Donosimo jedan od sedam obrađenih slučajeva iz izveštaja, koji postavlja pitanje: da li je novac predviđen za postrojenje za preradu otpadnih voda u Zlatiborskom okrugu preusmeren u nepoznatom pravcu?
Unapređenje pretpristupnog instrumenta: Studija slučaja u Srbiji
Prečišćavanje otpadnih voda i zagađenje u planinskoj regiji Zlatibora
„Projekat regionalnog upravljanja otpadnim vodama za Zlatiborski okrug“ obuhvata grad Užice i četiri opštine koje pripadaju Zlatiborskom upravnom okrugu u jugozapadnoj Srbiji: Arilje, Požegu, Kosjerić i Ivanjicu. U ovih pet područja ukupno živi oko 158.000 ljudi, od čega 69.000 ima boravište u gradu Užice.
Kao što je i ministarka za evropske integracije Srbije rekla u julu 2023. godine, netretirane otpadne vode puštane su u lokalne vodotokove u gradu Užice.
Planinska regija Zlatibora pretrpela je značajne promene u poslednje dve decenije zbog razvoja turizma što je dovelo do povećane potrošnje vode i većih bojazni za životnu sredinu. Ovaj problem širi je od same regije i prepoznaje se na nacionalnom nivou. Područje je na idealnih 1.000 metara nadmorske visine, odlikuju ga izvanredni klimatski uslovi, kao i zadivljujući pejzaži, geonasleđe i biodiverzitet. Godišnje privuče oko 250.000 posetilaca što je dovelo do njegove ubrzane urbanizacije. Turizam kao primarna ekonomska aktivnost povećava potražnju za pijaćom vodom, ali i adekvatnim tretmanom otpadnih voda i otpada. Drugi najveći privredni sektori u regiji su poljoprivreda i s njom povezana prehrambena industrija. Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu već deset godina radi na povećanju svesti o situaciji na Zlatiboru.
Građevinski radovi na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda najavljeni su za jul 2017. godine, prema navodima u dnevnim novinama Večernje novosti. Troškovi izgradnje procenjivali su se na 4,5 miliona evra, uglavnom lokalno finansiranih, uz direktnu donaciju od 1,5 milion evra koju je vlada Slovenije trebalo da uputi opštini Čajetina. Tada nije bilo pomena IPA fondova, makar u srpskoj štampi.
Izveštaj iz januara 2019. godine jasno je pokazao zastavu Evropske unije pored amblema Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva finansija Republike Srbije. Predstavio je podnošenje prethodne studije izvodljivosti u novembru 2018. godine. Međutim, izveštaj je ulogu EU pomenuo samo u pogledu usaglašenosti projektnog područja s evropskom Direktivom o tretmanu gradskih otpadnih voda, bez ikakvog pomena IPA fondova.
Istovremeno, onlajn medij Serbia-business.eu objavio je da je izgradnja postrojenja blizu reke Obudojevica na Zlatiboru skoro gotova. Postrojenje koje radi na osnovu SBR tehnologije najavljivano je kao jedno od najboljih u Srbiji, jer je dizajnirano da podzemne vode i druge prirodne izvore štiti od zagađenja. Nadgledanje operativnog upravljanja postrojenjem trebalo je da pripadne JKP Vodovod i slovenačkom konzorcijumu Hidroinženjering, na osnoovu studije koju je sproveo norveški institut Niva. Lokalni mediji su u decembru 2020. preneli slične informacije, mada s malom promenom: period testiranja trebalo je da traje šest meseci. Važno je primetiti da niti u jednom medijskom izveštaju nije bilo pomena ni EU ni IPA fondova.
U reklamnom videu o projektu na Zlatiboru koji se na Internetu pojavio 18. oktobra 2021, na kanalu sa šestoro pretplatnika, propratni tekst u klipu nije naveo ništa konkretno o finansiranju projekta, osim da „Podrška EU pripremi projekata“ predstavlja tehničku podršku vrednu više od 35,5 miliona evra koji potiču iz pretpristupnih fondova EU. Grant EU iznosi 34,24 miliona evra, dok učešće vlade Republike Srbije iznosi 1,33 miliona evra. Na sajtu samog projekta postoje dve fotografije: polja i pogleda s planinskog vrha.
Prema JKP Vodovod, „reka Obudojevica je čista, konji iz nje piju, a analiza tretiranih otpadnih voda ukazuje da su svi zakonom propisani parametri ispod graničnih vrednosti“. Izveštavanje lokalnih medija iz avgusta 2022. ukazalo je da se u postrojenju tokom sušnih perioda u proseku dnevno prečisti šest hiljada kubnih metara opštinske otpadne vode. Procenilo se da je postrojenje, u kojem je radilo četvoro zaposlenih i obučenih od strane slovenačke firme Hidroinženjering, dovoljno za trenutne potrebe. Neobično je da i dalje nije bilo pomena EU ni u medijskim napisima ni u izveštavanju s terena.
Međutim, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i opštine Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga su prema sajtu euzatebe.rs od EU primile oko 9,43 miliona evra vredan grant, i to od januara 2017. do novembra 2022. godine. Uprkos značajnom finansiranju, prvobitni izveštaji medija i zvaničnog sajta projekta, zaključno s 29. junom 2021, pominju samo opštinske investicije od 3 miliona evra i 1,5 miliona evra vrednu donaciju vlade Slovenije kroz njen Centar za međunarodnu saradnju i razvoj. Uz to, predstavljeno je da je ukupna vrednost projekta 4,5 miliona evra.
Predstavnici EU trebalo bi da srpski vlastima upute nekoliko pitanja:
– Koja je svrha pomenutih EU fondova ako je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda bilo finansirano samo iz lokalnih i slovenačkih sredstava?
– Koja je namena predviđena za sredstva koje je ministarka najavila na događaju u junu 2023?
– Kome će biti isplaćena?
– Zašto se navodi da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru ne postoji?
Čini se da su IPA II fondovi i njihova raspodela obeleženi kao važni za ekonomski napred Srbije. Ipak, u slučaju Zlatibora, deluje da su poduhvati koji treba da adresiraju zagađenje voda više služe da podmire zahteve turističke klijentele. Otuda se čini da je namera u prioritetizaciji ekonomskog razvoja uz adresiranje specifičnih imperativa vezanih za zaštitu životne sredine.
U ovom kontekstu, ponajbolji primer kojeg će se naročito stanovnici Beograda verovatno setiti je Intermodalni terminal Batajnica, budući da je privukao značajnu pažnju medija. Reference na izveštaje s otvaranja tog gradilišta, kao i fotografije na kojima su novinski naslovi neretko prekrivali zastave EU, često se navode u intervjuima. Istovremeno, bilbordi u centru Beograda iskazuju zahvalnost Kini i predstavljaju paralelni narativ.
