Još pre skoro sedamdeset godina istraživač propagandnih strategija u javnom komuniciranju Vens Pakard tvrdio je da manipulativni prilaz politici nije pronalazak savremenog doba. Još je Napoleon Biroom za štampu radio na promociji sebe i svoje politike, a pre njega je i Makijaveli dao doprinos jačanju vidljivosti vlastodržaca i njihovih stavova. Fašistička i nacistička ideologija dovele su političku propagandu do vrhunca, a nadovezali su se staljinizam i drugi totalitarni oblici društvenosti. Svrha je uvek da se veličaju vođe i njihovi poklonici, a omalovaže oponenti, kritičari, zagovornici društvenih promena. Ne samo da se omalovaže i diskredituju, već da se potisnu, ućutkaju, istrebe.
Rigidni, autoritarni režimi ne trpe slobodu za druge, oni ne pristaju na pravilo: „Ne čini drugome ono što ne želiš da drugi tebi čini“ ili „sloboda jednih je ograničena slobodom drugih.“ Moćnici žele da su jedini u javnom prostoru, da se samo njihova reč čuje, da im se medijskom promocijom obezbede podrška i jednoglasnost. Nikakvo drugačije mišljenje, nikakva alternativa, da građani ne bi počeli da mere argumente i svojom glavom izvode zaključke o kvalitetu života i mogućnostima za poboljšanje društvenih odnosa i tome prilagode svoje ponašanje.
Nivoi (op)tužbi
Predsednik države nezavisne i neposlušne medije optužuje za terorizam, izdaju i strano plaćeništvo i time stvara osnov za „legitiman“ obračun sa njima. Država je ugrožena, Srpski narod takođe, rušenje Srbije je na delu, poruke su koje se šalju sa vrha vlasti oličene u jednom čoveku koji je mera svega. Naciljana od Aleksandra Vučića, TV N1 je dobila pretnje sa podsećanjem na sudbinu francuskog nedeljnika Šarli ebdo. Novosadski novinar Žarko Bogosavljević doživeo je više od 30 napada u poslednje vreme, ali ne prijavljuje institucijama jer nema poverenja u njih. Redakcija portala IN Medija iz Inđije je od nastanka pod pritiscima, a urednica Verica Maričić je fizički napadana. Novinari se fizički maltretiraju, privode na razgovore, a medijima se pokreću takozvane SLAPP tužbe koje treba da ih zastraše, ugroze njihovo poslovanje i nateraju na razmišljanje: da li se isplati profesionalno delovanje. Nije sve to od juče već ima višegodišnji kontinuitet sa primerima koje je nemoguće staviti u jedan novinarski tekst.
Osim fizičkog maltretiranja, pretnji i populističkog targetiranja, jedan od najefikasnijih načina smanjivanja prostora za nezavisne, profesionalne, kritički orijentisane medije je – novac. Na konkursima za projektno sufinansiranje medija koji ostvaruju javni interes, i dalje najviše javnog novca dobijaju oni koji su antipod javnom interesu. Večernje novosti, jedne od propagandnih uzdanica režima, dobile su ove godine više od jedanaest miliona dinara, što je skoro sto hiljada evra. Dobile su ove novine novac poreskih obveznika od Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, a istakle su se i lokalne samouprave Beograda, Kragujevca, Sremske Mitrovice, Zrenjanina, Opova, Kladova, Bora, Lapova, Velike Plane, Trstenika i Rekovca. To što je Savet za štampu usvojio 15 žalbi na račun portala i štampanog izdanja Novosti, što po Zakonu o javnom informisanju i medijima mora da se ima u vidu pri odlučivanju o subvencijama, u ovom slučaju je zanemareno. Slično se dogodilo i u slučajevima Informera i redakcije Alo, koji su od Beograda dobili značajne sume, iako su i ovi mediji, po Savetu za štampu, prekršili pravila profesionalnog i etičkog ponašanja više puta.
Na konkursima za projektno sufinansiranje medija koji ostvaruju javni interes, i dalje najviše javnog novca dobijaju oni koji su antipod javnom interesu. Večernje novosti, jedne od propagandnih uzdanica režima, dobile su ove godine više od jedanaest miliona dinara, što je skoro sto hiljada evra
Vojvodina je deo republičke prakse. Dnevnik Vojvodina Press, kako saopštava ANEM, dobio je od republike i lokalnih samouprava više od 24 miliona, Novosadska televizija više od 15, a RTV Pančevo više od 11 miliona dinara. Moguće je da ova tri medija dobiju još novca jer ovogodišnji konkursi nisu završeni.
