Zbog svoje upućenosti u detalje brutalne implementacije svih zakulisnih kosovskih dogovora u poslednjih 12 godina, i kako kažu sagovornici Radara, njihovo interno dokumentovanje, Milan Radoičić je za režim u Beogradu više od nezgodnog svedoka. Naime, njegov finansijski ali i potencijalno direktni uticaj na procese i događaje odavno se sa severa Kosova proširio i na velike delove centralne Srbije, pa i region i kao takav on nikako nije partijski poslušnik koga se može žrtvovati u nuždi. Zbog svega toga, Više javno tužilaštvo prinuđeno je da već 15 meseci tihuje po pitanju optužnice za oružani incident u Banjskoj.
Istovremeno, režim u Beogradu na javnu scenu uvodi ljude za koje veruje da jedini imaju načina i mogućnosti da ograniče izbore i autonomiju delovanja bivšeg potpredsednika Srpske liste. Sa ovim u vezi izvori Radara ukazuju kao indikativno nedavno ponovno pojavljivanje u javnosti Luke Bojovića, na pomenu Željku Ražnatoviću. Prethodno prorežimski tabloidi pisali su o uspehu srpske policije da predupredi nekoliko pripremanih atentata na Bojovića. Kao posebno bitna činjenica isticano je da su nesuđeni atentatori bili regrutovani iz gradova na jugu zemlje, a posebno je apostrofirano Kraljevo u kome je, inače, Radoičićev uticaj bio snažno prisutan.
Tužilaštvo je u odgovoru na naše pitanje da li Radoičić ispunjava zahtev kojim je uslovljeno njegovo puštanje na slobodu, da ne napušta mesto prebivališta, potvrdilo da on poštuje naredbu da se na 15 dana javlja nadležnoj policijskoj stanici
Sud u Prištini u međuvremenu održao je dva pripremna ročišta za oružani sukob u Banjskoj. Na optuženičkoj klupi su trojica Srba: Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević, koji se terete za delo terorizma i Dušan Maksimović, koji je optužen za pripremanje terorističkog akta, dok se ostalima (ukupno 45 ljudi), sudi u odsustvu.
Sa svoje strane, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije se od septembra prošle godine oglašavalo po pitanju sopstvene optužnice protiv Radoičića, osim u izjavi glavnog tužioca Nenada Stefanovića koji je tada potvrdio da se protiv njega vodi istraga za tri krivična dela: udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. U medije su kasnije dospele ocene tužilaca VJT da optužnica najverovatnije neće ni biti podignuta zbog navodne nesaradnje Euleksa.
Malo je verovatno da će iko u EU misiji vladavine prava na Kosovu naći za shodno da odgovori na ove po sebi apsurdne tvrdnje. Naime, za razliku od vlade u Berlinu, koja je juna 2023. oštro demantovala lažnu vest tadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića da nemačka država krije ubice Olivera Ivanovića, Euleks pored toga što nije nadležan da deli informacije iz istrage, ionako nema ugled koji bi morao da štiti demantovanjem. Naime ova misija EU već je dovoljno izvežbana u upotrebi korisnih nejasnoća, koju je najbolje demonstriralavođenjem konstruisanih sudskih procesa poput onog zbog koga je Ivanović proveo u zatvoru više od tri godine.
