1. Bruka i sramota zaista.
    Samo jedna ispravka vašeg teksta…gore naredeno, da se neke freske po kojima su replike rađene nalaze na Kosovu i Metohiji koje je zbog toga nemoguće posetiti. Moguće je posetiti,moj savet za svakoga našeg roda je da ode na Kosovo i da obiđe naše manastire,tek tada će imati jos jasniju svest sta od bogatstva srpskog naroda i istorije taj muzej poseduje. Idite na Kosovo,gledajte i slušajte.

  2. Nismo samo izgubili jedan lep muzej, već i prostor za koncerte. U tom magičnom prostoru sa odličnom akustikpm su se održavali recitali i kamerni koncerti na kojima su nastupali ne samo afirmisani umetnici, već i mladi talenti. Beograd je izgubio još jedan prostor za ljubitelje klasične muzike. Bio je to i npr. paviljon Cvijete Zuzorić koji nam je zajedno sa Galerijom fresaka podelio mnoge nezavoravne muzičke trenutke.

  3. Dobar i koristan tekst, dobar trenutak da se objavi. Malo mi je zao sto, narocito tekstovima iz kulture, nedostaje bitnih podataka i vise sustine, kao da nema dovoljno posvecenosti za ono o cemu se pise. Da se ne ponavljam, citaoci u prethodnim komentarima su vec sve rekli

  4. Izuzetno znacajno i podsticajno za podsecanja kulturoloskom nasledje Srbije. Nije smelo da ostane iza zatvorenih vrata. To mnogo govori o onima koji nisu razumeli znacaj visevekovne tradicije i bastinjenja duhovnog nasledja. Hvala autorki na podsecanju i sistematicnom prikazu i istrazivackom naporu.
    U vremenu kada hiljade stranih turista setaju ulicama ovoga grada i posecuju turisticka mesta, steta je velika da ne mogu da vide znacajan segment tradicijeje naroda sa ovih prostora.

  5. Odličan tekst, evo „poštovaoci srpske tradicije i tradicionalnih vrednosti“ nešto korisno da pročitate, nešto da naučite, i primenite u praksi. Otvorite ovu Galeriju za srpski svet, a i za strance da vide naše korene ! To jeste mesto da se vode dečje ekskurzije i mlada pokolenja, Kakva divna zgrada, a tek ono što je unutra. Duhovnost i lepota je to, a ne kobasicijada. Hvala Raradu na ovom tekstu, sjajno.

  6. Odličan tekst, evo „čuvaoci srpske tradicije i kulture“ pročitajte ovo, naučite nešto i preduzmite nešto korisno za srpski svet. Ovakav muzej zakatančen godinama ! Sama zgrada je prelepa, a tek ono što je unutra. Duhovnost i lepota je to, a ne kobasicijada. Zaista to je mesto gde se vode mlada pokolenja, a i oni koji dolaze u ovaj grad. Hvala Radaru što je ovo objavio, sjajno .

  7. Bogatstvo jednog naroda u umetnosti i kulturi nije primereno ovoj vlasti kojoj su na prvom mestu, celik, staklo, fudbalski tereni, upropastavanje zelenila i zivotne sredine…. tuzna sramota jednog naroda. Hvala vam na tekstu!

    1. Bogatstvo jednog naroda u umetnosti i kulturi nije primereno ovoj vlasti kojoj su na prvom mestu … DROGA, SVERC ORUZJA, UBISTVA, OTIMANJE, TRGOVINA I PRODAJA DECE PEDOFILIMA I SATANISTIMA, pa tek onda staklo, celik, kriminal u fudbalu, itd.

  8. Iako je tekst dobrodosao i koristan kao podsetnik na vaznu zbirku koja se cuva u Galeriji fresaka, navedeni su neki netacni podaci. Centralni institut za konzervaciju je kao ustanova osnovan 2009. godine i nikada nije bio u prostoru Galerije fresaka. Dalje, za potrebe privremenog smestaja odeljenja za konzervaciju Narodnog muzeja tokom rekonstrukcije muzejske zgrade, koriscen je prostor Galerije fresaka, ali to je bilo nakon 2010. U Galeriji fresaka su se oduvek odrzavale razlicite manifestacije, medju kojima je i Letnja skola konzervacije „Diana“, ali prostor nikada nije bio zatvoren za posetioce pre situacije u kojoj je bilo potrebno resiti funkcionisanje odeljenja za konzervaciju tokom rekonstrukcije Narodnog muzeja.

  9. Odraz današnjeg društva.Kultna mesta će uskoro biti zgrada
    Pinka,kuća Ž.Mitrovića,staze kuda je prošao glavešina i sl.Jadna ona deca koja rastu uz ljubav,vaspitanje i kulturu..Preci nam se u grobu prevrću

  10. Написати текст о Галерији фресака, а не споменути великог Милана Кашанина је злочин према сећању, истини и информисању! Први директор Галерије био је Кашанин! Даље, на тој изложби у Паризу 1950.је радио Кашанин, али још није смело да се му се спомиње име (писао рубрику Да ли знате у Политици, безимен!) Написао је бројне књиге и радове на тему српске црквене уметности. Галерије фресака, као и представљања српске средњевековне уметности у свету не би било без господина Милана Кашанина!

    1. Galerija je NAMENSKI izgradjena posle rata na mestu gde se pre rata nalazila sinagoga Bet Israel i jos nekoliko kuca. Gdin Kasanin je kao najveci strucnjak 1953. iz penzije postavljen za direktora muzeja.

  11. Mislim da je propušteno u tekstu da se navede da je osnivanje Galerije fresaka neodvojivo od imena Milana Kašanina – našeg najvećeg poznavaoca umetnosti srednjeg veka. Gospodin Kašanin je koncipirao postavku i bio prvi direktor galerije

  12. Hvala na odličnom tekstu! Veliki broj turista, ljubitelja umetnosti i sugrađana video je ove kopije fresaka i plastike po prvi put na jednom mestu, u Galeriji fresaka! Neke kopije su bile i ostale jedini svedoci unistenih fresaka. Neophodno je da se Galerija fresaka obnovi i osposobi!!!

  13. vrhunski napisano ali problem je sto prosecnog coveka vise zanimaju grafiti “ kad se vojska na Kosovo vrati” nego sto ne moze detetu da pokaze srednjovekovne freske.

  14. Toliko toga je pod upravom Narodnog muzeja, a zaboravljeno. Primer lokaliteta Vinča, a na domak glavnog grada. Gde su mecene, crkva prebogata,.

  15. Ne nije to mesto za decu. Mesto za decu je nova palata Željka Mitrovića kao jedan od znakova novog Beograda oličenog u eliti koja je bila na otvaranju tog zamka

  16. Колико уметничких дела који се излажу у Народном музеју у Београду је фалсификат? Оригинали су продати на црном тржишту да би се богатила мафија која влада музејима.

    Да ли је стање исто по осталим музејима у Србистану?

  17. Evo vam prilika, gospodo Botovi, da dokažete to što stalno ističete – poštovanje srpskih tradicionalnih vrednosti.