradu, upriličen 22. novembra. Opštu mobilizaciju nezadovoljstva izazvao je organizovani napad članova SNS-a na okupljene studente dok su ćutali 15 minuta, iz pijeteta prema tadašnjem broju poginulih.
Tada su se iskristalisali univerzalni studentski zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji novosadske železničke stanice, da se procesuiraju odgovorni za njen pad, kao i napadači na studente FDU, da se poboljšaju uslovi studiranja i zaštite profesori. Konačni zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, postavljen je 5. maja, kao ultimatum vlastima.
Paraliza školstva i nova hapšenja
Do tad je paraliza visokog, ali i srednjeg pa i osnovnog školstva bila u punom jeku, započeta blokadom FDU-a, 26. novembra. Nastava je ponovo uspostavljena tek krajem maja, kao vrsta kompromisa na ucenu profesora koji nisu dobili plate i po tri meseca. Materijalni troškovi fakultetima isplaćeni su par meseci kasnije, u ratama.
Za to vreme, protesti su buktali u 630 opština i 1.200 mesnih zajednica. Najveći je bio 15 za 15 (15. marta), u Beogradu, kada se zvanično više od 340.000 ljudi slilo na Slaviju. I kada je vlast iskoristila zvučno oružje protiv demonstranata, prema navodima iz Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji. Vlast je ovo negirala, pozvavši se na „ekspertizu” ruskog FSB-a.
Evropski parlament je pobrojao i više od 1.028 hapšenja i najmanje 340 nasilnih incidenata, uz teške povrede čak i srednjoškolaca, do kraja septembra. Na nama je da pamtimo lomljenje vilice studentkinji Ani V, koja je u noći između 27. i 28. januara u blizini novosadskog sedišta SNS-a lepila pozive za blokadu tri tamošnja mosta, kao i pomilovanje nasilnika od strane predsednika Vučića. Ne smemo zaboraviti ni prelome ključne kosti, rebara, povrede lobanja… koje su takođe prošle bez sankcija.
U rezoluciji se pominje i mučenje i seksualno nasilje nad studentima, napadi na novinare, operacije jedinica Kobre i JZO, prisluškivanje privatnih razgovora, deportacije, politički motivisane optužnice Višeg javnog tužilaštva, kampanje klevetanja od strane provladinih medija… bez broja takvih izgreda. Navodi se i štetnost pokušaja promene Krivičnog zakona, Vučićeve poruke mržnje evroposlanicima, krađa na izborima u Kosjeriću i Zaječaru…
Dualnost kućnog pritvora
Represija režima ni danas ne posustaje, uprkos pozivu EU na zaštitu prava srpskih studenata i građana na mirne proteste, već je uveden model kućnog pritvora, koji traje mesecima. Počinjena dela smešna su spram zvaničnih sumnji u delovanje protiv ustavnog poretka i bezbednosti države.
Pod istom merom istragu čeka bivši ministar građevine Goran Vesić, kao i Tomislav Momirović, bivši ministar za trgovinu, osumnjičeni za utaju preko 115 miliona dolara, a u vezi sa projektom modernizacije mađarsko-srpske železničke pruge. Odlukom Višeg suda u Beogradu od 15. avgusta, eksministri su oslobođeni mere zatvorskog pritvora.
Strah od opštenarodne pobune, iznedrio je jedinstveni Ćacilend, ili „bunker” predsednika Vučića u Pionirskom parku i ispred Narodne skupštine. Broj „branilaca” kretao se od par stotina do šačice, zavisno od potrebe, dok je i iznos dnevnica bio rastegljiv, u rasponu od 15.000 do 2.500 dinara. Iz nekolicine obračunavanja sa tom šatorskom tvorevinom, izdvaja se “teroristički napad” (kontroverznog) Vladana Anđelkovića (77), privedenog 22. oktobra posle pucanja i paljenja šatora.