„Mislim, naime, da se tu Stefanović ništa ne pita, on je puki izvršilac“, govori za Radar Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova. „Čitava ta stvar oko Radoičića vezana je jedino za Vučića i u regularnim uslovima on bi teško mogao da bude pušten na slobodu jer su svi mogli da pogledaju video-snimke, koji bi uz to priznanje svakako bili dovoljni da se pokrene postupak. Nije jasno ni šta je trebalo da dobiju od Euleksa, niti kojim je kanalima to traženo, s obzirom da tamo postoji i sud i tužilaštvo koje taj postupak vodi.“
Neshvatljive odluke
Sagovornik Radara podvlači da je veoma čudna činjenica da je broj ljudi koji je u akciji u Banjskoj učestvovao bio najmanje četiri puta manji nego što je potrebno da bi se to oružje koje je tamo dovučeno i upotrebilo: „Mislim da je tamo bila reč o nekakvoj manifestaciji, nakon koje je svim Srbima na severu Kosova prikačena etiketa terorista, što mene upućuje da je čitava stvar bila dogovorena između Kurtija i Vučića i da je u nekom trenutku pošla po zlu. Pre toga smo imali neshvatljivu odluku da se Srbi povuku iz policije, odnosno činjenicu da ta akcija nije bila pokrenuta za vreme kada su policajci na severu bili Srbi, što bi je sigurno olakšalo. Kada se sve to stavi u kontekst, onda izgleda kao jedna dogovorena akcija. Sada svakako Vučić mora da vodi računa o Radoičiću, koji je bogat, uticajan i verovatno opasan, a nema nikakve lične koristi od svega toga, naprotiv. Jasno je da je čitava ta stvar sa njegovim saslušanjem, pa puštanjem, bila samo zloupotreba pravnog sistema, ništa drugo. U ovoj situaciji postoje dve mogućnosti, ili postoje posebne veze između Vučića i Radoičića, pa stoga mora da ga spasava, ili je čitavu akciju osmislio upravo Vučić pa mora da spasava što se spasiti može.“
Situacija je komplikovana jer nije uspela ideja da Radoičić dobije azil u Rusiji, govori upućeni izvor, ističući da je ponuda Kremlju preneta preko Aleksandra Babakova, zamenika predsednika Ruske dume
Prelević podseća da je posredno imao prilike da razgovara sa roditeljima nekih od ljudi koji su učestvovali u događajima u Banjskoj:
„Moj zaključak iz onoga što sam čuo je da niko od njih tamo nije pošao u rat, već je ideja bila da se pokaže da se na severu Kosova događa nešto što bi trebalo da pokrene događaje u drugom smeru. Oni su svi ušli na Kosovo prethodnog dana preko Novog Pazara i kontrolu tog konvoja je obavljala saobraćajna policija, a čitav događaj je videlo bar stotinu ljudi u Novom Pazaru. Sve to ukazuje da to nije bila nikakva vojna akcija već demonstracija koja je trebalo da dovede do nekih političkih konsekvenci.“
Više javno tužilaštvo u Beogradu potvrdilo je u pisanom odgovoru magazinu Radar – da je posle saslušanja Radoičića na okolnosti krivične prijave, naložilo određena veštačenja te podnelo zahtev za prikupljanje informacija u cilju provera, utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza. Tužilaštvo je potvrdilo da Radoičić poštuje obavezu koja proizilazi iz odluke Višeg suda da se 1 i 15 u mesecu javlja nadležnoj policijskoj stanici, o čemu postoji evidencija, te da Euleks nije odgovorio na molbu za dostavljanje dokumentacije poslate preko Ministarstva pravde, neophodne za vođenje krivičnog postupka pred VJT u Beogradu.
Poslednje pojavljivanje Milana Radoičića u javnosti desilo se marta prošle godine u beogradskom restoranu Orač, gde je fotografisan u društvu Marka Đurića. Iako se nekadašnji ambasador u SAD, sada ministar spoljnih poslova, tom prilikom nije oglašavao, susret je komentarisao i posredno potvrdio predsednik Republike u jednom od svojih nastupa, optužujući čitavu javnost za njegovo navodno denunciranje.
„Situacija je komplikovana jer nije uspela ideja da Radoičić dobije azil u Rusiji“, govori upućeni izvor Radara koji je zahtevao anonimnost, ističući da je ponuda Kremlju preneta preko Aleksandra Babakova, zamenika predsednika Ruske dume, koji je, kao i kosovski kumovi, na listi sankcionisanih pojedinaca SAD, ali da je zahtev/molba – odbijen, odnosno da odgovor nije ni stigao. Višestruki nezavisni izvori Radara potvrđuju da je Milan Radoičić u društvu svog kuma Zvonka Veselinovića u nekoliko navrata u protekle dve godine boravio u Rusiji, u lovačkim pohodima na Čuhotki na dalekom istoku Rusije. Prema istim izvorima, u Peterburgu je u istu svrhu došlo i do kupovine nekretnina, ali to nije uticalo na odgovor ruske strane vezano za eventualni Radoičićev status u toj zemlji.
„Moguće da su i ruskoj strani nejasne neke činjenice u vezi sa događajem u Banjskoj i načinom na koji je Radoičić posle sukoba nepovređen uspeo da izbegne u Rašku“, zaključuje naš sagovornik.