Pomoć, ali kome
Ovakva raspodela budžetskih sredstava dokazuje da su se odredbe zakona o projektnom sufinansiranju pretvorile u svoju suprotnost, jer kada su uvedene, njihova intencija je bila pomoć malim lokalnim medijima i onima koji informišu na jezicima nacionalnih manjina, zbog objektivno teške samoodrživosti. Sada novac dobijaju oni koji su najmoćniji u medijskom svetu, imaju veliko teritorijalno pokrivanje, a osim što zarađuju na tržištu imaju finansijsku pomoć i „iz ćupa“, kako je nedavno otkrio predsednik države. Drugim rečima, u velikoj meri je vraćeno državno finansiranje medija, što je po evropskom iskustvu i standardima, ali i po duhu naših medijskih zakona, nedopustivo. Treba li posebno naglašavati da se na ovaj način podržavaju režimski mediji, a oni drugi dovode u podređeni položaj sa potpuno neizvesnim opstankom. Tako je nedavno nastala Niš TV u trenutku kada nema ko da joj izda dozvolu ili odobrenje za rad, ali je pojavljivanje Aleksandra Vučića prvog dana, objasnilo sve.
U velikoj meri vraćeno je državno finansiranje medija, što je po evropskom iskustvu i standardima, ali i po duhu naših medijskih zakona nedopustivo
Primeri pritisaka na novinare i medije koji nisu deo propagandnog arsenala vlasti ima za posledicu smanjivanje prostora za kritičko i opoziciono mišljenje, sa tendencijom da takvog razmišljanja u javnosti više uopšte ne bude, da opstane samo deo medijskog sistema koji je pod kontrolom vlasti. To je obnavljanje ponašanja režima iz devedesetih, kada je stvoren RTS u koji su integrisani Radio-televizija Beograd, Radio-televizija Novi Sad i Radio-televizija Priština, uz uključivanje jednog broja lokalnih elektronskih, pa i štampanih medija. Stvaranju propagandnog mehanizma bez ostatka, tada je doprinelo i uspostavljanje potpune kontrole nad medijskim kućama Politika, Borba, Tanjug i drugih. Danas se sve to ponavlja sa pojačanim intenzitetom čemu doprinosi Telekomova mreža paradržavnih medija.
Problemi na medijskoj sceni Srbije se rapidno umnožavaju i nikako ne idu naruku demokratizaciji i profesionalizaciji medijskog sistema. Prodaja mreže SBB i smena Dragana Šolaka sa funkcije na kojoj je donedavno bio u kompaniji BC Partners, koja je većinski vlasnik United media u okviru koje posluju N1, Nova S, Danas i Radar, rezultirali su apelom urednika ovih medija u regionu da se održi mogućnost profesionalnog medijskog delovanja. Ove okolnosti obradovale su predstavnike vlasti, koja se nada potpunom zauzimanju medijskog prostora u kome već ima dominaciju. Kada se tome dodaju najavljeno gašenje televizije Al Džazira i objektivne teškoće drugih medija, uz izbegavanje javnog servisa da obavlja svoju zakonitu ulogu, zamračenost informativnog obzorja je sve izvesnija.
Igre koje se igraju sa Savetom REM-a, ako u dogledno vreme i budu završene, sigurno neće doneti boljitak i obezbediti neophodan kiseonik demokratije. Nema indicija da će vlast dozvoliti izbor konstruktivnog, kompetentnog i javnom interesu naklonjenog Saveta. U najboljem slučaju imaćemo dva ili tri člana koji će se zalagati za zakonit i dosledan pristup obavezama regulatornog tela, a režim će samo dodati još jednu recku ispunjenju evropskih očekivanja, čime se okolnosti samo konzerviraju i doprinose crnim slutnjama.
Nema jednostavnog načina da se spasimo mraka koji nam preti. Ali možemo da pomognemo razgorevanju plamena koji je upaljen i koji se dešava na ulicama, trgovima, putevima, univerzitetima. Nije reč samo o nekima, nego o svima nama.