Iz vatre u vreli tiganj
Brojni izvori Radara ističu kao indikativnu činjenicu da je jedan od trojice nastradalih Srba u Banjskoj bio Igor Milenković, šef voznog parka Medicinskog centra u Kosovskoj Mitrovici, koji je imao nadzor nad organizacijom putovanja sanitetskih vozila u srpskom zdravstvenom sistemu sa Kosova u centralnu Srbiju. Jedan od trojice stradalih Srba je i Stefan Nedeljković, sin Dragana Nedeljkovića, preduzetnika iz Zvečana i nekadašnjeg predsednika te opštine.
Izvori Radara potvrđuju da je Milan Radoičić, u društvu svog kuma Zvonka Veselinovića, u nekoliko navrata u protekle dve godine boravio u Rusiji, u lovačkim pohodima na Čuhotki na dalekom istoku Rusije
Vredno je podsetiti da je upravo njegovo ime bilo apostrofirano kao važno u događaju koji je neposredno prethodio ubistvu Olivera Ivanovića, na Badnji dan januara 2018, kada je došlo do tuče između srpskih policajaca u Kosovskoj policijskoj službi i grupe u kojoj su se nalazili pojedini istaknuti navijači Crvene zvezde na privremenom boravku u Zvečanu. Tada umalo nije izbio oružani sukob između grupe Srba iz tog mesta sa policijskim snagama pod vođstvom Željka Bojića, jednog od najbližih Radoičićevih saradnika, upravo zahvaljujući Nedeljkovićevom autoritetu.
Za to vreme „ljudi iz Banjske“ sa privremenim prebivalištem Raški, Kraljevu i Beogradu i dalje su na platnom spisku onoga ko ih je poveo u smrtonosnu demonstraciju.
Svakome od učesnika bilo je plaćeno 250.000 dinara pre odlaska, i tolika suma je bila kasnije isplaćivana mesečno, govore izvori Radara. Neko vreme je suma bila umanjena, pa ponovo vraćena na isti okvir od oko 2.000 evra, za one koji su ostali u Srbiji. Naime, kako saznajemo, neki od Srba iz Banjske su već na putu ka globalnim ratnim i poratnim zonama, po ugovorima sa privatnim vojnim kompanijama, najčešće na jugu Iraka.
„Treba znati da je obezbeđenje baze Bondstil kod Uroševca još tokom prve dekade 2000. prepušteno privatnim kompanijama, koje su i same počele da zapošljavaju lokalno stanovništvo sa Kosova“, govori za Radar Aleksandar Radić, vojni analitičar, vezano za prvi talas odlaska kosovskih Srba u privatne vojne kompanije u Iraku i Avganistanu 2007/8. „Srbi sa Kosova, od kojih su neki bili kasnije javno prepoznati, radili su prvobitno za te privatne firme koje su obezbeđivale Bondstil i tu ne postoji ništa neobično. Treba razumeti da veliki broj poslova, koje bi pre nekoliko bioloških generacija radili vojnici, sada obavljaju privatne firme i to je svetski trend. To je stvorilo jedno jako veliko tržište radne snage. U tom kontekstu, pomenutim firmama je lakše da angažuju ljude iz siromašnijih zemalja, koji će više ceniti novac koji dobiju iako dobijaju manje nego oni sa Zapada. Zli jezici kažu da mnoge od tih posredničkih firmi u Srbiji dobiju solidne pare, a da samo manji deo tog novca odlazi na plate ljudima, posebno onima iz manjih mesta, koji odlaze na te poslove obezbeđenja. Sada je puno takvih poslova upravo u Iraku gde je američka vojska manje prisutna, zemlja je nestabilna i firme koje tamo rade imaju povećanu potrebu za poslovima obezbeđenja svoje infrastrukture i objekata.“
Ljudi iz akcije u Banjskoj, sa privremenim prebivalištem u Raški, Kraljevu i Beogradu, i dalje su na platnom spisku onoga ko ih je poveo u smrtonosnu demonstraciju
Dok BIA prati farmere, ekološke aktiviste i studente, ljudi koji podignu oružanu silu na teritoriji centralne Srbije, a potom izazovu incident u kome strada četvoro ljudi, ostaju na slobodi, iako srpski pravosudni sistem na zatvorske kazne osuđuje i penzionere koji bace petardu ispred zgrade, pa isti potom stradaju nasilno prilikom izdržavanja kazne. Srbi iz Banjske ostaju na uslovnoj slobodi u Kraljevu i Raškoj, osim onih koji su odlučili da se upute u neizvesne poslove obezbeđenja na Bliskom istoku, bežeći tako iz vatre – u vreli tiganj.
